domijeve nacije

- 01:35 - komenterejšn (42) - ko još printa?! - povijest

ponedjeljak, 27.12.2004.

Niste pročitali prošli naslov, pa nećete valjda ni ovaj....

dani veselja su prošli... dani ludila tek počinju....
mislim da je tak najpametnije započet ovaj post, jer znam da ovaj mamurluk tjera mnoge ljude da odustanu od zajebancije i da se bace samo na hranu i depresiju..... zato, AJMOOOOOO!

još par dana nam je ostalo za prodavanje muda pod bubrege, mazanje očiju govnima, pišanje u vjetar, sjedenje na školjci 20 minuta makar ti se ne sere tolko, brijanje po blogu makar ti se spava, čohanje po jajcima (jebiga cure, kaj vam ja mogu...), buđenje i prebacivanje na kauč itd itd... sve ono kaj nas čeka prije odlaska na poso il znanstvene ustanove, znojenja u tramvajima, jebanja svih svetaca budilici (koja te je samo probudila kad si joj to naredio), psovanja u sebi svima koji te gnjave ujutro, mokre čarape, svrbež pazuha, namještanja gefufne i cincilatora na ausgebloderu, hodanja prek ogromnog raskrižja na kojem je zebra (bez straha da će te neko zgazit jer, jebiga, pa tek je 8 ujutro, ko će razmišljat o sigurnosti), razmišljanja "popit pivu il ne?! mislim, utorak je, ne bi trebo..." .....boli me kita kaj je utorak.... hoću hmelj!!!

i tak, izvještaj od Božića nema smisla da pišem, jer brijem da možete skupit par postova mojih kompanjona i uz iznimke možete složit moj 24. na 25.12.... dakle, sex, drugs and rock&rolllllllll.... skoro

enivej, zadnjih dana se osjećam ko da s deset metarske skakaonice skačem u olimpijski bazen... jedina i maaaaala iznimka je kaj bazen nije ispunjen vodom (i klorom) već francuskom salatom i pivom. jebote, trpam u sebe ko da mi najveći najružniji cucak slini i reži prema meni i u jednom trenutku mu puca lanac... brijem da moj trbuh više nikad neće bit isti i da ću se zauvijek pozdravit s mogućnošću da si ne začepim žile prije 25. godine... jebiga, kaj bi vi?.... pločice na trbuhu?!?! dobro jeeeee... kaj bi ovak trebo izgledat?:

P.S. noćas sam imo najbolji i najsexualniji san u životu, al bilo bi bolje da ga ne prepričavam.... :)

- 01:46 - komenterejšn (28) - ko još printa?! - povijest

petak, 24.12.2004.

DUŽINA JOŽICE: težina*brojcipela/visina

jebiga, ljudi....
život priča priče, nekad podjebava, nekad ti se uvlači u čmarčić, a nekad ti ne da da pišeš svoj dragi blog...
Intelektualno najnaporniji dani u životu su iza mene. dead and gone... nit sam imo nekakav ispit, nit kolokvij... jebote, neki "konstrukcijski program". "konstrukcijski" my ass!! mali mi se napsovo mame, išamaro me, smijo mi se, gazio mi po glavi, nazivo me pogrdnim imenima, krivo ispado, guro mi je glavu u školjku punu konjskih i ljudskih govana (kad kažem "ljudskih", mislim na muške jer svi znamo da cure ne seru i pišaju jednom mjesečno. jelda?).... uglavnom, osjećo sam se ko dno dna........ i tak. mali je ipak oko pol 6 ujutro reko da mu se malo spava pa je nekak i otprdio svoje. Mislim, come ooooon! pa zna se da sam rođeni spavač! i još nadležna ekipa nema osjećaja za božićni ugođaj (a jebiga, da sam počeo na vrijeme.....). jebiga, majstor valjda nije točan, al je GOTOV... I?! i sad se vraćam! za sve uporne face koje tu svraćaju... imortall (kon)DOMI!

a kaj da vam novo napišem. tak i tak tipkam tu ovaj post brzinom kojom bi se kreto dan nakon kaj sam uganuo oba dva zgloba, napio se rakije i dobio u jaja. al ne rukom, ne nogom, već banderom, jeboteee!!..

tak da jedva čekam da me opet zapadne neki poso... brijem da ću profeštat taj događaj više nego Hugh Hefner svoj rođendan. Jedva čekam!!........ uiiiiiiii!!!

idem ja sad. odo se ugasit.... e! a ste znali da normalan čovjek u snu proguta više od 100 kukaca, pauka i buba godišnje?? onda domi očito 300... a čuj, kaj se mora nije teško...

P.S. petarda se zaželjela mojih slika pa tu stavljam jednu koja je slikana da se mene iziritira jer mi borna i okrugli nisu htjeli pomoć kad mi je skačući s drva majica zapela na nekoj grani...

P.S.S. Uglavnom, ljudi zajebavajte se, smijte se, opustite se i sve drugo će vam bit predobro. bez brige. it's time to move on. c you!

- 04:25 - komenterejšn (21) - ko još printa?! - povijest

subota, 18.12.2004.

Donacije tekućina... 3kn

Ljudi su me uvijek smatrali i predstavljali kao nekog nasmijanog altruističkog blesana... Ipak, zadnje vrijeme nekaj mi se mota po glavi, i na veliko se svađam sa strancima.... Živci popuštaju, a tek mi je ... malo godina...
Uglavnom, prošlu nedjelju sam se posvađo s ekipom u Gradskom Poglavarstvu jer su nekaj zakomplicirali s nekim brojevima.... BUT! nije to tolko niš u odnosu na ono kaj sam jučer priuštio sirotoj priglupoj gospođi...

Uglavnom, idem s faxa, piša mi se u pizdu materinu... reko: "ma neću bit idijot, imam taman 2kn u džepu i idem u onaj odvratni wc na Glavnom kolodvoru"... ulazim nutra, vidim cjenik:

UPORABA PISOARA 3KN
UPORABA KABINA 3KN
UPORABA TUŠA 10KN (čak nisam siguran)...

Ja onak, pristojan, nasmijem se ženi i velim onu staru:
"A student sam, nemam više, znate kak je..." kurčinu marjanovu ona zna kak je... Ona uporna iritantnim glasom (ak se to može nazvat glasom, to je više bilo kreštanje:
"pa dajte nabavite, pa dajte, pa nemrete tak" prebrutalno iritantnim pogledom i izgledom... Ma, da ne duljim ,jebena katastrofa od žene...
Meni malo splasne raspoloženje i velim joj:
"Ma nemojte me sad zezat, nemam više, pa idem se samo spišat" i odem
Ona za mnom uporno iritantno vrišti još iritantnijim glasom: "Pa, ko će to meni nadoknadit? Pa ne možete tako!!" ???!!!! I tak, glupača mi ne da ni da počastim pisoar ko čovjek, i u jednom trenutku, tlak mi skoči, zamišljam se kak lomim pol wc-a i zubima raskomadavam obližnji umivaonik.... Ipak, udahnuo sam mirno...
Izlazim pokraj nje i velim: "Fala, doviđenja" (ipak mi je "oprostila" 1kn), a ona me onak pobjednički iritantno (naravno) pogleda, šuti i digne nos....

E, TU JE PUKLO!
Vraća se Domi do nje, otvara usta a iz usta samo od sebe izlazi:
"Pička vam materina primitivna!! Vi meni nečete odzdravit?! Pa, slijedeći put ću vam doć ovdje i popišat se po ovom pultu i po vama, pa mi nećete moć niš naplatit jer nisam ni koristio pisoar!!!" I onak crven širokih nosnica i žilom glupačom koja strši iz čela još jednom na odlasku dobacim: "... da vam pička materina!"
Nisam bio presretan kaj je neko možda čuo deračinu iz nutra i onda vidio mene kak izlazim, al znam da bi se grizo ko svinja da joj niš nisam reko... E, kak sam počeo nekaj govorit izletilo je svašta.... Jebiga, pa karte za lokalni vlak koštaju oko 9kn, a ona će meni za Fantu koja izlazi iz mog Jožice naplatit 3 kn, i kaj je još bolje srat mi i kreštat mi nad glavom!!!!???? MISLIM, ajmo NE!!!

- 02:40 - komenterejšn (34) - ko još printa?! - povijest

srijeda, 15.12.2004.

Krvavi povjetarac...

jebote, danas je bilo totalno zima! u gaćama mi se mali smežuro ko da se jadnik uvuko nekam i da se nečeg skriva... e pa jebem ti sunce razmaženo! ja tebe okolo nosim, a ti u boksericama lelujaš i skrivaš se... slijedeći put ću te ostavit doma... bar kad idem na fax, tam mi valjda nećeš trebat... jedino ak ću nekog trebat sterat u tebe.... zato, mali, nemoj mi se dat ovoj zimi, jer onda po ljetu na plaži pokušavaš nadoknadit svo ovo uvlačenje i onda se moram skrivat u pozama u kojima mi škemba izgleda ko šlaufići....

enivej, rekoh zima je, i to mi se u principu sviđa, al danas je fakat pretjerala... zato, malo sam se zaželio kratkih rukava i sunčanih Arnettica koje mi je frendov cucak izgrizo i pogledo me umiljatim pogledom...
ak ovak sve nastavi, brijem da ću si morat kupit onaj starogradski nakurnjak od vune.... ipak, došo sam doma i čekala me najfinija hrana koju si Domi otporan na gemište može poželjet:

- 00:52 - komenterejšn (29) - ko još printa?! - povijest

nedjelja, 12.12.2004.

I'm Broken

pa jebem ti sunac, koji sam ja kreten... popil sam si, sutra imama tekmu u 9 ujutro pa bi trebo ić krmit (al s druge strane, meni tak i tak treba nekih 13 sati sna da budem zadovoljan, a sad je za tak nekaj kasno) .... došo sam doma i reko si: "samo pogledaj kaj su ti ljudi poručili na tvom blogu i kolko te njih zvrijeđalo, i skomentiraj i ti njih par..." i završilo je na taj način da upravo moj carnet connection broji 1:12:45 sati... jebiga, zaglibio sam... oni koje sam skomentiro već sto puta, dobili su još jedan komentar, a moj blog će očito dobit još jedan post (ak uspijem ovo kopi-pejstat u blog....)..
da se malo dodirnem prve rečenice:
mama mi uvijek voli reč: "Sine, ja sam tebe rodila lijepog, zdravog i normalnog.... Zakaj si to radiš???" i onda se ja sjetim kaj sam joj sve priuštio u svojim vikend izlascima il jednostavno svojom hiperaktivnošću i potrebom da zabavljam prisutno društvo... ekipa, sve vas zovem na tulum za svoj rođendan i garantirano je da ću si napravit neku pizdariju... ko ima volje i želuca, nek doleti i dofura nekaj za pit i za pripalit... bilo bu nam dobro...

enivej:
da preskočimo mojih prvih 10 godina života jer sam u to vrijeme više ozlijeđivo vlastitog oca neg sebe, al bilo je svega....
1994: kvartovski idijoti (uključujući mene) dolaze do ideje: "ajmo igrat nogomet na biciklima!!" i ajmo, sve oke.. igramo mi, ja zaokrečem bicikl, zapinjem od zid zgrade, moje sportsko tijelo pada i pada i pada i od cijelog tog tijela glava prva dodiruje čošak zida i dobrih 3 cm tog čoška ulazi u blesavu smeđokosu glavu... zamotane glave (u stilu moje bake) završavam u bolnici na šivanju dok susjedi koji na toj strani zgrade imaju balkone (srećom, ne i moji roditelji) bljuju i pokrivaju oči rukama jer ne vole vidjet 16 litara krvi kak curi po glavi jednog od lokalnih klinaca.... prošlo je...
1995: na tjelesnom se ko zadnji kreten ljuljam na karikama, 5 nadobudnih frendova me zaguruje, a moje tanane ručice popuštaju za punih 3.4 sekunde, padam na nogu, iskrivim ju ko manijak, i na poslijetku grunem na glavu... gležanj na nozi je dobio longetu na par mjeseci a glava je dobila jednog vječnog putnika - čvrgu... i prošlo je
1999: na moru, na Rabu, našem frendu amerikancu priređujemo farewell party na jednoj rtu... klisuri...kaj god je bilo... idem s frendom s te klisure kvazistazicom prema dolje, stajem u prazno i letim sa 8 metara visoke stijene na stijene koje su punih 2 cm prekrivene s plićakom koji mi ovaj put nije uspio pomoć... budim se iz onesvješćenja i za par sati završavam u Rijeci na operacijskom stolu di sam 5 puta pozivao Boga da me uzme, da mi oprosti sve grijehe i da poruči svima da ih volim i da se nastave zajebavat... budući da sad ovo pišem, uspio sam nadvladat te enormne bolove... kaj mi je bilo? svašta, od ruke, glave, noge, prstiju i td. do svega... uglavnom.... i prošlo je..
2003: sjebavam nogu na nogometu i par dana živim u uvjerenju da će ju ubrzo morat odrezat... ipak to je samo gležanj za kojeg me svi doktori tjeraju da ga idem operirat jer će mi se to svako malo desit... i ja tvrdoglavo odbijam, kupujem steznik, navlačim 100 čarapa i stežem tenisice da mi cirkulacija stane, samo da ne trebam par mjeseci nosit gipseve, longete i ostale medicinske brijice....
2004: (o ovome već svi znate) altruistički cijepam drva i sjebavam si prst koji me dva dana nije pustio u san... sad više ne boli, al ljudi moji, trenutno je u takvom kaosu da mi ga se ni ne da slikat i stavljat vam ga tu... ukratko, dio kože je otpo, nazire se zgrušana krv, a spoj nokta i kože zijeva i pokazuje mi zavšetak tog nepotrebnog božjeg detalja koji će ubrzo otpast i ostavit vrh prsta u stanju koje će mi vjerojatno donest love, jer će me Stephen King zvat da ga pokažem u jednom od njegovih slijedećih horroraca....
2005: ??? ko zna nek veli da se pripazim....

To je malo osvrnuće na moje nezgode (bilo ih je puuuno puno više,al bolje je dane počnem pretjerivat) .... ipak, kao i sve do sad, proći će... A budući da je u većini ovih primjera spomenuta moja glava, to vam je objašnjenje zakaj sam tak blesav... si ju ljudi i ne dajte da vas jebu, ..................

P.S. Rješenje jučerašnjeg posta: Pobijedio je DJED MRAZ.... pa normalno, a kaj ste mislili?! da će pred-par-godišnja izmišljotina od Djeda Božičnjaka uzet pobjedu iskusnom liscu?! Pa daj se skoncentrirajte....

- 02:49 - komenterejšn (25) - ko još printa?! - povijest

petak, 10.12.2004.

A NEW LEVEL OF CONFIDENCE AND POWER!!!

DIO PRVI:
Ovaj blog mi je lagano posto ko dijete i teško mi je kad ga vidim onak blijedog i bolesnog kakav je bio zadnjih par dana... mislio sam da je progutan (pro-oran-gutan) od neke bolesti i da ga samo skupi doktor negdje u Americi može izliječit. Ipak, ovih dana mu je bolje i mislim da će se oporavit, al mora malo smanjit tempo, jer ovak će ga srce strefit prije punoljetnosti... znate, ipak je teško izgubit nekaj kaj ste stvorili svojim rukama (prstima)... bio sam tužan i ronio sam suze čak i veće neg kad sam osjećao kak me moj dragi kurac-prst boli u pizdu materinu... no, sve je sad prošlost i bit će sve oke....
na žalost, ne mogu nastavit s vedrijim temama... naprotiv...

DIO DRUGI:
Ukratko, na Machine headu je bilo skoro identično kao i u Grazu prije mjesec dana (imate post o tome al sam seljačina i nemam pojma kak se stavlja link na tak nekaj)... identično ne mora nužno značit lošije, jedino kaj mi je u Grazu bio veći doživljaj jer sam tad prvi put gledo svoj najdraži bend u živo... Tu je bilo više poznate ekipe, blogera i neblogera i dobro sam se zajebavo... Ipak, u Zagrebu se desila jedna čudna stvar... Set lista je bila ista kao i u Austriji, jedino kaj su sad odsvirali nekakav medley sa nekim obradama... odsvirali su metallicu, panteru i iron maiden... zvučalo je fora, al s ovom Panterom kao da su nagovijestili ono kaj sam saznao dan poslije....
Još jedan od mojih gurua i metal junaka (i junaka glazbe općenito) koje sam prije par godina pohodio gore u Ljubljanu je UBIJEN. Naime, gitarist Pantere (da, znam da je bivši jer su se oni razišli, al to će uvijek i zavijek ostat PanterA) Dimebag Darrell, je sa svojim burazom (također bivšim članom Pantere) osnovao novi bend i na koncertu u srijedu na večer, na stage se popeo neki razluđeni fan, ubio Dimbaga, još troje ljudi, i na kraju su zaštitari ubili njega. masakr.. Bio sam i još sam tužan ko pas, jer sam godine i godine proveo i još provodim i provodit ću slušajući njihove pjesme... Uvijek sam mislio, ma ti luđaci će svirat zauvijek i kroz par godina ću opet otić na neki Panterin reunion koncert... Ipak - NEĆU... Svijet muzike je izgubio nekog velikog... I ja sam zgubio puno logičnih objašnjenja sa sve kaj se dešava i niš mi više nije jasno... Bio je blesav, lud, zajebant i jeben svirač... Ali, ludom američkom mozgu je nekaj došlo i on je jednostavno takvom čovjeku oduzeo život...
Zato, poklonimo se svi velikoj faci, čovjeku čeličnih muda, jebenih pjesama i poželimo mu sretno u nastavku "života"... RIP DIME!... see you...

Dimebag Darrell Abbott 1966 - 2004 (R.I.P.)

P.S. tuku se DJED MRAZ i DJED BOŽIČNJAK... za kog ste?

- 15:20 - komenterejšn (17) - ko još printa?! - povijest

srijeda, 08.12.2004.

let freedom ring with a shotgun blast...

ovisnost o piskaranju sranja se nastavlja, a vidim da sam i često "grampi" kad odem pročitat kompanjone, a oni niš ne pišu... a čak i ja tu i tam dobijem komentar koji mi stisne šamar i veli da nekaj napišem... pa makar glupo... najčešće i je:)
enivej, pred nekih mjesec dana sam par postova napiso o mom odlasku u Graz na Machine Head, jer "bi se lako moglo dogodit da planirani koncert u Zagrenu propadne..."... i tak, došo je i taj dan... sutra in di ivning je Machine head u Tvornici, i sad jedva čekam otić utvrdit gradivo u slušanju uživo mog najdražeg benda... bit će jebenica, bit će dost poznatih ljudi (bit će i blogera, nadam se), par pivi i hed benging....

od zanimljivih stvari koje proživljavam u svojim danima kojih se ni Indiana Jones i James Bond zajedno ne bi postidili u vrijeme kad su bili jaki, nabildani, aktivni, napaljeni i nabreklih muda, izdvojio bi gledanje jednog preeeeejebenog dokumentarca... uglavnom, ljudi mi ćemo svi pomrijet ubrzo, pa nije bed da nam na TV-u prikazuju mizerne šanse da opstanemo tu na našoj Zemljici... uglavnom, dokumentarac se zove SPACE, i na totalno dovoljno znanstveno-primitivan način i uz prejebene scene i grafike prikazuje planete, zvijezde, (story)super nove, crne rupe i slike asteroida koji idu prema Zemlji il tragove onih koji su nas već zadesili... uglavnom, malo sam si "pridimio" s Bornom pa nam je to bilo još zanimljivije, i ko manijaci smo znatiželjnih očiju buljili u prejebene prizore...

a kad smo kod prejebenih prizora, pogledajte si BARAKA (a world beyond words)... je-be-no
a kad smo kod još prejebenijih prizora, prošeto sam se po centru i vidio puuuno lijepih cura... Grlz, ju rul!!
si ju, ljudi, i ne dajte da vas jebu.... dalje znate

P.S. reko, da vas još malo izvjestim kak napreduje moj glupi prst... uglavnom, sporo... ka ne morate, nemojte si to napravit:

i opet: si ju, ljudi, i ne dajte da vas jebu.... dalje znate

- 02:38 - komenterejšn (21) - ko još printa?! - povijest

nedjelja, 05.12.2004.

ko opće i čita naslove??!!

još jedan posrtaj... tolko o tome da se držim svojih vlastitih naredbi... gledo sam tekmu i uroci nad mojim klubom su potvrđeni... umjesto da vodimo nekih 3:0, mi na kraju zgubimo iz jednog udarca na gol... nemam fakat snage još jedan post pisat o ovome, jer ću očelavit i dobit čir na želucu (a već sam bio na gastroskopiji i više mi se baš i ne ide jer je jebeno neugodno)... i ne smijem dva posta za redom imat sexualnu razdijeljenost... al ta razdijeljenost me je jako začudila, jer su cure totalno kikale esove!

ipak, bio sam skroz iznenađen kad sam vidio da je jedan post s kojim sam samo izbacio svoj jad privuko tolko pozornosti... čak se i vatrena začudila kak to da tolko ljudi čita nekakvog "fudbalera" :).... al bar sam skužio da ovaj blesavi blog zbilja zna čovjeka zaokupit i da zbilja ima sposobnost upijanja nečijih jadova, tak da sam se malo dobio i malo sam se smirio...

jedina pametna stvar koja mi je pala na pamet ovaj vikend je bila jedna nedoumica, pa dajte me vi prosvijetlite jer nisam baš prepametan... ferovac, jebiga
ovak:
Maslina - maslinovo ulje???
Kaj ne bi trebalo bit maslinino ulje? Mislim "Nikolina - nikolinino", a ne "Nikolina - Nikolino"
Maslinovo bi bilo da je maslin, a ne maslina... kaj ne??
enivej, vidi se da imam jaaaako buran i dinamičan život kad se sjetim ovakvih pizdarija... mislim, razmišljam o pivi, o čevapima, o pireu s jetricama (maj fejvorit fuuuuud), o nogometu i čohanju jaja... neko bi dao sve da živi ko ja, jelda?.......

ljudi moji, Domi iz bek!!

P.S. primjer Nikoline je tu bio zato kaj je mojoj najdražoj seki rođendan! hepi brzdej, legendo... zato, zapjevajmo sada svi...
P.S.S. evo i kod mene vam je svima sv. Nikola dofuro jedan poklončić:

- 22:31 - komenterejšn (27) - ko još printa?! - povijest

petak, 03.12.2004.

everything has to end... sometimes

1982. rodio se jedan dečko... bio je zdrav, lijep, vesel... al 2004. ispostavilo se da je sve ove godine bio idijot... šteta...
naime, kad je imao nekih 10 godina, njegov dragi tata (njegov uzor i ponos) odveo ga je na Maksimirski stadion, da ga upozna s čarima gledanja nogometne utakmice uživo (nerijetko su se čule usporedbe: "gledanje tekme na telki i u živo je ko i razlika između drkanja i jebanja) ... živjeli su sretno u Zagrebu, gradu čiji je ponos kroz sve te godine bio jedan nogometni klub..
Nogometni klub Dinamo... i taj dečko je prihvatio taj klub kao ponos, kao veselje, kao sreću. s godinama, taj dečko je na utakmice krenuo jaaaako redovito, s dečkima je popio koju pivu, zekali su se, na stadionu su se i smrzavali, i kisnuli, i sunčali... taj ponos od kluba je imao svakakve oscilacije, uspone, padove, svečane i sumorne trenutke... ali, kao svi ponosni i ustrajni ljudi koji drže do bilo čega svetog, ustrajali su, nikad se nisu predavali, plakali su i smijali se...

klub je bio dobar i pobjeđivao je... taj dečko je bio tamo
klub je bio u kurcu i gubio je... taj dečko je i onda bio tamo...
dizali su se zajedno, ponirali, ali bili su ZAJEDNO!
nakon jedne sumorne polusezone koja je bila i više nego zbunjujuća, karizmatični i kontroverzni potpredsjednik pokupovao je igrače koje bi cijela hrvatska htjela imati u svojim redovima... ali, neko je bacio neku kletvu, neki urok na njih i to jednostavno nije štimalo... i opet, nadali smo se, vraćali smo se u Maximir, nismo gubili nadu, voljeli smo svoj izbor i svoj klub više nego cure, pive i travu zajedno (čudno? pomalo i je...)
onda su na red došle i utakmice u Europi koje su taj ponos mogle izdić iz blata... tako je i krenulo, išlo je... 02.12.2004. došli su neki Nizozemci koje smo dočekali sa neviđeno lošim prethodnim rezultatima, ali i sa neviđeno velikom ljubavlju prema dečkima koji trče po terenu, dolaze od svakud, jebu manekenke (jebiga, to im se ni ne može ni ne smije zamjerit)... tribine su se solidno popunile, deralo se, skakalo i pjevalo... dečki su nam vratili, bacali se na glave, klizali za loptama, i na poslijetku dali 2 gola... dečko je mislio: "ma napokon je Bog i mene pogladio", utakmica je odmicala, spomenuti dečko je rekao:"Pa nećemo valjda u zadnjih 10 minuta primit dva komada?!" kaj se desilo? da! primili su ih (nogometni laik zna da se to ozbiljnom klubu ne smije i ne može desit)... sve je palo u vodu, žar, trud, trka, igra, ljubav (prema nogometu barem, ako nikome taj grb ništa ne znači), zajedništvo, respekt prema desecima tisuća ljudi koji sve svoje živce, novac, vrijeme, i dušu daju za dolazak na ruglo od hrpe betona...
završilo je, i dečko je napokon skužio da ipak nije bio tako pametan... slijepo je vjerovao i nije htio vidjeti za kakav klub navija... i na kraju brda vidjela se provalija u koju padaju sve te godine u kojima je uživao... neke stvari moraju, neke mogu, a neke hoće završit... pitanje je samo kada... jer, bilo je predivno, jer i dalje iz dečka izvire ponos koji ga je učinio Purgerom, i dečkom koji vikende nije provodio zatvoren pred TV-om ili kompjuterom, nego je lijepo vrijeme znao potrošiti (barem 90 minuta) sjedeći sa najdražim ljudima (Dačo, Goc, Kiki, Borna tu i tam dok nije dobio zabranu, i jedna nenadjebiva cura Lina-moja seka) i gledati kako se (svake sezone drugi) ljudi trude da tom klubu daju nešto sebe i da napokon uspiju opravdati tu uzaludnu ljubav... ali, nekad se za neke stvari nema više snage...
ipak, bilo je predivno, a da bi opet bilo tako.... ... ne znam...
ipak, slika koja mi je jedna od najdražih uvijek će me sjetit i potaknut da (možda) opet povjerujem... ne znam.... moj dinamo

ZA CURE:
P.S. ne tjeram ni jednu od vas da ovo pročitate jer od većine ni ne očekujem da razumijete hrpu vaših vječnih pratilaca kako mogu tolko suza, smijeha i živaca potrošit na "22 idijota koji trče za loptom"... čak sam siguran da vas je 89% zaobišlo moj blog samo zato kaj ste nakon prvih par rečenica odustale, i da čak ni ovaj P.S. niste primijetile... ne krivim vas... al tražim dopuštenje da s vama podijelim ono kaj je veeeliki dio mene... moj dinamo...

- 00:25 - komenterejšn (34) - ko još printa?! - povijest

srijeda, 01.12.2004.

kromastični reflex...

totalno mi je glupo započet post sa "danas sam..." tak da sam napiso ovu rečenicu čisto da to izbjegnem. dakle, danas sam imo prezentaciju na faxu o jednom ekološkom predmetu... prošlo je oke, al još osjećam posljedice kaj sam to radio noćas do 4 ujutro (a svi znamo da si volim leć u doba koja mi garantiraju bar dvoznamenkasti broj sati sna)...
dakle, ovo je prikaz mog svakodnevnog putnika (u dobru i zlu):

naraso je do neslućenih visina i samo ga madež Dražena Žanka može splašit i spriječit ga da se ne raspukne... dakle, ak neko vidi D.Ž. kak šeće gradom, uputite ga k meni... On mi je jedina nada, jer me je Džebin prijedlog da gurnem prst u njegov šupak malo zamislio, al sam bio ustrajan i nisam htio izdat svoju vjeroispovijest i predat se njegovoj - Čmarkolijeku...
Ipak, Gogica, fala na ponudi da me izliječiš besplatno... Kad budeš imo hodočašće, reklamirat ću te na sva zvona (makar nemam ni jedno)...

Znate kaj me uvijek zanimalo? Doktorica mi je rekla ovak: "To će te još danas boljet ko u paklu, al već sutra će te samo malo vrijeđat" ???!!! Jebote, taj izraz "vrijeđat" kao kombinacija neke neugode i čudne boli mi nikad nije bio jasan... Kaj, prst će mi doć i reći će: "Idijote! Pička ti materina!" ?? A čuj, ak se to desi, zadnjih dana sam malo nabrijan, pa mislim da mu neću ostat dužan... I onda se još postavi pitanje kak to nekome objasnit na engleskom? Insulting???
Ima još puno rupa u tom našem dragom slavenskom jeziku... al, budući da se ni ja ne izražavam baš preknjiževno, ne smijem se bunit. npr. danas sam na prezentaciji pred profesorom i studentima u mikrofon reko: "I onda nam je to tak..." Mislim, pazi ti intelektualne rečenice... Mislim da mi se majka u tom trenutku osjećala jaaako ponosno i da bi me svaki poslodavac stavio na visok položaj...

Nema veze, dan je pri kraju, preostaje mi samo da škicnem malo u blogove mojih dragih kompanjona...
si ju, ljudi... nemojte radit sranja, vidite kak sam ja završio...:)
P.S. JEBOTE, PA VEĆ JE 12. MJESEC!!