| < | svibanj, 2007 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
|
Razmišljam već duže vrijeme da napišem novi post ali mi se nikako ne da. Već nekoliko postova imam u glavi, ali nemam volje za kompjuterom, nemam želje da ih tipkam, da ih postiram… Kao prvo, hvala vam svima na čestitkama i finim željama. Čim sam se nahvalila kako mi super ide, uhvatile se mu prave čari trudnoće – povraćanje, mučnina, problemi s probavom, nonstopni osjecaj gladi… I skontala sam da pregnancy sucks! Znam da sigurno nisam jedina koja sam došla do tog zaključka, ali ne znam zašto nove mame niko ne upozori da trudnoća nije nimalo fun. Razmišljala sam o tome da svaki dan pišem o novim “patnjama” kroz koje prolazlim tako da ih ne bi zaboravila, ali nemam snage za to. Majka Priroda se fino pobrinula o tome da mi zaboravimo kako je u svari grozno biti trudna tako da bi imali više od jednog djeteta. I zato ja upozoravam sve vas koje nikad niste iskusile predivne čari trudnoće ne vjerujete onim trudnicama koje vam kažu kako je sve super. Jer nije, ni približno. Nego, ko je izmislio frazu “jutarnja mučnina”?!? Ja povraćam ujutro, naveče, u po dana (maloprije, 8:35 PM) … A jos gore od povraćanja je nagon na povraćanje koji moze provocirati bilo kakav miris, zvuk, misao, ma bilo šta… I onda trčiš do wc šolje, tijelo ti se grči da povrati, a iz tebe ništa ne izlazi. A što je najčudnije, kad nešto izađe bude mi mnogo bolje i budem sva sretna što sam povratila. Zvrk, sjetila sam se tvog komentara kad sam prvi put povratila :) ali izgleda sam ipak sretica što mi se to desilo tek u devetoj sedmici. A kad mi nije muka onda sam gladna. Toliko jedem da mi je dosadilo da jedem, da mislim o tome šta ću jesti, ma dosadilo mi je da žvačem. Ništa mi se ne jede, a osjećam da ću pasti u nesvjest ako nešto pod hitno ne pojedem. I to što bezukusnije to bolje. Ja sam izgleda neka čudna trudnica – kažu da trudnicama padnu na pamet čudne kombinacije hrane, a meni još ništa. Čak suprotno, ne jede mi se sladoled, ne jede mi se čokolada, a prije sam jela po zdjelu sladoleda svaki dan, a bez čokolade nisam mogla život zamisliti. Izgleda da tijelo samo zna šta je dobro. Kljukam se raznim voćem – jagodama, bananama, kajsijama, trešnjama… Na umor i pospanost se još nisam navikla. U po dana legnem u krevet i zaspim k’o kladić. A ujutro bih mogla do podne spavati. Pinatić je izgleda kao mali alien – crpi svu moju hranu i energiju da naraste i onda će u decembru da iskoči iz mene sav sretan i veseo :) Najbolje mi je kad pročitam da nisam jedina kojoj se sve te divne čari dešavaju , vidim da je sve to normalno i da nisam poludila (kniga Girlfriend’s Guide to Pregnancy je stvarno super; Lidija, hvala na preporuci). Mada me malo plaše opisi svega onoga što tek dolazi – otekle noge, nabubrene vene, nekim se trudnicama čak i lice promijeni, a neke dobiju čudnu boje koze, debljanje svega i svačega … kao što rekoh, skontala sam da trudnoća nije nimalo fun, ma šta god ko drugi rekao. Radujem se drugom tromjesečju jer kažu da tad sve bude mnogo bolje. Vidjet ćemo za dvije sedmice. A do tad vas ostavljam sa dvije fine fotkice. (O putu u DC i slikama neki drugi put.)   |
|
Danas sam imala prvu posjetu doktoru. Uspjela sam preko dobre štele dobiti jednog od najboljih doktora u ovom području i stvarno sam bila oduševljena. I doktor i njegovo osoblje su bili predivni i ljubazni. Ovdje se inače veoma pazi na ljubaznost, ali do sad stvarno nisam vidjela ljepše ordinacije (u čekaonici je pored uobičajenih TVa i raznih magazina čak bio i jedan iMac), bolje organizovanosti i uljudnijeg osoblja (bez imalo one glupe lažne ljubaznosti). Sve vijesti koje sam dobila su dobre vijesti. Sutra je 8 sedmica maloj bebi, a termin je 22. decembra. Sve se odvija baš onako kako bi trebalo, ma sve je super. Čak smo dobili i prve slike bebe. Ma dobro, više to liči na neki mali crno-bijeli kikiriki u ljusci nego na bebu, ali nije nam to nimalo smetalo da ponosno zakačimo obje slike na frižider. A beba je dobila i prvo ime – pinatić (od peanut). Od doktora su me kući poslali sa kesom (velikom kesom) punom razne literature, pamfleta i svega nečega. Malo sam se isprepadala čitajuću o raznim bolestima za koje mogu testirati, onda me prepala ogromna lista stvari koje treba kupiti za bebu (šef mi je rekao da su amerikanci upravo zbog toga izmislili baby showers da mogu svima dati liste stvari koje im trebaju, pa oni ne moraju ništa sami kupovati), pa lista šta treba da jedem, šta ne treba da jedem… ma imala sam pravi mali information overload. Takođe su mi rekli da pojma nemam kako sam lucky jer ne povraćam i nemam mučnine. Ali sam zato stalno gladna i po čitav dan nešto jedem. Eto, u zadnje dvije sedmice sam se čak uspjela čitavu kilu udebljati. Gladež mi je neki ova beba :) I stalno mi se spava - kažu da je i to normalno i da će brzo proći. In other news – u subotu idemo za DC na sedam dana, a semester sam završila with all As. |
|
Dolazi mi jutros email od klijenta kao odgovor na moj koji sam poslala juče – pitala sam je da ugovorimo appointment i izmedu ostalog napisala: Any time tomorrow or Friday would be good for me; also, any time next week, except for Wednesday morning would be fine. Evo šta ona meni odgovara: How would Tuesday the 8th be around 2:30??? Da, to je čitav email – jedna rečenica, bez pozdrava, bez potpisa, ali sa 3 upitnika! Zašto 3 upitnika, pitam se ja. Jedan nije dovoljan? Jedna druga klijentica voli da piše SVE VELIKIM SLOVIMA. Pošalje mi emails od dva lista i sve je CAPS – glava me zaboli dok pročitam. Jedna koristi tabs i crtice umjesto tački. Čitav email je jedna rečenica isprekidana sa crticama i tabs, a da ne spominjem da joj je gramatika na visokom nivou. Nisam mogla da odolim a da ne copy-paste njenu poruku od ponedeljka: It was so long ago I don't know who we sent on the list - please fax to me so we can update(have a number of changes) - I know they will all change once they enter the first time this was just a baseline to get started - Norm is in Texas - will call when he returns. Bas mrzim kad ljudi nemaju ni malo email-kulture. Ja svaki email, fax i telefonski poziv koji pošaljem ili napravim smatram kao odraz mene i moga poštovanja prema osobi s druge strane žice. Poruku nikad ne pišem bez neke vrste greeting-a, jako se trudim da poštujem sva gramatička pravila, spelovanje uvijek provjerim (nekad čak i dva puta), a svaku poruku završim sa potpisom (često dodam i jedan “thanks” ili “thank you”). Ako želim da me osoba kontaktira, a ja joj šaljem email po prvi put, onda obavezno napišem email adresu u poruci, dodam broj telefona (iako je to dio mog signature) i vrijeme u koje me mogu naći u office. Neke ljude izgleda nije briga. Zar je toliko teško napisati “Hi Jasminka”, koristiti gramtički ispravne rečenice i potpisati se na dnu poruke? A ni spell check nije teško upaliti, ili možda jeste? |