31.08.2005.
bog blog
Jednom netko reče, samo mijena konstantna jest. Izgleda da je stvarno tako. Mijene u mome životu mi ostavljaju sve manje vremena da se bavim sporednim stvarima. Jedna od tih sporednih stvari je i blog (iako meni i nije bio tako sporedan). Blog nije samo pisanje, blog je i svojevrsna komunikacija, čitanje, komentiranje, druženje…
Sve manje vremena imam pisati a kamo li čitati i ostavljati komentare, a onda nije to to. Da ne govorim kako, htjeli mi to ili ne, uspostave se neke međusobne relacije, izađe se iz okvira ravnodušnosti prema nekim ljudima i njihovim životima.
Uglavnom to budu lijepa iskustva ali ima i grubih. Meni se recimo dogodilo da sam iša učinit dobro pa san izija govno. Međutim ta epizoda ne može zasjeniti radost upoznavanja blogera koje sam imao prilike i uživo sresti… big mamma, ida, kašeta, skroz… Manje više želja mi je bila upoznati sve blogere koje sam stavio na svoju listu a napose izdvajam boruta za kojega mi je stvarno krivo što ga nisam uspio vidjeti kad je bio u prolazu kroz Split. Ali tko zna, možda se jednom sretnemo i popijemo zajedno bocu vina. Uostalom tako je to u životu, nikad čovjek nezna što se sutra može dogoditi.
Dunkve, da ne pilim više, sve vas skupa pozdravljam i želim vam lip život.
Ako sam ikad nekoga povrijedio mišlju, riječju ili dijelom, neka mi oprosti.
Zdravi i veseli bili,
vaš galeb.
|
26.08.2005.
Oala ča san se zavida… crno vino, bila riba, šarena duša… blues cipa… gorim u paklu želja… izgaram… noćas se moje čelo žari, noćas se moje vjeđe pote… noćas… umrijet ću od ljepote… i… i… boli me k… što mađarska nema more… blues… blues… blues…
U zadnjih 24 ure doživija san svu lipotu života i smrti, puzao i letija, smija se i plaka…
Buuuum… blues…. Idemo Joe… tooo… cesta je prazna, makina puna benzina, 150 konja galopira u plamen… neka izgori i zadnji atom snage, noćas nema milosti za jebivjetre
|
21.08.2005.
bilo je lipo e...
Da, evo je lito pasalo, počela je kiša. A ja se sitija Korčule, provrtija malo slike, i evo ti ga na….
prvo razgledavanje…
davim se u jastogu…
draga je zadovoljna i sritna…
i dica su došla na svoje…
ovod smo se kupali…
nakon kupanja bi pale žunte pa bi se slatko poilo…
a e… bilo je i romantike…
bilo je tu i restoranskih mačaka s koojima su se dica zabavljala…
pogled uz jutarnju kavu…
stvarno je predivna, zar ne…
uletija je i korni kornjača…
mater i čer…
procesija Svetog Teodora, zaštitnika grada Korčule…
njami… ovo je bilo za prste lizat…
e ovo je brod…
a ovo je slipi putnik kojega smo doveli sa sobom s Korčule…
Eh… ponovilo se dabogda i dogodine. A kako je bilo dalje… e o tome jednom drugom prilikom.
Zdravi i veseli bili.
|
16.08.2005.
povratak otpisanih
E… sve ča je lipo kratko traje. Ove tri šetiname su mi proletile samo tako. Napunija san baterije na full. Jilo se od paštete do jastoga, pilo se od teple pive do vina koje je i samome Papi bilo servirano, bilo je od beštimje kad je mobitel pa umore do jubavi samo takove. Pričalo se s galebima i dupinima, ronilo se mušule i gulilo lignje…
Previše tega je bilo da bi moga bilo ča izdvojit i napisat koju besidu o tome. Možda kad zaladi, kad jesen zatvori u kuću, poteče koja rič o lipoti koju san živija zadnjih dana.
A sad gren pročitat ča je bilo s vama.
Zdravi i veseli bili.
|
|
