Za razliku od svih turističkih informacija o Rovinju, treba znati da isti ima vrlo izraženu kozmičku dimenziju.
Zumbeispiel, naime (se) tvrdi, da je Rovinj jedan u nizu gradova kroz koje prolazi fiktivni meridijan ludila. Navodno u najdebljem medicinskom leksikonu postoji ulomak o sindromu poznatome kao «Rovinjsko ludilo». Radi se o koktelu euforije i manične depresije. Mnogi su u prošlosti, obuzeti tim ludilom skončali u bezdan sa stijene na Katarini...često i držeći se za ruke...
Kao takav, Rovinj je idealan habitat raznih mistika, umjetnika, mudraca, dekadentnih intelektualaca, grofova i ostale kozmičke bratije. Najveća kolonija krije se pod bajkovitim krovovima gusarske jezgre. Tu su negdje sakriveni i starogradski «špači», centri konspiracije. Spaccio di vino autentični je dio istarske povijesti. Danas postoje još samo u Rovinju i u Puli registrirani kao čajne kuhinje, prodaju srdele, rakiju i vino.
Krenuo sam Carerom pa desno: Hop stoj! Špačo kod šinjore.
Šinjora je poučna. Više oprezna nego mrzovoljna. Nosi mi do vrha pun «afrikano», čudnu kombinaciju bijelog vina i lero soka od naranče. Sjeća me se dobro iz doba kada sam kupovao rakiju za Talijane. Ljuta je nešto na Ljubu-čovjeka s ulice...
Nidžo dobaci:
-Šinjora muoja, on van je iz Bala...Vallesauruss.
-Bato!-Reče Perzija.
-Strišo!-Podvuče Pakče.
-Kapoto!
Uvidjevši da očito gubi i ovu partiju trešete, Ljubo vadi nekakvu pretpotopnu nokiu i javlja se na imaginarni poziv..."ne čuje dobro" pa izlazi van. Carrera ga odnosi u nepoznatom pravcu. Bura odzvanja o lampione.
Čini se doista kao da smo jedino mi živi u cijelom Rovinju. Sveta je Fuma obrnula se na bok. Ide zima.