Danas sam puno dobre volje. A di neću. Kako sam trenutno osuđen na boravak u kući nema večeri a da me ne dođe ko povirit. I vratila mi se forma. Kako su nas u bolnici budili već u 5 i po uri, pa cili dan nike pizdarije, zaspa bi ka kokoš u 9 uri. E sad već mogu opet izdurat do 2, 3 iza ponoći, a e… moja ura. I kako dakle svaku večer kogod doleti, odlučija san da neću ni slaviti rođendan (40-ti) koji je u ponediljak, nego ovako svaku večer po malo. Žena mi govori da nisan ni lud. Ona sprema sve delicije koje volim, a bome valja ljude kad dođu počastit, a nisan ni ja kurvin sin pa da se neću mašti. Ako mi je noga blesirana nije mi se apetit i probava poremetila. Samo moram pripazit da ne uvatin puno kila jer kad dođe vrime da mogu ponovno stat na nogu neće joj baš bit lako s tim kilima. I tako mi prolaze dani, jednolični, buđenje, terapija, doručak, vježbe, televizija, marenda, vježbe, ručak, pižolot, terapija, Internet, čitanje, vježbe, kućne posjete, spavanac. Ne mogu se požaliti, ne fali mi ni tičjeg mlika. Svi me tetoše ka faraona. Ma mi isto fali onog šušura po gradu. Spustit se priko marmontove do peškarije, uzet čagod ribe, dat je Žili da je očisti, produžit na rivu popit kavu, pročakulat dvi beside, vratit se po očišćenu ribu, produžit priko pjace i peristila do pazara, uzet čagod verdure i voća pa polako doma. To je ritual. Sretneš miljun svita, doznaš u po ure sve ča se događa i ko je koga, ko je kome, jebe se meni za te čakule ali to ka dođe za žuntu. Pa zatvorile se stare butige, otvorile nove, sve šareno i veselo, puno boja, zvukova i mirisa. Ovisnik sam o tom okruženju stare jezgre Splita, nekako mi se prosula u krvi i kad je intenzivno ne doživim barenko dva puta u šetimanu, obolim na živce. A evo je sada prošlo i misec dana. Večeras se spreman po prvi put nakon misec dana prošetat kroz tu lipotu. Doduše skakutat ću ka jarac na štakama ali moram, moram se spustit. Fizičke pripreme i savladavanje hodanja na štakama su uspješno prošle, vrime je za pokret. Jedvaaaaaa čekaaaaaam 7 uri (ne smin vani baš po zvizadnu). E, i na kraju da se malo i pohvalim. Moja je firma dobila posal da napravi kompjuterski 3D model povijesne jezgre Splita. Evo jedne slike izvučene iz tog modela. Koliko je vjerno i kvalitetno napravljeno prosudite i sami. Ma ča imate prosuđivat, to je najbolji uradak do sada u cilu Hrvatsku (je sam skroman, a). Na jesen će biti izložba najvjerojatnije u multimedijalnom centru. Koga zanima, kad bude definiran datum, objavit ću ga ovod na blogu.
Danas sam puno dobre volje. A di neću. Kako sam trenutno osuđen na boravak u kući nema večeri a da me ne dođe ko povirit. I vratila mi se forma. Kako su nas u bolnici budili već u 5 i po uri, pa cili dan nike pizdarije, zaspa bi ka kokoš u 9 uri. E sad već mogu opet izdurat do 2, 3 iza ponoći, a e… moja ura. I kako dakle svaku večer kogod doleti, odlučija san da neću ni slaviti rođendan (40-ti) koji je u ponediljak, nego ovako svaku večer po malo. Žena mi govori da nisan ni lud. Ona sprema sve delicije koje volim, a bome valja ljude kad dođu počastit, a nisan ni ja kurvin sin pa da se neću mašti. Ako mi je noga blesirana nije mi se apetit i probava poremetila. Samo moram pripazit da ne uvatin puno kila jer kad dođe vrime da mogu ponovno stat na nogu neće joj baš bit lako s tim kilima. I tako mi prolaze dani, jednolični, buđenje, terapija, doručak, vježbe, televizija, marenda, vježbe, ručak, pižolot, terapija, Internet, čitanje, vježbe, kućne posjete, spavanac. Ne mogu se požaliti, ne fali mi ni tičjeg mlika. Svi me tetoše ka faraona. Ma mi isto fali onog šušura po gradu. Spustit se priko marmontove do peškarije, uzet čagod ribe, dat je Žili da je očisti, produžit na rivu popit kavu, pročakulat dvi beside, vratit se po očišćenu ribu, produžit priko pjace i peristila do pazara, uzet čagod verdure i voća pa polako doma. To je ritual. Sretneš miljun svita, doznaš u po ure sve ča se događa i ko je koga, ko je kome, jebe se meni za te čakule ali to ka dođe za žuntu. Pa zatvorile se stare butige, otvorile nove, sve šareno i veselo, puno boja, zvukova i mirisa. Ovisnik sam o tom okruženju stare jezgre Splita, nekako mi se prosula u krvi i kad je intenzivno ne doživim barenko dva puta u šetimanu, obolim na živce. A evo je sada prošlo i misec dana. Večeras se spreman po prvi put nakon misec dana prošetat kroz tu lipotu. Doduše skakutat ću ka jarac na štakama ali moram, moram se spustit. Fizičke pripreme i savladavanje hodanja na štakama su uspješno prošle, vrime je za pokret. Jedvaaaaaa čekaaaaaam 7 uri (ne smin vani baš po zvizadnu). E, i na kraju da se malo i pohvalim. Moja je firma dobila posal da napravi kompjuterski 3D model povijesne jezgre Splita. Evo jedne