Znate, ono, relaksacija od tabananja po planini, planinarski dom, pivo bez čaša. Gužva za šankom, desno. Gužva ispred muško/ženskog toaleta, levo. Rekoh rezignirano, više za sebe, videći se posle treće flaše u onom redu levo.
- Posle dovoljno godina samostalnog življenja, shvatio sam da je bolje da pišam sedeći. Definitivno je manje za čišćenje...
Pogledam preko flaše i uhvatim njen pogled i načuljene uši. Sranje, rekao sam preglasno!
- Nisam ništa rekla!
Nijekanje glavom i odbijajući govor ruku.
"Gdje je moj princ?"
"Na bijelom konju", rekao bi Eurosmijeh
Pomislih "Ccc!? Da li me ovo kvalifikuje za sedenje u ženskom toaletu?"
Nije me samo ona čula. Dva piva desno rekoše:
- Ja to radim od, recimo, petnaeste godine. Do tada sam furao onu mačo priču da samo žene pišaju sedeći.
- Ma pišaju i stojeći. Kažu da je higijenskije po javnim toaletima, rekoh glasno (pomislih, da li ih to kvalifikuje za pišanje u muškom toaletu?), pa malo življim tonom ustajući da stanem na vreme u onaj red levo.
- Zamisli ti sad, probudiš se zorom, kreneš da isprazniš mehur, kad tamo, tvoja draga od sinoć, iz kafića, žubori stojeći.
Kao strejt, odmah bi pao u nesvest? M?
