Prošla su mi tri dana ka tri sata. Vratili su nam se kumovi s Brača i sinoć smo bili kod njih. Kum, ne bi bija kum, da me nije dočeka sa svojim ulovljenim lignjama i sa onim ča najviše na svitu volim izist, mušuleeeeeee. Ajme ča san ih se nabuba, a ono frikše prije par uri izvađene iz mora. Kad smo kod mora, virovali ili ne, ja se još kupam. Evo i danas sam po onemu vitru i valovima bija u moru od 18 do 19 sati, ja i par galebova (a svoj među svojima). Idem i sutra i prikosutra i kupat ću se sve dok me ne potira studen. Samo umori to plivanje, po valovima. Evo jedva držim ruke na tastaturi. E…naša sam i jednu dobru poštu za ribe. Dok sam se kupa ovih zadnjih misec dana, koji put bi malo i zaronija i uvik na isto misto, vidija jato od 7-8 arkaji, veličine… a ono od porcije. Kako je pošta samo tridesetak metara od obale, odlučija san kupiti jedan štap za vatat ribu i probat se zabavit s tim arkajima. Ajme umoran sam jedva držim oči otvorene, ujutro na posal, popodne na plivanje, naporno. Dicu nisam vidija 3 dana, bila su mi u oca i matere. Malo sam ih se zaželilja pa ih gren pinku zagrlit prije nego li san obori mene ili njih.
Zdravi i veseli bili.
Ps.
Nemam snage niti pročitati vas. Sutra ujutro ću priko posla.
|
