Marketing
I won't to go back one time.
Svi bi mi nazad.
Tamo negdi.
Kad smo bili dica(A sad ka' ono više nismo.).
Dopizdila mi je srednja.
Neznan zašto.Mislin čak da mi je i bolje sad u srednjoj nego šta je bilo u osnovnoj.
I atmosfera je bolja.
Ali nešto ipak vuče prema tamo...
A svi znamo da nema povratka.
Samo još neželimo priznat.
Heh...
Sad autobusi,hrpe svakakvih ljudi...
Ljubavni problemi,(glupi maturanti),ocjene osrednje...
A mene nije baš previše briga...
Samo radim ono šta znam da tribam.
Sve je rutinski.
Ta mi je rutina u osnovnoj najviše i smetala.
A sada mi je najsigurnije utočište...
I ne plačen,i nisan tužna.
Zaista.Smirena san koliko mogu bit.
Pomalo čak i sritna...
Nekako,neobično...
A u muči me milijun tih malih sitnica...
Samo kad pustin pismu na ''svom'' mp3...
Laganu,ljubavnu,luđaćku,...
Smirujuću....
Sve je drukčije i u svemu vidim nadu...
Vidim svijetlije strane svega....
Danas u busu,kad san išla doma...
Sama...
Stojim,uz prozor...
Otvoreni prozor...naravno...
Kuvan se u onom kaputu...
Sunce mi glavu prži...
A vitar mi kvari friz...
Ja iman svoje cvike na glavi...
Sunce mi ne smeta...
Počinje estranged...
Smiruje me...
Imam onaj osmijeh na licu...
Znate onaj zadovoljni...
Ka' da je sve na svom mistu...
A za sreću mi treba još samo malo.
Uzvraćanje.Micanje s mrtve točke.
Nešto više od pogleda i laganog osmijeha.
Al' ja san prekomplicirana,u tim dijelovim prehladna....
Lakše je bit gadura...
Misa danas....
Gospa Od Zdravlja.
Ulazim u crkvu baš pri samom početku..
Same starkelje...
Neke bakice me gledaju...
Ma molin te...
Ljudi pivaju.
Mislin zbor piva.Njihovi glasovi...
Nekako lipo zvuče...
Lutam negdje.
Sama sam.
Osvrćem se,tražim nekog.
Nema tebe....
Na koljena se bacam.
Jer nemam više snage da se oduprem svijetu....
Mir je nadjačao....strah.
I stvarno ljudi lipo pivaju i osijećaš nešto...
Osijećaš dobre namjere...
*.:::ali:::.*
Mogu li se nazvati teenagerom??
Godine i razum kažu tako,srce se ne slaže.
Al' eto bit ću teenager sljedećih 10 minuta.
Jel' imamo svi one depresivne trenutke.(?)
I ništa nam nema smisla.
{Pa zašto sad sunce sja,pa zašto kiša pada,zašto ptice lete...zašto sam ja živ/živa.}
*.::::Samo da vas obavijestim ne mislin se ja ubit 
ili šta slično.
Dođoh,vidjeh,nepovjerovah svojim očima....::::::.*
Čekala sam dan kad će mi neko reć kako više ništa nema smisla,a možda ga nikad ništa nije ni imalo...(?)
Tila san pomoć,reć zašto život ima smisla,zašto vridi živit....
Ali u trenutku,riječi su nestale...
Ja sam svoje razloge jednostavno izgubila.
I nemogu objasnit osobi da nije loše bit živ.
Da je to zapravo super.
Jer ono šta te god mučilo...
A u mene su to obično ljubavni problemi...
{Znate ono,ti se zaljubiš priko glave,a lik te ni ne vidi.Iako me me ovaj čak i gleda,ali ono nisam ja Narcisa,pa da pomislin da mu se sviđan...jer sam ja naljepša,pa ako sam se zaljubila sama u sebe,svi će se sigurno zaljubit u mene...ok,opet skrećen sa teme.}
Nemogu joj jednostavno objasnit...
A i imam osiječaj da samo želi bit u centru pažnje...
Mislin dani kad je mene to vatalo samo je bilo...)
PAŽNJA,PAŽNJA!
OBRATI TE POZORNOST NA MENE...
LOVE ME!
Kopčate??
Iden sad,štrebat hrvatski....
Pozdrav od vaše
*.::::::::::::::::::Narcise:::::::::::::::::::.*
crv/hrčak **Šnjufo Narcisa**:
Post je objavljen 21.11.2007. u 20:21 sati.