IVANJSKI KRIJES
A ča me gledaš!?? Pitaš me di gren!?
Gren na proslavu dana sv. Ivana koji je bidan, kažu,
dâ glavu lipoj Salomi.
Kako se od davnina u narodu slavili prirodni ciklusi
to je družina u nastajanju prihvatila paljenje vatre i
prigodnu proceduru na početku ljeta kao čast rođenja svetog Ivana,
iako je svojim zemljacima sveti Eligije još prije 1500 g. govorio:
„Nijedan kršćanin o blagdanu sv. Ivana ili o svetkovini ikojeg drugog sveca
ne izvodi obrede suncostaja (solstitia),
niti pleše, niti skače, niti pjeva đavolske pjesme.“
Nisu ga poslušali,
I zato svake godine u žežin sv. Ivana naši Ivani
plešu skaču i pivaju ... dalmatinske pisme!!
E, ali ... ove godine još „važnija“ stvar je i to prominila.
Slavilo se večeras i biće da se zato ovi kameni križ zavrnio!!
A pivali su..... zgodne cure/žene grupe Frecija
igrala i skakala naša dičica
i opet pivala naša klapa „Kaštilac“.
Gastro i tekuću ponudu ne spominjen, jer tamo nisan iša,
da me ne bi natantalo da se mašin i zgrišin!!
A bilo je, kažu, svega blaga božjega!!
A onda se užga oganj
i okupio sve u isčekivanju da bor padne.
ali i oni koji su se nešto zavitovali i
bacali vijence s glave u vatru
i onda, valjda, čekali rezultat,
dok se bor nije nakrivio i ...pao!!
I sutra ujutro sa zgarišta još malo dimi!!
|