I see the sun begin to rise...
 dio prvi:
blog mi je malo pobjego iz ruku zadnje vrijeme, a valjda i svima vama... malo mi je to i trebalo, jer sam se primio malo normalnijih stvari (popravljo sam cincilatore i ausgeblodere, popravljo drenažu i spašavo svijet od zla...). sad sam opet tu makar mi niš nije jasno (nekih postova ima, nekih nema, komentara ima pa nema, na editoru ih nema pa otvorim blog pa su tam... jebiga, sve je beplatno pa se ne smijemo bunit)... vidjet ćemo
dio drugi:
razmišljo sam dal da napišem neki blog friendly post, al mislim si "pa ne budi šupak, napiši ono kaj ti je na pameti, makar će nekom bit dosadno"... dakle, dinamo - kranjčar - hajduk... zbunjen sam i tužan i malo mi je sve prisjelo... jedini čovjek iz zagreba koji igra za dinamo ode u hajduk... hm, sad nam preostaje da i dalje gledamo bosance, slovence i makedonce... jebiga, i u chelseau ima malo pravih čelzeovaca... jebena usporedba, jelda? dakle, Niko, da sam na tvom mjestu, otišo bih u Rusiju da izbjegnem sva ova sranja, a s druge strane, nemrem ti previše zamjerit... sretno, al pazi kaj radiš.... ostatak dinama će samo nadopunit ovu tužnu sezonu i nadam se da ćemo onda dobit nove ljude, novi stadion, novi klub i novi gušt... i da će se ovakve odvratne stvari dešavat negdje daaaaleko od nas... od svih nas... Jer, Hajdukovci, ovo ne bih ni vama poželio, kolko god se misli da se mrzimo....
dio treći:
kužim ja da ovaj snijeg zna skroz sjebat stvar i da pizdimo kaj busevi, tramvajevi, vlakovi, romobili i paraglideri kasne prema školama, faxevima, poslovima, odmorima i ljenčarenjima, al ovo kaj upravo gledam kroz prozor izgleda prejebeno! krupne pahuljice (ne znam zakaj iza riječi "krupno" ide deminutiv, al nije mi se dalo stiskat backspace) padaju, sve je bijelo, smireno, mrtvo, usporeno... napokon... nadam se da će i ovi naši životi skužit da se malo žurimo i da će sve bit u redu, kaj god radili... bolju želju vam ne mogu poželjet...
laku noć, tebi zagrebe... nadam se da će vam snijeg odnest sva sranja. daleko...
|
