E… ono san pisa prije neki dan o pizdarijama… evo nastavka… :)
Sutradan nakon epizode s fratrima, opičila južina ka luda. Spuštamo se kum i ja u misto popit kavu, i raspitati se di moremo bacit tunju kad je južina. Na putu do kafića viče kum… Fermaj evo F. (nedaj bože da se pripozna u ovoj priči) sad čemo ga pitat. Alo F., kako je stari, ća ima. A jebe me ova južina, ciloga me je blesirala, odgovara F. Na to će njemu kum… aj s nama u kafić popit kavu. F. ga pogleda, podigne obrvu, i ka ono čudi se kako ga to može pitat, vidno uzrujan odgovara… Ma jesi li ti u kurcu… da u kafić… ma di ćeš tamo… ko more tamo živit od onih grintavaca ća im smeta južina. Zavarili smo na tu konstataciju ali i izvukli informaciju da je po jugu najbolje stat iza mrduje na rotu o vapori. Nakon kavice, kupovine kruva, sira, mortadele i pive uputili smo se na poštu. I stvarno, iza mrduje more ka uje a okolo bile ovčice od juga. Ka bog, bacimo sidro, lipo drži, ajmo arbuniiiii griziteeeeeee. Ješka je bila kozica, nadijem lipa dva komada i buć u more. Ma nije nego došlo do dna, poteglo i to lipo. Vučem ja tunju nazad, pari mi lipi komad. Izvučem neku ribu cca. 30 deka i gledam je u čudu. Nikad u životu nisan to vidija na tunju. I taman kad sam zaustija… kume koji je ovo k… sitin se… mol. Jeba te led, uvatija san mola na tunju. Hehe sad sam ka već cili sritan. Gledam ga milo i sve komentiram kako je kurvin sin zaguca udicu tako da mu je ušla u drob. Lipo ga uvatim rukom i ka zadnja pizda gurnem mu kažiprst u usta, nebi li dobavija udicu da je izvadim. I tad sam ugleda sve zvizde usrid bila dana. Aaaaaaaaaaaaaaaa, kurvin sin, ispa mi je iz ruke i osta visit na prstu kojim sam tija dobavit udicu… aaaaaaaa... ugriza me je kumeeee… Daj kume, brzo baci krpu da ga uvatim… aaaaaaaa… klizav jeeeee… ne mogu ga skinit sa prstaaaaaaa... Skočija kum, sve ništo ronje u bradu i već ceni. Dok je on naša krpu, ona se beštija tako trzala i bacala da mi se parilo da će mi okinit prst. I dobaci kum krpu, uvatim ja nekako mola, izvadim prst, a ono krvi kada je neko prikla prajca. Visi koža, ja ublidija, a kum totalno zavarija. Vadi rakiju da mi prolije po prst, ja nedam i prvo potegnem dva dobra guca u grlo… e sad proli. Aj nekako smo sanirali taj prst, kum se nemore fermat smijat i govori mi da će idući put kad bude iša navigat, tražit da i mene ukrcaju, da ne moram ništa radit, jer će pizdarije i tako doći same od sebe. U to me na mobitel zove tajnica iz firme, nešto zbog posla i ja joj govorim ća mi se dogodilo. Ala greške... pročulo se po Splitu u roku oma... pa kad su krenile kanonade brume na mobitel. Bilo ih je toliko da nebi stale na ovi blog, pa ću napisati samo neke:
- ma stari di ti je bila pamet vatat mole, pa oli nisi zna da su to poznate morske nemani koje se znaju iz mora zaletit na obalu i zaklat ovcu
- dobro si stari proša… ja san čuja da moli imaju tako oštre zube da znaju prigrist i propelu od trajekta kad je dobave
- prijatelju jesi li dobro… evo je s menom u društvu likar, toksikolog pa ti priporuča da daš nekome da ti dobro počuča prst jer je mol poznat ka smrtonosno otrovna riba
- evo smo organizirali helikopter da dođe pote iz Divulja i da te odvede ravno u bolnicu
i tako dalje i tako šire.
Kad sam se vratija u Split u kancelariji me je na stolu čekala slika mola sa prigodnim tekstom… Ovo je mol – riba koja je poznata po tome da otkida prste
Eto to je bila još jedna pizdarija koja mi se dogodila.
E, a ća je bili sa hobotnicom i ugorom… e… o tome drugi put.
Srića i bog da me kum voli ka brata, inače bi bija završija dikod u more ka kolpomorto.
|
