Je smo mi ljudi prokleti. Evo uzmimo za primjer mene. Kad nisam od posla moga na more onda san žuga i beštima jerbo se ne mogu ić kupat. E a sad kad mogu i kad triban zbog noge, sad mi je već postala tlaka. Teško mi se ujutro ustat iz posteje i otić se banjat. Lipo je bilo prvih 10 dana ali brate dopizilo mi. Eto koliko san ja u kurcu. A ča mi fali. Lipo mi ujutro naprave marendicu, spakuju me u auto ka bebu u paketinu, na plaži mi metnu dva suncobrana da budem u debeloj ladovini, pomognu mi ulist u more, izić iz mora, kad poželim pivicu ili sladoled tuku se ko će mi donit. Aj more je ka ono, pinku malo ladno kad se uđe ali nakon par minuti je lipo, taman kako triba bit. Onda lipo ako ostajemo cili dan obidvamo u Špira, ako ne vratimo se doma di me čekaju uvik delicije koje najviše volim. E, ja bi sad sve to minja za samo jednu uru borbe na poslu. Ono prave rovovske bitke za dobit posal, ugovorit nešto novo, ufff krv mi je proključala. Nadam se da je ovo ča me je uvatilo, samo privremeno, jer ne želim više biti rob stresa. Ne znam kako bi to opisa ali je stvarno blesavo. Sad kad mi je Bog da da mogu odmarat koliko oću, ja bi ritna, a kad rintan onda bi tija bit na drugo misto. U pizdu materinu jesam li stvarno otiša na kvasinu. Ma idem popit koju pivicu i pustit štogod muzike, možda me prođe.
Ps.
Idem se i malo kokolavat ženi, sutra ona ne radi, praznik je, možda bude vatrometa večeras :)
|
