Godina je 1982, datum 19.07., danas mi je 18-ti rođendan. Punoljetan sam. Ukućani su mi počeli čestitati čim sam se pojavio u kuhinji. Otac, mater, sestra, baka, svi su se izredali. Odmah su me obasuli poklonima, otvori ovo otvori ono, ali… Mater je primijetila da nisam baš svoj. A što ti je sine… ali ti pokloni nisu dragi… pa to je upravo ono što si želio… Kiselo se nasmijem… Ma (tako san zva mater) nije mi ništa… nego nisan se još razmanta… tek san se probudija a vi me oma napali… Lagao sam. Nije bilo jutro uzrok moje odsutnosti s poprišta čestitki i poklona. Ona, ona je bila uzrok moje smantanosti. Cilo vrime sam mislija samo na nju, čutija sam simptome ka kad bi me vatala gripa. No nije bilo vrimena za gubit. Tribalo je danas izorganizirati da je vidim. Kad su se moji povukli svak svojim poslom, kad su me izgubili iz vida, dohvatio sam telefon i okrenija broj od A. koji mi je da prije dvi večeri. Javija se ženski glas, ona, krv mi je navrla u glavu, grlo osušilo, jedva sam izgovorija… "triba bi A., je li doma". "Je je, samo malo" i nakon par sekunda javi se A. "Alo di si, šta radiš, evo je doša T. kod mene, slušamo mjuzu, nema staraca pa smo raspalili, aj dođi i ti." Ala sriće. Spremija san se u roku oma, nešto svojima doviknija iz hodnika i trka niz skale. Relativno sam lako pronašao gdje stanuju jer sam u tom kvartu iša u izviđače. A. mi je otvorija vrata, odmah čestita rođendan, doša T., čestita i on, ulazim u dnevni boravak, ona sidi i nešto lista. Podiže pogled, A. joj govori kako mi je danas rođendan, ustaje, pruža ruku i krene onako po našku da me poljubi u obraze. Kad se nisam tad onesvistija neću nikad. Evo kao da je sada vidim na usporenoj snimci… lice ozareno iskrenim osmjehom, oči pune topline, kosa u ricama prekrila preplanulo čelo i ramena. Obrazi nam se dodirnuše, duboko udahnem i po prvi put osjetih njen miris. Miris koji me je ispunio od glave do pete. To nije bio miris nekog parfema ili šampona, već miris kože, miris netaknutog cvijeta. Ne znam što se nakon toga događalo i prvo čega se sjećam je kako mi je u ruci bila čaša rum-cole koju mi je A. turnija da nazdravimo. Navodno sam ka s A. i T. sluša muziku, komentira nove stvari, ispija rum-colu za rum-colom (popili smo po litre ruma koju im je mater čuvala za kolače) a u biti samo sam pogledom pratija di je ona. Što zbog nje, što zbog ruma u neka doba me je lipo zavidalo da sam se jedva diga. Dogovorili smo se da se vidimo u mene doma oko 6 uri popodne. Pozva sam i nju onako pripit, sigurno sam ispa redikul. Kako sam stiga doma, kako sam se bacija u krevet ni dan danas mi nije jasno. Zaspa sam ka cok i parilo mi se da sam tek sklopija oči kad me neko drma i govori… "Alo diži se, stigli su ti prijatelji na rođendan" Svi su došli osim nje. A. mi je nešto promrmlja da nije mogla doć. Sranje… sad sam tek sve zajeba. Ono ekipe ča se skupilo (desetak svita) izilo je sve ča je mater spremila i kad je pa mrak, pokupili smo gitaru, kupili goriva u samoposluzi i pravac Bačvice. Tamo smo kantali i blejali do ponoći i pravac doma. Dok smo gibali priko rive uvatim ja A. na stranu i kažem mu kako mi se njegova sestra svidila i ima li šanse da se ponovo vidimo. "Ma nema problema, preksutra ćemo opet skupa ići u disco na Bače", odgovori on. "Nemoj joj ništa govorit" zamolim ga, "samo je dovedi". Ok.
Sutradan nisam moga ništa jist. Otac me je odveja na gradilište, radija sam ka konj cili dan sa meštrom koji me je zajebava da mora bit da sam se zaljubija. Te sam večeri zaspa od umora, sretan što ću se probuditi u danu kad ću je ponovo vidjeti. Zagrlija san kušin i u snu mi je mirisa na nju. Drugu šansu nesmin propustiti… drugu šansu nesmin propustiti… drugu šššššš… laku noć.
Miris najboljih mirodija,
ulje razlito ime je tvoje.
... iz biblijske pjesme nad pjesmama
Nastavak slijedi... (dan D)
Zdravi i veseli bili.
|
