14.01.2005.
žuta minuta
U prošlom postu sam se malo našalio na naše predsjedničke izbore i vidim da je većina oštroumno shvatila da se ne radi o pravome snu nego o mojoj zajebanciji. Za razliku od neki dan, danas mi nije ni malo do zajebancije. Danas sam pun neke gorčine i cinizma. Puka bi ka balun. Što me je sve to naljutilo… evo redom.
Izbori
Jeba te led ledeni da ne kažem što gore. U prosjeku je svaki građanin RH potrošio što uz televiziju, što uz radio, što uz novine, što uz priču 18 sati na predsjedničke izbore. Pazi sad matematike… cca. 3.500.000 punoljetnih puta 18 sati jednako 54.000.000 sati. Jeba nas šaren pas. Da smo tih zajedničkih 54.000.000 sati posvetili npr. sadnji maslina, vinove loze i vočaka bili bi Kalifornija na n-tu. Nesmin napisat sve beštimje koje sad krešem dok ovo pišem. Šta je najgore od svega ja sam uvatija sebe na tu baketinu i ja sam sam potrošija bar dvi ure na tu temu. Ali ću zato za pokoru u subotu ić posadit par maslina.
Registracija automobila
Jutros dođem u stanicu za tehnički pregled vozila. Budući da je automobil star tek godinu dana znam da nisam dužan napraviti i platiti tehnički pregled budući da mi oni prvi vrijedi 24 mjeseca. Ali frajer na šalteru mi traži papir s tehničkog pregleda od prošle godine i da ako ga nemam da moram radit tehnički. Ja mu odgovorim da nemam taj papir ali da uza se imam svoj otisak zubiju. Majke ti mile debilane. Sriča i bog da se naša jedan pametni pa smo to brzo sredili.
Promet
Vozim put centra kad mi na semaforu kroz crveno uleti obrijana glava u crvenom, karabloliranom BMW-u bez tablica. Izbjegao sam sudar za dlaku. On je produžija svojim putem mrtav ladan. Pas mater, noge su mi se osikle, tribalo mi je dvi ure da dođem sebi.
Banka
Uđem u banku, rade tri bankomata, sva tri identična. Nigdi žive duše, ja sam , kad me s leđa pretrči neka baba i paf ravno preda me na bankomat na koji sam ja krenija. Pitam je da što ne ode na jedan od druga dva koji su bili slobodni a ona meni da njoj treba baš taj. Jeba me pas ako san skužija zašto.
Mobitel
Zvoni mi mobitel, piše uskračeni broj. E kurac ču ti se javit na uskračeni broj.
Ima toga još ali…
Ma nije mi dan bija ni tako loš ali moram i ja koji put malo zagrintat e…
Zdravi i veseli bili.
|
11.01.2005.
peškarija
Sanja san niki čudni san. Dunkve, u snu san bija na peškariji i pari mi se da je bilo 13 banaka i 13 peškaruša. Svaka viče, fali svoju ribu, maše rukan, zove, vuće za rukav – friška ribaaaa, friška ribaaa, navali narode, još malo pa nestaloooo.
Vrtin se tako po peškariji, mirin priko oka ponuđenu ribu i onako površno gledajući pari mi se da i nije baš nešto friška, oči jin mutne, škrge posivile a cine otišle u nebo. Ma ništa govorin sebi, gren napravit đir priko rive pa ću se vratit na peškariju za uru vrimena.
I oden ja, napravin đir, vratin se na peškariju kad vidi čuda, ostale samo dvi peškaruše. Izgleda da san se puno zadrža jerbo je bilo lipo sunce i milina je bila meditirat na šetnadi gledajući more. I dok san ja tako blesija otišle sve, ostale samo ove dvi.
A ove dvi ča su ostale, prid sebe stavile sve kašete od ribe ča su imale, mašu lokardama, skušama, srdelama, arbunima, trljama, komarčama, lubinima… Oasti onega sveca pomislin, koliko li su samo metnuli ribe prida se, ka da će naranit po Dalmacije s njon.
Pogledan ribu u jedne, pogledan u druge, žali Bože ribarskoga truda jerbo je i ova riba bila sve samo ne friška. Ma opet, goluz san na ribu (ipak sam ja galeb), pribirem u jedne, pribirem u druge nebi li naša čagod friškoga ali za ludu. U to mi zvoni mobitel, zove kum – alo kume, vidi vrimena, amo ča u ribe. U roku oma san odletija doma se prisvuč i za uru vrimena smo bili na moru. Oala koje smo se lipe ribe nalovili.
Ja neznan tumačiti snove, pa evo ako netko zna neka mi protumači ovi moj san.
Zdravi i veseli bili.
|
09.01.2005.
kavica
Mjesto događaja: splitska riva
Vrijeme događaja: 09.01.2005., 9:30
Vremenske prilike: sunčano i toplo ka u raju (ko ovo može platit)
Događaj: blogerska kavica
Sudionici: Bigmamma, Kašeta i moja malenkost
Foto: Bigmamma-tata uz asistenciju Bigmamma-junior
Zaključak: Ko van je kriv ča niste bili s nama
Zdravi i veseli bili.
|
08.01.2005.
Tri puta do otoka sreće
Dubravka Miljković i Majda Rijavec svaki put me nanovo oduševe sa svojim knjigama. Želim im još puno uspješnih naslova koje ću s guštom čitati.
Evo jedne priče iz njihove knjige koju sam dobio kao poklon za Božić.
Jedan starac zaluta u šumi na Andama. Spustila se već noć i on se u jednom trenutku probije kroz šipražje do proplanka prekrivenog visokom travom. Tu odluči prenoćiti. Kad se ujutro probudio, primijetio je da se u travi svjetluca veliko izglađeno kamenje. Prišavši blizu ustanovi da su to nadgrobne ploče.
Počne čitati. Na jednoj je pisalo: Manuel – 4 god. i 2 mj., na drugoj: Maria – 5 god. i I 7 mj., na trećoj: Pablo 3 god. i 9 mj. Itd. Užasnut pomišlju da je tu riječ o nekom strašnom ritualu u kojem su ubijali djecu, počne trčati natrag u šumu i naiđe na stazu pa krene njome. Nedugo zatim sretne čovjeka koji ga upita kuda trči. Stranac mu reče kako bježi s jednog užasnog groblja. I upita čovjeka zna li nešto o tome. Ovaj mu odgovori:
- Da, ali zašto je strašno? To je obično groblje.
Stranac mu odvrati:
- Pa strašno je to što tamo leže djeca.
- Ma kakva djeca, mi dugo živimo, svi su prevalili 80 kad su umrli.
- Ali kakvi su to onda natpisi na spomenicima? Upita stanac.
- A to vas muči! – nasmije se čovjek. Pa znate, kod nas vlada običaj da kad djeca nauče pisati dobiju bilježnicu za svoj dnevnik i olovku. Kad god im se dogodi nešto lijepo to trebaju zapisati u dnevnik i označiti koliko je dugo njihova sreća trajala. Kad umru, zbrojimo te dane i zapišemo ih na njihov spomenik. Jer, čovjek živi pravim životom samo onda kad je sretan. E pa sad, svatko od nas nek se onako iskrenu, ogoljeno, upita i zbroji svoje sretne dane. Dao vam Bog da dosegnete bar punoljetnost u sreći.
Zdravi i veseli bili.
|
06.01.2005.
tri kralja
Sićan se šjore Kate koja je govorila da joj je najdraži svetac "tri kralja", jerbo je to jedini svetac koji jema šest jaj.
A i meni je od svih svetaca nikako u zadnjih 7 godin najdraži baš ti dan 06.01., ne zbog jaj ka šjora Kati, nego ča se na ti dan prin sedam godin rodila moja Kike. E danas joj je bija rođendan. A kad je ditetu rođendan onda se jema dva rođendana u isti dan.
Prvi je oni za starije u uru o obida, a onda popodne oko pete ure gre oni za dicu. Tako je bilo i ove godine. Prvo smo za obid profeštali s babama i didama.
Ja san bija zadužen za gradele. Ovi put nisan pritira :)
Prvo je bilo par tura ovega…
pa onda par tura ovega…
pa na kraju ovega…
I taman kad smo se nabubali i nabumbili, zasladili kolačima i razmantali sa kavom, počela je dolaziti njena ekipa. A cike, a vike, a plesa, a đumbusaaaaa…
Dunkve, neka nama naših tri kralja, sveca od šest jaja.
|
02.01.2005.
2005
E… pasala je i 2004-ta. Kome dobra kome loša, bila pa prošla, vratiti se neće.
Zadnjih 7 dana mi je prošlo ka metak. Nisan se ni okrenija već je doša kraj godine. Na badnjak smo se pokupili do mojih staraca s kojima tradicionalno dočekujemo Božić. Narafski da je dici najzanimljivije bilo vađenje poklona ispod bora.
… čak je i pas dobija poklon…
Oko 11 uri su nam došli u vižite susudi s kojima smo iza ponoći lipo zasvirali i zapivali.
Božić je osvanija u sivilu…
… tako da mi je zeta obaturilo samo tako, ča od spize i vina ča od vrimena…
Sedmica iza Božića mi je prošla u trci na poslu i u instaliranju bežičnog DSL-a. Bilo je zajebancije samo takve dok je sve proradilo ali sad je gušt spojit se na Internet iz posteje, bez pustih kabela.
I na koncu doša je doček. Kod kumova je bilo veselo ka i uvik. Sloj spize (pršut, sir, francuska, pašticada sa divljim zecom i patkom, pečeni praščić itd. itd.), sloj bumbe, sloj pisme i plesa i tako u nedogled.
U ponoć smo čestitali jedni drugima Novu godinu i otišli u dvor kontrolirat dicu da nebi ko sebi raznija prste petardama…
I taman kad smo mislili da se više ništa tu večer nema zanimljivoga dogodit, uletija nan je šjor Skroz obučen ka Dida Mraz na što su dica ostala ka trice. Svi su se skupili oko njega a on je dilija bombone. Stvarno je legenda. Onda si i on i njegova draga sili s nama i upali u koloplet iće, piće, pisma. I sve je to trajalo dok nan kike nije pala s nogu oko 3 i po i bilo je vrime za spavanje.
Ova dva dana se ličin od spize i bumbe, samo spavan i blesim ka zombi. A je jesan, bija san glasat na izborima jerbo je moja starija (black dog) dila zaokružiti svog kanditata pa san joj da svoj listić. Neću van kazat koga je zaokružila.
Svitu moj, neka van ova 2005-ta bude sritna, vesela i neka van se sve želje ispune.
Zdravi i veseli bili.
|
|
