I won't to go back one time.
Svi bi mi nazad.
Tamo negdi.
Kad smo bili dica(A sad ka' ono više nismo.).
Dopizdila mi je srednja.
Neznan zašto.Mislin čak da mi je i bolje sad u srednjoj nego šta je bilo u osnovnoj.
I atmosfera je bolja.
Ali nešto ipak vuče prema tamo...
A svi znamo da nema povratka.
Samo još neželimo priznat.
Heh...
Sad autobusi,hrpe svakakvih ljudi...
Ljubavni problemi,(glupi maturanti),ocjene osrednje...
A mene nije baš previše briga...
Samo radim ono šta znam da tribam.
Sve je rutinski.
Ta mi je rutina u osnovnoj najviše i smetala.
A sada mi je najsigurnije utočište...
I ne plačen,i nisan tužna.
Zaista.Smirena san koliko mogu bit.
Pomalo čak i sritna...
Nekako,neobično...
A u muči me milijun tih malih sitnica...
Samo kad pustin pismu na ''svom'' mp3...
Laganu,ljubavnu,luđaćku,...
Smirujuću....
Sve je drukčije i u svemu vidim nadu...
Vidim svijetlije strane svega....
Danas u busu,kad san išla doma...
Sama...
Stojim,uz prozor...
Otvoreni prozor...naravno...
Kuvan se u onom kaputu...
Sunce mi glavu prži...
A vitar mi kvari friz...
Ja iman svoje cvike na glavi...
Sunce mi ne smeta...
Počinje estranged...
Smiruje me...
Imam onaj osmijeh na licu...
Znate onaj zadovoljni...
Ka' da je sve na svom mistu...
A za sreću mi treba još samo malo.
Uzvraćanje.Micanje s mrtve točke.
Nešto više od pogleda i laganog osmijeha.
Al' ja san prekomplicirana,u tim dijelovim prehladna....
Lakše je bit gadura...
Misa danas....
Gospa Od Zdravlja.
Ulazim u crkvu baš pri samom početku..
Same starkelje...
Neke bakice me gledaju...
Ma molin te...
Ljudi pivaju.
Mislin zbor piva.Njihovi glasovi...
Nekako lipo zvuče...
Lutam negdje.
Sama sam.
Osvrćem se,tražim nekog.
Nema tebe....
Na koljena se bacam.
Jer nemam više snage da se oduprem svijetu....
Mir je nadjačao....strah.
I stvarno ljudi lipo pivaju i osijećaš nešto...
Osijećaš dobre namjere...
*.:::ali:::.*
Mogu li se nazvati teenagerom??
Godine i razum kažu tako,srce se ne slaže.
Al' eto bit ću teenager sljedećih 10 minuta.
Jel' imamo svi one depresivne trenutke.(?)
I ništa nam nema smisla.
{Pa zašto sad sunce sja,pa zašto kiša pada,zašto ptice lete...zašto sam ja živ/živa.}
*.::::Samo da vas obavijestim ne mislin se ja ubit 
ili šta slično.
Dođoh,vidjeh,nepovjerovah svojim očima....::::::.*
Čekala sam dan kad će mi neko reć kako više ništa nema smisla,a možda ga nikad ništa nije ni imalo...(?)
Tila san pomoć,reć zašto život ima smisla,zašto vridi živit....
Ali u trenutku,riječi su nestale...
Ja sam svoje razloge jednostavno izgubila.
I nemogu objasnit osobi da nije loše bit živ.
Da je to zapravo super.
Jer ono šta te god mučilo...
A u mene su to obično ljubavni problemi...
{Znate ono,ti se zaljubiš priko glave,a lik te ni ne vidi.Iako me me ovaj čak i gleda,ali ono nisam ja Narcisa,pa da pomislin da mu se sviđan...jer sam ja naljepša,pa ako sam se zaljubila sama u sebe,svi će se sigurno zaljubit u mene...ok,opet skrećen sa teme.}
Nemogu joj jednostavno objasnit...
A i imam osiječaj da samo želi bit u centru pažnje...
Mislin dani kad je mene to vatalo samo je bilo...)
PAŽNJA,PAŽNJA!
OBRATI TE POZORNOST NA MENE...
LOVE ME!
Kopčate??
Iden sad,štrebat hrvatski....
Pozdrav od vaše
*.::::::::::::::::::Narcise:::::::::::::::::::.*
crv/hrčak **Šnjufo Narcisa**:
fuCk
Ništa.
Ili ipak previše toga.
Nemogu spavat.
Tresem se.
Ništa više ne odgovara mome stanju.
Nije mi hladno,iman kaput na sebi.
Još jedna madrfaking materiijalna vrijednost.
Slušanje mp3-ja očito nije pomoglo.
Fak.Jedina raspoloživa pisma je bila estranged.
Glupa pisma,ona me i vratila nazad.
Tamo,negdi....
Di ima svega,a opet,tako je prazno ,pusto.
Fali mi ona toplina od prije.
Ne smijen se više.
Evo upravo iman neki mrki izraz lica.
Ka da trpin svu moguću bol.
A boli me.
I neznan zašto iman ovaj osijećaj.
Ali znam da nešto nije u redu.
Ne vridi više.
Evo Iluzija.Svira na mp3.
Možda je najbolje da se propucam hitcem kroz glavu.
Neželin bit budna.
Moran spavat.
Pobić od ovoga.
Možda sutra ujutro bude bolje.
fak.
Osijećam se ka neki luđak na psihijatriji.
Zatvaram se u sobu.
Učim.Neču vanka.
Nemogu bojim se.
Tresem se.
Znam,nešto nije u redu.
Boli me.Sve,a opet ništa.
Moran otić...
Eeee,fak jednostavno sam izgubljena.
Jelena diši....
Zar je išta vrijedno ovih suza.
Pa nemogu više....
Jeli ovo rub.
Jeli kraj moje granice izdržljivosti.
Stvarno nemogu izdržat.
Preveliki nemir.
Ne smi bit ovako.
Nemože bit ovako.
End.
Iden leć.
Možda zaspen,pa se probudin,možda se ne budsen sićala ovog osijećaja.
A možda se uopće ne probudim(u slučaju da ne zaspen cilu večer.).
Al' stvarno nemogu više...
Neki nemir.
Nemogu.
Ja volim samo sebe,svog predivnog sebe.:D
Da ja baš volim sebe.(bez sarkazma to izgovaram)
Heh.
Ma da.
Ja volim sebe i neke ljude oko mene.
Ali lakše mi je reć da volim samo sebe.
:D
Znate vi da se ja ne javljam ako me nešto ne muči.
Pa šta je sad???
Well,well,well.
Koliko li san ja puta najboljoj Žani i Nati rekla.
Pa neće nas srednja prominit,nećemo se prestat družit.
Zajedno zauvik.
Je,je...
Jele još uvik živi u svom svijetu,Utopiji.
Pa vidi otkad je škola počela,em san se ja prominila,a i one su.
Dobro s Naton se viđan koliko toliko.
Ali Žana,vidin je samo ponekad na stanici.
Ne izlazimo skupa vanka jer ona ne smi.
Ali kontan pa ni prošle godine nismo išle vanka ali smo se opet družile.
Našle bi načina.
A sada kad ja nju zoven vanka ona uči,uvik i stalno uči.
Postaje stranac,a znala je sve o meni.I ja o njoj.
Više nije tako...
A Nata iako smi ić navečer vanka ja se osijećan nekako neopušteno kad iden s njon vanka.
I neznan zašto i sramin se sama sebe.Ali ona uvik stoji uz mene,ograničava me...
Neznan.A ja jednostavno nemogu protiv toga...
fuCk.
I mrzin sama sebe zbog toga i ponekad je zoven.i ona odbije i meni bude drago.
Pa kakav san ja to prijatelj?
Al' jednostavno nevoli kad ja na nju moran pazit jer ona neće pričat s drugm ljudima ako ja nisan tu i fak.
Šta bi sad tribala.?!?
Ajme...
Al' eto....
A osijećan kada ja najviše bižin od tog prijateljsva...
=(
Al' eto....
Možda tako mora bit.
Možda i nemora.Možda bi ja sad tribala skočit i počet s promjenama.
Ali iskreno nemogu više.Dosta mi je da molin ljude da izađu vanka.
I da pokušavam održat kontakt.
Oni kojima nešto značin sitit će me se.
<3
A sad na veseliju stranu...
Zaljubila san se.
Jupiii.
NE nisan se zaljubila.
Samo san napaljena.
Ispričavamn se šta koristim taj izraz ali neznam nijedan drugi za površnu zaljubljenost.
:D
la,la,la,la,la,la,
Problem je šta taj lik mene ne vidi.
E kad MU JA nogu podapnem.,
bwahahahah.
I tako...
Ajme...
Sad san tužna.
Zbog tog lika.
E fak.-.....xfsd
Dišem,m,..oke,sve kul.-
Ma fak.
bok,dok se ne poleman s tipkovnicom
<3333
