|
Imao sam jednom jedno drvo,
tamo među brežuljcima. Nebo je stanovalo na njegovoj krošnji a brežuljci su mu visili na korenovima. Umeo sam da skitam po svemu tome, i po nebu, dabome. Jednog dana, ne umem reći kada, možda baš onda kada sam bio tako daleko sam a ono je bilo najbliže, provukao sam se kroz okolno šiblje, seo na ranac, naslonio se na stablo. Možda sam čak i zažmurio ili mi se samo učinilo da su neki dlanovi bili na mojim kapcima i na grudima skoro me uvlačeći u glatku pravilnost ćutljivog stvora. Od tada sam znao da je stablo moje a znao sam i druge, možda i čudnije stvari o kojima nema smisla sada kao što ni njega nema. Nekome sa testerom u rukama previše se dopala njegova glatka pravilnost. |
| < | studeni, 2015 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | ||||||
