So welcome to the world that I lived in...
tralalala...
dani u zgu prolaze jednostavno i brzo... brzo skoro ko i vlak koji je danas zgazio neku osobu kad sam se ja vraćo s faxa... veli neki frajer "a kad ljudi ne paze..." a iskusni i pesimistični kondukter veli "da, ili je bilo namjerno"... jebote, ljudi se fakat na veliko ubijaju... fakat su šupci kad se hoće ubit... kaj si papak?? prebrodi to, šupčino!! na kraju krajeva, kaj ja znam o tome, imam i više nego dobar život, al ipak mislim da je to najšupčinskije rješenje... zadužiš se kod kamatara, otplaćuješ auto, napraviš ženi dijete i onda joj velikodušno sve to ostaviš.... jeeebeno...
enivej, ovo mi je izletilo i nisam krenuo o tome pisat... kad bolje razmislim, nisam krenuo o ničemu pisat... riječi samo idu , cure i seru kao što je to meni i običaj... nemojte se ljutit...:)
 vrijeme stišće, rokovi se bliže, volje za radom je sve manje, čudovišta vrebaju, nemaš se kud maknut, stjeran si u kut.... aaaaaaaaaaaa!!!
inače, život me tjera da ližem guzice, čistim wc-e (množina, ne biste vjerovali), ulizujem se papcima, iznosim smeće, budem stronghold drugima itd... al ipak, drži me činjenica da me ne smatraju baš svi konjem (<---).
P.S. i onda post završi, i vi se pitate kakvog je imo smisla.... veeeelikog, al po izboru... ne dajte da vas jebu!!
|
