U potrazi za samim sobom...

9.9.(23:30)
A naslov vam govori sve...ovo je još jedan post u obliku dnevnika...uopće mi nije važno tko čita, koliko će biti komentara, koliko će vas ovo zanimati...pišem za sebe, nije me briga više za ništa... Da, naravno, pogađate što je... Novo razočaranje, nova patnja... I to upravo sad... Da, mislim da je gotovo... Ne mogu vjerovat...tako naglo... koja sam ja budala... koji sam ja idiot... znam, znam šta cete sad govorit... znam sve... ne treba mi nikakva utjeha, nikakvo suosjecanje, a pogotovo nikakve prodike... oprostite na ovome, ali nije mi lako... znao sam da ce se ovo dogodit... prije ili kasnije... evo, kaze da sam joj ja bio "vise kao frend"...A kao da ne znam vec odavno da ne valja...koji sam ja debil...to nisu istine...opet, sve ispočetka...pomislim:"ovaj put će biti drugačije"...ali opet ista stvar...ne želim bol, ali boli...pokusavam se suzdrzat, pokusavam zaustavit suze, ali prije ili kasnije doc ce...opet sam...i to baš sada...sada...ne mogu vjerovati...A najgore od svega je što mi je rekla da sam ja zapravo kriv...da,naravno, samo mi još i to fali... ma super.. samo mi sad treba da se grizem zbog toga, da mislim kako je moglo biti drugacije...
opet poruka..ne zelim gledati...ali moram...uhhhhh....ma da... da bi bili zajedno da sam bliže...koja utjeha...ako osjeća kao da sam joj "frend", onda bi to bilo isto..a i,napokon, ona se meni javila...pa zašto?!A onda mi govori kako smo predaleko...znao sam da ce se ovo dogoditi...znao sam...slijep sam...gluh sam...glup sam pogotovo...i mislio sam da necu patit...mozda prije i ne bi...ali sada jednostavno nisam bio spreman...uzdisati mogu koliko hoću, ali ne olakšava mi to puno...
ne mogu vise..opet s porukama..nemam snage ni pisati...ne znam...samo znam da cu se nocas morat naci u krevetu...sam...ispunjen boli...i znam da vjerojatno necu moci suzdrzati suze...i sad mi jedva ide...ne znam kad cu novi post napisati...mozda sutra, mozda za tjedan, mozda za mjesec...ne znam kad cu pogledat komentare...ne znam vise nista...nista ne zelim...nemam snage za nista...pisat cu kad mi bude bolje...a ne znam, iskreno, kad ce to biti...a sada...ne zelim ici spavat...slusam muziku koja me samo još više deprimira...i boli...kaze i ona da je boli...mogli smo bar malo biti sretni ovako... a ne ovakvo ohlađivanje s njene strane... ne, ne mrzim je...ne mrzim je... razumijem je, na neki nacin...tako dugo govori o tome...znao sam da ce doci prije ili kasnije...ne mogu više...opet cu past u depresiju...mrzim to...ja sam pogriješio...previše sam trazio, previse sam ocekivao...a sto sam ocekivao? sliku, u krajnjem slucaju jedan susret...nista od toga...
a i nije ona tako kriva...i misli da je okrivljujem za sve...ali nije kriva...možda nisam ni ja toliko...nitko nije kriv...ali tako me boli...klecaju mi koljena, doslovno...muka mi je...dosta mi je svega...ne mogu više...samo želim mir...da me puste svi na miru...ona stara bol se vraća...tako intenzivna...ne mogu vise pisat, ne znam do kada, ali shvatite me...ne mogu...

P.S.(00:52)
Nije sve onako kako sam mislio...ona ne zeli prekinut...ma komplicirano je...vidit cu sutra sta ce bit...a u svakom slucaju, mislim da neko vrijeme necu moc odgovarat na vase komentare...sad mi je bolje, ali ne znam kako ce biti poslije...ako mi bude dobro, vracam se natrag...ako budem trebao mira, a to ce biti vjerojatno, jer morat cu razmislit o svemu, i svašta još, onda cu pocet odgovarat malo poslije...uhh..sad mi je trenutacno dobro, ali boli me glava, iscrpljen sam dusevno... ostaje nada u bolje sutra... Vidit cemo... Sto ce biti... ipak ju je briga...još uvijek....ipak sam joj vise od prijatelja... to mi ostaje kao utjeha..i to sto ne zeli da prekinemo...ma,sto vas ja gnjavim sa svojim problemima...ako zapustim ovo, na neko vrijeme, znat cete o cemu se radi...

P.P.S.Ma ipak je sve dobro ispalo...pretjerao sam malo...
sad sam u nekom čudnom raspoloženju...naravno da mi je drago zbog toga, ali ipak se osjećam čudno...ne znam sto mi je...ne mogu uopce opisati ovo...ma dobro, samo tako da znate da je sve u redu, vise manje, ona zbog udaljenosti kaze da ne mozemo bit skupa, ali nece ni da prekinemo, pa isto nastavljamo, bez nekih prevelikih očekivanja...ono sto ja ocekujem je malo njeznosti....i nadam se slici...ma dobro, necu vas gnjavit s time...sta se tiće komentiranja, ne znam još što ću s time... vidit ću sad, možda prošvrljam malo po blogovima...a ne znam za komentare, ako mi se bude dalo odgovorit cu na koji...ali nisam baš raspoložen za to...bar ne za neke prave...vidit cu još...to bi bilo to, imam jedan normalan post u pripremi al ne da mi ga se objavljivat, ovaj ispod je trebao još malo stajati...Necu još objavljivat to jer nemam baš inspiracije, imam još nesto sta mogu objavit, ali nemam volje za pisanje novih, pa moram ovo dobro tempirati...dok mi ne dođe volja...eto, to bi bilo to, ovaj post nije baš nešto, a ionako je više za mene, ma eto, al necu ga brisat... All good things must come to an end....but this is not the end...
09:45
Ma polako se oporavljam...još sam malo čudno, u nekakvom polušoku, ali bolje je...hmm... što mi se događa...ne znam ni sam...
12:23
Ovo već počinjem pretvarati u dnevnik...objavio bi jedan normalan post, al, s druge strane, rano mi je nekako...premalo ih imam...Inače mi je bolje...nekako sam "u balunu", ali dobro mi je...Kao što kaže Rusalka, nije sve uvijek crno kao što se čini...Možda danas napravim jedan post za kasnije...iako mi se baš i ne da...ma vidit cu...bolje da objavim normalni nego da pišem ovdje neke gluposti...doduše, blog je zamišljen kao internet dnevnik, al eto...nemojte zamjerit na ovome...ispušni ventil...ma dosta više...