Jednom netko reče, samo mijena konstantna jest. Izgleda da je stvarno tako. Mijene u mome životu mi ostavljaju sve manje vremena da se bavim sporednim stvarima. Jedna od tih sporednih stvari je i blog (iako meni i nije bio tako sporedan). Blog nije samo pisanje, blog je i svojevrsna komunikacija, čitanje, komentiranje, druženje…
Sve manje vremena imam pisati a kamo li čitati i ostavljati komentare, a onda nije to to. Da ne govorim kako, htjeli mi to ili ne, uspostave se neke međusobne relacije, izađe se iz okvira ravnodušnosti prema nekim ljudima i njihovim životima.
Uglavnom to budu lijepa iskustva ali ima i grubih. Meni se recimo dogodilo da sam iša učinit dobro pa san izija govno. Međutim ta epizoda ne može zasjeniti radost upoznavanja blogera koje sam imao prilike i uživo sresti… big mamma, ida, kašeta, skroz… Manje više želja mi je bila upoznati sve blogere koje sam stavio na svoju listu a napose izdvajam boruta za kojega mi je stvarno krivo što ga nisam uspio vidjeti kad je bio u prolazu kroz Split. Ali tko zna, možda se jednom sretnemo i popijemo zajedno bocu vina. Uostalom tako je to u životu, nikad čovjek nezna što se sutra može dogoditi.
Dunkve, da ne pilim više, sve vas skupa pozdravljam i želim vam lip život.
Ako sam ikad nekoga povrijedio mišlju, riječju ili dijelom, neka mi oprosti.
Zdravi i veseli bili,
vaš galeb.
|
