Ima dana kada ne znam što da radim… ima dana… itd. itd. ide pisma. E pa kad na takav dan doleti par informacija koje bi inače na jedno uvo ušle a na drugo izašle, buuuuum… mozak eksplodira. Srića da su ti dani rijetki. Dunkve, evo san pročita da je pandurija od 30 testiranih vozača našla 6 drogiranih. Ajmo malo matematike: (6/30)*100=20% oli ti ga svaki peti. Ma bravo dica moja, tako triba. Ne znam koji je kurac onim ostalim 24 da nisu bili drogirani. A biće bidni nisu imali para. Evo da su došli meni i rekli mi: barba galebe bili ste nam dali koju kunu da se malo ujebemo u mozak, ja bi se, kakva san duša od čovika, smilova i da in da se lipo dica idu roknit. I onda takvi sjebani u glavu da lipo sidnu u auto i krenu điravat po gradu vatat šišmiše, boriti se konta semafora i punih crta, znakove ograničenja brzine množit puta dva, puta tri. I na koncu da se tako stimulirani, naravno oni koji prežive ulične vratolomije, pokažu ka vješti i izdržljivi jebaći. E… a ča se čudite… da bi in… a ne da mi dođe koji furešt iz visoke civilizacije i pribotuna kako mi imamo samo 20% drogiranih a da oni imadu već priko 50%. Umra bi od stida da mi se to dogodi.
Žalosno i grozomorno. Emocije me guše i tiraju da pomišljam na užase. Evo prvo ča mi je palo na pamet kad san ovo pročita je… da bi u cilu Rvacku otvorija zabavne konc logore. E… lipo bi ih sve tamo smistija, dava bi in droge koliko žele, imali bi buke u izobilju, izgradija bi im smrtodrome i da in stare aute sa otpada, da ih gonjaju do mile volje. Ne bi morali ništa radit, ne bi bili pod udarom bilo kojeg zakona, ma ni jednome ne bi falilo ni tičjeg mlika. Kad bi koji krepa izložija bi ga tri dana na glavni gradski trg da ga svi vide i na prsi mu napisa: evo ovo mi je učila droga, sad se gren bost isprid Boga. Pa ako se kome svidi ča je vidija može oma u zabavni park s bespovratnom kartom.
Ufff ča me je snervalo. Znam da to ne gre tako, da nisu ni ta dica svemu kriva. Di su im otac i mater, ča oni činidu. Kad im netko kaže da im se dite drogira, padaju u afane, padaju s Marsa, e… s Marsa. Jerbo su toliko okupirani svojim karijerama, autima, kućama, ljubavnicama i svim drugim mogućim pizdarijama da dicu vide i s njima komuniciraju ka da stvarno žive na jebenom Marsu. Ljudi moji, jednom san već ovod napisa da jedino mogu prominit sebe. Borim se tuta forca da izbijem iz svoje glave sve sjebane samoproglašene vrijednosti novog doba. Ne jebem ih više ni 2 posto. Zatvaram se u svoju familiju i nastojim ono vrime koje provodim s dicom da budem 100% prisutan kako tilom tako i duhom, a ne da mislim na pizdarije. Ala ča san se snerva, evo štufalo me i pisat. Sad bi ka triba i mislit koju sliku stavit na ovu temu, da to izgleda na nešto. Ma stavit ću kurac, snerva san se totalno.
Žaj mi je te bidne dice.
Oče, oprosti im, jer ne znaju što čine. Lk. 23. 34.
|
