Sanja san niki čudni san. Dunkve, u snu san bija na peškariji i pari mi se da je bilo 13 banaka i 13 peškaruša. Svaka viče, fali svoju ribu, maše rukan, zove, vuće za rukav – friška ribaaaa, friška ribaaa, navali narode, još malo pa nestaloooo.
Vrtin se tako po peškariji, mirin priko oka ponuđenu ribu i onako površno gledajući pari mi se da i nije baš nešto friška, oči jin mutne, škrge posivile a cine otišle u nebo. Ma ništa govorin sebi, gren napravit đir priko rive pa ću se vratit na peškariju za uru vrimena.
I oden ja, napravin đir, vratin se na peškariju kad vidi čuda, ostale samo dvi peškaruše. Izgleda da san se puno zadrža jerbo je bilo lipo sunce i milina je bila meditirat na šetnadi gledajući more. I dok san ja tako blesija otišle sve, ostale samo ove dvi.
A ove dvi ča su ostale, prid sebe stavile sve kašete od ribe ča su imale, mašu lokardama, skušama, srdelama, arbunima, trljama, komarčama, lubinima… Oasti onega sveca pomislin, koliko li su samo metnuli ribe prida se, ka da će naranit po Dalmacije s njon.
Pogledan ribu u jedne, pogledan u druge, žali Bože ribarskoga truda jerbo je i ova riba bila sve samo ne friška. Ma opet, goluz san na ribu (ipak sam ja galeb), pribirem u jedne, pribirem u druge nebi li naša čagod friškoga ali za ludu. U to mi zvoni mobitel, zove kum – alo kume, vidi vrimena, amo ča u ribe. U roku oma san odletija doma se prisvuč i za uru vrimena smo bili na moru. Oala koje smo se lipe ribe nalovili.
Ja neznan tumačiti snove, pa evo ako netko zna neka mi protumači ovi moj san.
Zdravi i veseli bili.
|
