Već treći put, čekaj, peti put premotavam deo filma u kojem je on prati, ona kreće levo u bočnu ulicu i dok se on sprema da krene za njom ubrzavajući korak, u onom delu ulice koji preostaje kad krene za njom, stojim ispred izloga...
Nije mi dobro od te scene.
Proveravao sam jesam li uopšte dobro video, pa sanjam li, to je ova čvoruga levo. Posle toga sam proverio odeću, obuću, onaj mali ranac na leđima, pa fotoaparat u rukama. Proverio sam vreme snimanja filma, moj alibi. Našao sam plan grada u kojem se sve dešavalo. Uske kamenom popločane ulice, kamene fasade, popodnevno sunce je odnekle popreko, ima svetlosti ali je pomalo zagasita jer je mesto na kojem stojim sa još dva ili tri sprata kamena iznad. Stvari u izlogu se ne vide najbolje. Moje naočare nisu dovoljne, skinuo sam ih i gledam na displeju fotoaparata. Izlog jedne od retkih juvelirnica u mom gradu koja nije na nekom prometnijem mestu. Stari jevrejin iza stakla izloga izgleda sasvim zadovoljan dok uslužuje malobrojne mušterije.
I da, naočare! Njih nema u filmu! Zato nisam ni primetio kamermana sa pokretnom opremom za snimanje.
Nisam primetio ni nju ni njega.
Nešto kasnije, dok sam se vraćao, primetio sam te na jednom od onih malih trgova na kojima se iznenada sretne nekoliko kamenom popločanih ulica. Pijuckala si kapućino. Stolice sa naslonom su mi delovale neudobro ali nije ti smetalo. Možda zato što si veselo brbljala sa nekim čije lice je bilo zaklonjeno i nisam ga mogao videti.
Premotao sam film još jednom i našao scenu u kojoj on veselo čavrlja sa lepim nordijskim licem, uokvirenim plavom vrlo kratkom kosom, koje odlazi do toaleta uz kratko izvinjenje. Njegov pogled hvata njen lik dok prolazi ivicom trga, ustaje, baca nekoliko novčanica na sto i žuri za njom. U tom trenutku, dok kamera pokazuje kako novčanice padaju na sto, mogu da mu vidim lice iz profila. Ništa ga ne zaklanja. Shvatio sam i da onaj kratak delić vremena kada nisam video tvoj poluprofil treba da zahvalim njoj. Nisam primetio da je gledao za njom i da je bacio novac na sto. Bio sam koncentrisan na to da te ponovo vidim. Ponovo sam premotao film i pogledao scenu u kojoj novčanice padaju na sto. Moje lice iz profila iza novčanica u padu, poluosmeh, nešto govorim... Nešto govorim... Govorio sam ti nešto o Firenci... Govorio sam ti o tome zašto smo baš u Firenci.
To veče sam se vratio kasno i rekao ti one grube reči. Pre toga sam od jevrejina uzeo kaparu za prsten. Moje grube reči sačekala si smeškom nerazumevanja, pa iznenađenja i najzad, rezignacije.
Razmišljam mogu li te naći. Pre toga, moraću da dokučim kako to da sam u jednom trenutku bio na dva mesta, gledajući te kako pijuckaš kapućino dok ti govorim o mom gradu...
