domijeve nacije

- 01:00 - komenterejšn (0) - ko još printa?! - povijest

četvrtak, 20.01.2005.

So welcome to the world that I lived in...

tralalala...
dani u zgu prolaze jednostavno i brzo... brzo skoro ko i vlak koji je danas zgazio neku osobu kad sam se ja vraćo s faxa... veli neki frajer "a kad ljudi ne paze..." a iskusni i pesimistični kondukter veli "da, ili je bilo namjerno"... jebote, ljudi se fakat na veliko ubijaju... fakat su šupci kad se hoće ubit... kaj si papak?? prebrodi to, šupčino!! na kraju krajeva, kaj ja znam o tome, imam i više nego dobar život, al ipak mislim da je to najšupčinskije rješenje... zadužiš se kod kamatara, otplaćuješ auto, napraviš ženi dijete i onda joj velikodušno sve to ostaviš.... jeeebeno...

enivej, ovo mi je izletilo i nisam krenuo o tome pisat... kad bolje razmislim, nisam krenuo o ničemu pisat... riječi samo idu , cure i seru kao što je to meni i običaj... nemojte se ljutit...:)

vrijeme stišće, rokovi se bliže, volje za radom je sve manje, čudovišta vrebaju, nemaš se kud maknut, stjeran si u kut.... aaaaaaaaaaaa!!!

inače, život me tjera da ližem guzice, čistim wc-e (množina, ne biste vjerovali), ulizujem se papcima, iznosim smeće, budem stronghold drugima itd... al ipak, drži me činjenica da me ne smatraju baš svi konjem (<---).

P.S. i onda post završi, i vi se pitate kakvog je imo smisla.... veeeelikog, al po izboru... ne dajte da vas jebu!!

- 00:56 - komenterejšn (1) - ko još printa?! - povijest

nedjelja, 16.01.2005.

pozdrav iz svijeta... 2. dio

evo me opet, pipls...
kao što ja najčešće nekaj zajebem u životu, i ovaj put mi se moja blesavost odbila od glavu... sve je pičilo po planu, novci su kapali, dani su trajali dugo jer sam cijelo vrijeme naporno radio i teško zarađivo te dolare, al onda se desio jedan od onih fancy partyja i ja idijot sve sjebem...

pilo se neko skupo vino, a ja sam okružen raznoraznim idijotima ispijo čašicu po čašicu i primitivno se smijo njihovim sranjima... onda mi se već i faca zarumenila, uši su mi gorjele, a oči caklile ko špigel... počeo sam zašprehavat neku djevojku i u tom trenutku dođe neki stari čiča... ja se nad njim počnem sprdat i zajebavat ga da ispadnem faca... i sve ide super, cura umire od smijeha sve dok me zaštitari nisu primili za vrat i odveli u neki ured... tam me je taj čiča uputio u stvar: on je u svemu tome jedna od najvećih faca i ova djevojka je njegova cura.... ?! tolko mi je alkohol prisjeo da sam mu se zbljuvo po cipelicama (jebote, bile su one s trepavicama, ooooodvratno)

već sam vidio da je sve otišlo u pizdu materinu i nevino ga pitam da kaj sad... frajer je tolko bio bijesan da mi je raskinuo većinu ugovora i reko da ću jedino naučit ak me sroza za par stepenica... i, pošalje on mene u "Private" izdavačku kuću (svaki dečko zna da su to nama dragi filmići)... tam su me dočekali i posjeli za kompjutor i nakon par pitanja desilo se nešto što se porno glumcu ne smije desit (inače, u čem bi bila bit):
:))

i tak, odjebali su me, i platili mi kartu za avion.... vratio se ja u našu domovinu... natrag doma, natrag na fax, natrag u tramvaje, natrag među moje ljude... natrag na blog.... :)

- 00:50 - komenterejšn (1) - ko još printa?! - povijest

četvrtak, 13.01.2005.

pozdrav iz svijeta... 1. dio

nisam vam dugo piso? pitate se zakaj me nije bilo zadnjih dana?
pređimo odmah na stvar: znate onu anketu kod DJ Greyp? bila je i više nego korisna... U ponedjeljak meni pod predavanjem zvoni mobitel, nepoznat broj, psujem mater jer imam odvratni Siemens kojem je vibra glasnija od zvona i moram prekinut. ipak, isti broj zazvoni pod pauzom, i neka umiljata gospodična mi veli da sam pozvan na "informativno piće u Boban radi dogovora o potencijalnom poslu". Zbunjen, odem ja tam u nekih 15 sati i čeka me neki frajer s ogromnim usnama. Neven Ciganović. dogovoriviši se sa mnom, sredio mi je neke castinge, sredio obleku (jebiga, više ne smijem nosim VANSice, carhartt i trapke, al cijena uspjeha je velika)... već na večer sam bio u ful pogonu i nakon par foto sessiona, bili su skroz zadovoljni i rekli mi da ne jedem slijedećih par dana jer bi trebo skinut dvije kile da me pozovu u Milano. Nakon izgladnjivanja, našo sam se opet s njima i rekli su mi da se moram ulizivat tam nekoj ženi iz neke američke agencije koja upravo dolazi... bila je ogavno ružna (prava američanka), al sam proguto knedlu koja mi je zapela kad sam se dosjetio "pa neće me valjda tjerat da spavam s njom?!"... ipak, valjda joj se više spolni organ ni ne nazire ispod "trbuščića" pa se valjda ni njoj ne da sramotit...
i tak, bila je zadovoljna mojom pristojnošću i mojim simpatičnim engleskim bez gramatike, pa smo svi zajedno odletili u Italiju. Tam sam se malo družio s manekenkicama, razmijenio par brojeva telefona, pohodio par luksuznih partyja (koji, btw. opće nisu neki big deal, samo neki lažni sjaj i preseravanje i puuuuuno ogovaranja)... Budući da su "napokon našli nekog u koga nisu trebali uložit puno para za preuljepšavanje i retuširavanje slika", to ih se dojmilo pa sam s nekim bogatim gosponom otišo do New Yorka da potpišem par ugovora sa nekim modnim kućama i kreatorima. Budući da sam skroman, nisam tražio niš posebno, osim one kućice iz prošlog posta... Nisu previše razmišljali, dali su mi ključeve i gliserčić, pa sam s par novostečenih frendica otplovio do tamo, tak da vam sad napokon mogu pokazat kak to izgleda iznutra...

budući da još nisam doma i da me još ne puštaju iz svojih vizažističkih ruku, mogu vam sam obećat da ću pisat često i izvještavat vas kaj se događa... a kad se vratim već ćete čitat o svemu u novinama pa ćemo sredit jedan fancy tulum za bogatu klijentelu i jedan iskrenu ogromni tulum za bložnu obitelj... ak neko bude dobar kad se vratim, možda neke od vas povedem sa mnom u moju novu vikendicu... bez brige, www.blog.hr radi u Americi, tak da vas čitam i pozdravljam. Čuvajte se...

P.S. spomenuo sam obleku... teško ću se odvojit od sve svoje udobne obleke, tak da sam svoje najdraže tenesice ipak ponio sa sobom...

(to be continued...) nastavak ili kraj priče? hm

- 13:33 - komenterejšn (10) - ko još printa?! - povijest

ponedjeljak, 10.01.2005.

prokleta nedjelja...

jedna od najodvratnijih nedjelja je pri kraju... zakaj je odvratna? mamurluk, bol u trbuhu, dosada, puno nadolazećeg posla... jel dosta? i još mi se prisere od pomisli da se sutra moram probudit prije 1, žurit prema gradu i gurat u vlaku i sjest na predavanje (al budem se nagradio jednim drijemežom u gradu ko ovajstriček lijevo)....i onda počinje strka o kolkovijima, labosima i ostalim pizdarijama... moralo je i to doć na red i sve kaj me tješi je činjenica da će sve to trajat još nekih 2-3 tjedna... i, jel onda gotovo? niiiiije. onda su ispiti... ma znate kaj, totalno glup dan mi je i opće mi se ne da zvučat pozitivno... samo pišem i pišem...

ipak, svjetla točka (jaaaako svjetla točka) mi je zablistala u obliku zvučnika koje sam si jučer kupio... potrošio sam par tisuća kuna, al se definitvno isplatilo... i sretan sam još i više zbog činjenice da sam ih kupio za svoju lovu (više manje:)
dakle, B&W 602 S3, dobrodošli u domijevu sobu... vidjet ćete svega, svakakvih prizora i vjerojatno ćete u svo to vrijeme imat posla, al to vam je tak... kolko para, tolko muzike... doslovno...

par činjenica koje mi samo mogu pomoć pri sutrašnjem povratku na staze slave:
1. plivajući pola sata u bazenu popiješ 1/12 litara pišaline
2. dnevno udahnemo litru tuđe prdeži
3. dnevno nam ruke dolaze u kontakt sa 15 kuraca (kvake, držači u tramvaju...)
4. u godinu dana fast foodova pojedemo prosječno 12 stidnih dlaka
5. godišnje se rukujemo sa 11 cura koje su baš masturbirale i nisu oprale ruke (kažu isto ali sa 6 dečkiju, al ne vjerujem da je brojka tolko manja...)

totalni ...

pičim slagat puzzle, popit nekaj gaziranog i leć u prebrutalno čudno vrijeme u krevet... time is changing... get used to it... si ju, pipl! uz nadu da ću jednog dana ugledat ovakav prizor i da će to bit moje:

P.S. na blogu DJ vlade sam proglašen frajerom mjeseca :) ne znam razloge i kriterije, al je fora... dakle, Greyp, hvala ti do neba na ispunjenju mog manekenskog sna!!! :)

- 00:00 - komenterejšn (29) - ko još printa?! - povijest

četvrtak, 06.01.2005.

Jedan brzinski post prije kojeg sam došo do nekih konkluzija

Prije par godina sam bio na jednoj cugi s dvije frendice i jednom njihovom frendicom koju brutalno ne volim i ne podnosim... nemre se baš reć da ju mrzim, ali.... mrzim ju... Uglavnom cura gata iz šalice kave, iz crta na ruci, iz smrada iz usta, iz graha i ne znam ja kaj sve ne (to nisu razlozi mržnje)... veli ona "al najviše volim čitat snove!"... ohoho, ajmo vidjet... uglavnom trkelja ona sranja, a ja joj velim da često sanjam neke nuklearne katastrofe. pitam ju kaj to znači. veli ona "znači da težiš nečemu"... ja onak čekam, čekam, čekam nastavak priče... a ova s ponosnim izrazom lica zaključno kimne glavom... MA NEMOJ MI REČ, DUŠO JEDNA PROPOVJEDNIČKA!!! pa ko ne teži nečemu?!... u jebote, kad se sjetim kak sam se ja naživciro...

uglavnom, sjetio sam se toga jer sam danas sanjo totalnu pizdariju: Ulazim u knjižaru (u stvari neki sajam) i vidim neku jadnu kemijsku, i nekaj mi pukne, nema nikog, "ma maznut ću je, ko ga jebe"... frajer me malo kasnije pita "kaj ti je to u džepu?"... reko "ma kemijska, to sam kupio tu još prošle godine" (?!?!)... i frajer me prokuži i odvede me na neki toranj na kojem me muče do smrti... trgaju prste, buše mi zube bušilicom, trgaju vilicu itd... i na kraju se pred nama prikaže ogromna gljiva od prebrutalne eksplozije kilometrima daleko i neki bolesni destruktivni val prašine kak nam se sve brže približava... znojan ko pas se budim u trenutku kad dođe do nas da nas ubije... gotovo je... jebote...
i onda se pitam kaj bi to stvorenje sad pročitalo iz toga sna... Da ne smijem krast?! mislim ono....

1. danas nema slike jer mi je zakaj u komentarima napiso da je bio administrator i da iz iskustva zna da slike usporavaju očitavanje, a ja tak i tak znam često stavit preveliku sliku s fotića... veli ako ti se stranica otvara duže od 8 - 10 sekundi, ljudi se na tu stranicu rijetko vraćaju... budući da znam na svom "premodernom" modemu čekat i po minutu... njemu kao zahvala...

2. petarda mi je kupila cijeli Media Markt u Austriji pa ima šanse da svakom nekaj podijelim, jer ipak nemam tolku sobu za sve to (a bit će i duplih artikala) pa....

3. DJ Vlado je pokrenula (i fakat se potrudila) zanimljivu anketu... pa izvolte...

4. Glete na kaj sam naletio na monitoru:

Prema normama Europske unije, banana nije banana ako je kraća od 14 centimetara, a također pačje jaje nije jaje ako je manje od pet centimetara.

kojih će tam boleština bit, samo čekam....

5. na nani je najljepša slika koju mi je netko posvetio, a ujedno i najljepša slika koju vidjeh na blogu....

si ju, ljudi

- 02:11 - komenterejšn (33) - ko još printa?! - povijest

ponedjeljak, 03.01.2005.

aaa znam... al ipak... kužiš

jebote, kaj je ovo?! proljeće?! il sam ja nekaj zabrijo? dočekamo novu godinu, svi pričaju o nekakvom "bijelom božiću", o grudanju, o šetnjama u snježnim mirnim noćima... a kaj mi dobijemo? buđenje u pol 6 ujutro (izbori i guženje za 350kn), mrak, kmica, crnilo, pospanost, odlazak doma na jedan aftrnun nep i onda pogledaš van i vidiš jedno od najljepših proljetnih popodneva... slegnem ramenima i kapcima i ipak zaspem jer kao savjesni predsjednik moram na prebrojavanje i furanje do gradskog poglavarstva....

dobro, nećemo opet o mojim jadnim ispadima zbog spavanja... uglavnom, sirota hrvatska s ovakvim biračima i ovakvim izborima.... bez politiziranja, naravno.... frajer u prljavim hlačama i s crvenim nosom dolazi pred mene i daje mi 5 osobnih: "je, pak bi ja glasal za svoje doma"... a kaj da ti velim, mrcino... glasaj za kog hoćeš... meni je ipak samo do tih para... pa dolaze s živčanim pogledima: "pa kaj će vam osobna?! kaj vi mene ne poznate? mogli su nam i nekog domaćeg tu metnut"... jebiga stari, al nisu... zato, šuti, molim te, zaokruži taj svoj brojček i odi doma...ili "jel bil Žarko? pa kak koji žarko? onaj z kamionima..." i kaj da mu velim?! prvo u sebi promumljam "čuj me stari, zarađujem lovu i boli me kurac za žarka i njegove kamione i ne znam o kome pričaš.." i onda mu se onak pristojno nasmijem i izmislim "pa, je bio je..." a da ne pričam o tome da je bilo ljudi kaj su zaokružili serijski broj listića.... legende...
i tak, di sam god mogo, našo sam rupu u zakonu, odfuro tonu papirologije ženi koja je pogledala samo dva papira i rekla "sve štima... fala, doviđenja" sljedeće kaj sam gledo pred sobom bila je piva

inače, doček ne opisujem pa vam to govori da ću morat otić ovaj vikend van i dobro se provest i sve nadoknadit... jer onda opet počinju pizdarije... sretno vam ljudi s pizdarijama, želim što manje brodoloma, što više jebuckanja i čohanja jajčeka... cure, snađite se, znam da vam to nije strano.... mislim, snalaženja... hm... da....

P.S. jel vama važan dizajn nečijeg bloga?