Bilo je to prije ravno 22 godine, ima san tada… ima san tada… e… ima san tada 18 godina. Je san ostarija u pm. Sićan se te večeri ka danas, večeri kad me je drob bolija od smija. Možda te baze nisu nekima bile smišne ni onda u ono doba, a kamo li danas. Možda smo mi bili ekipa blesana koja se znala nasmijat i najmanjoj pizdariji… ma smo se znali smijat. Dakle, sve se zbilo u roku od 5 minuta. Sidimo mi tako na zidiću na rivi i u tišini pušimo cigarete, sve zvirkamo okolo nebi li kome naletija otac ili mater. Tišinu razbija K.
K.: je san bija grub kad sam bija mal
Svi smo ga dobro pogledali, kritički izmirili i zavarili od smija.
Najviše se smija A.
Na to će S.: a šta se ti A. smiješ, pogledaj sebe, koliki si, koliki ti je drob, kad bi sad nedajbože umra… mater i otac bi ti tribali posič cilu bračku česminu za napravit kapsil u koji bi te mogli smistit.
E sad su već suze krenile od smija.
A. odgovara S. ... jedva govori kroz smij i suze: Je je moj S. imaš pravo… zato tvoji nebi imali problema s tobom… jerbo… kolišni si… mogli bi te stavit u kutiju od šangajki (popularne patike u to doba).
E sad smo već bili po podu.
Uto dolazi P. na svojoj kozi latašici (poznati tomosov motor šta su ga vozili poštari) i gleda nas kako varimo.
P. se skine s motora i govori: Alo ekipa šta ste zavarili…
Niko mu ne može odgovorit od smija a on nastavi…
A dobro kad vam je do smija evo vam jedna moja baza…
Malo smo se mi motoristi kurčili jedan drugome i…
prvi govori: kad ja lomin čošu sa svojom kozom… lata strže po asfaltu da vrcaju iskre…
drugi govori: nije to ništa… kad ja lomin čošu sa svojom kozom… strže po asfaltu lata i kolino
treći govori: nije to ništa… kad ja lomin čošu sa svojom kozom… strže po asfaltu lata i kolino i lakat
Na to ću ja (P.): brale… svi ste vi papci… kad ja sa svojom kozom lomin čošu… strže po asfaltu lata i kolino i lakat… a glava mi je tako blizu poda da čujen mrave kako mi šapću… poginit ćeš brale… poginit ćeš brale…
To je bija krešendo… Toliko smo se smijali da nas je svih drob zabolija
I danas kad se toga sitin zaigra mi osmjeh uz tužnu uspomenu šta P. više nije među živima… ubija ga neki lik iz pištolja zbog sudara na cesti.
Ritko se više sastaje ta stara ekipa, nima više onog smija... i u to ime uzimam gitaru u ruke i pivan...
šaka suza... vriča smija...
ča je život vengo fantažija...
|
