28.07.2004., srijeda
Daljinski samoupravljač
|
Sjedim s frendom na kavi (to se sam tak kaže, naravno da smo lupali po pivama). Malo smo popričali o raznim političkim temama, sport je u banani, niš se ne dešava. Sad zapravo kužim kak je novinarima u ovo doba godine. Sve je nekak mirno, glavne vijesti su sve tipa:“Pande u kineskom ZOO vrtu dobile prinovu“. Jebote ljeto kad nemaš o čem pričat. Prelistam novine u potrazi za vijestima, al iskreno, boli me kurac di buju političari i poznate estradne zvijezde proveli godišnji. Frend je nekaj nadrkan na ženu, uglavnom iz klasičnih razloga, svade se oko love, ona bi na more, a do grla su u kreditima. Veli da buju stisnuli kad se vrate. Frend, naravno, lud ko puška. „Ma stisnuli bumo moj kurac. Kaj buš stiskal kad nemaš ni ovak za život? Jebote, da se ovak tu i tamo ne ogrebem za pivu, već bi zaboravil kakav okus ima. Kad mi zemu za kredu, kad platim stanarinu, kupim klopu za taj mesec, već sam na rubu. A mali bi sladoled, novu igricu, treba i dete nekak poslat na more, kad već mi stari nejdemo. I ona bi stiskala. Majke mi, zel bum joj kartice. Svaki mesec sve više za platit. Ne kužim. Uvek je izgovor da bumo stisnuli malo. Pa nemam više kaj stiskat“ Onda krene uobičajeno „...da pas mater državi i firmi i građevinarima, i majstorima, i tgovcima...“ Tak on fino svima jebe mater jedno pet minuta, a ja, naviknut na takve scenarije, šutim i čekam. Nemreš se tu ubacit, treba ga pustit da ostane bez daha. Zapalim pljugu, i potegnem pivu. „I znaš kaj još ne kužim? Za koj kurac joj je najveći gušt maznut mi daljinac iz ruke i prebacit program kad ja nekaj gledam?“ A tu smo ptico. Skužim da opće ne jebe to kaj nema baš nekaj love. Tolko je dugo u govnima da se već naviknul. I starci su mu bili u istom kurcu, pa još uvijek funkcioniraju. Njega jebe kaj se žena hvata za daljinski od televizora. Zakaj žene tak vole prčkat po daljincu? Zna se još od predpovijesnih vremena da je daljinski upravljač pravo dodijeljeno muškarcu. I ne, nije daljinski produžetak penisa. Svi znaju da je to oružje. I moja cura se tak voli primit daljinca i sad bu ona mijenjala programe, stisnula pauzu na devedejcu, premotala film. To obično završi gašenjem filma, televizora ili krivom promjenom programa. Uz obavezan smiješak i „Ups“. Ma kužim ja to. Gumbića ko na svemirskoj tanici. I nama muškima treba dobra dva mjeseca da sve to prokužimo, iako to ne bumo priznali ni u ludilu. Jer smo prirodno nadareni za tehniku. Iako, moram priznati, sve više i više, taj upravljač ostaje u mojim rukama. Možda ne razumije zašto mi muški tolko volimo taj komad plastike, ali je skužila da je to bitna stvar. Ponekad se i ja pitam čemu tolika priča oko toga, a onda sam shvatio. Mi muškarci smo, zapravo, velike papuče i to one čupave, sa zečekima. Naše shvaćanje je slijedeće. Jebe te šef na poslu, jebe te žena doma, jebe te keramičar, jebe te vodoinstalater, jebu te u općini, u dućanu... I uvijek se nekak povučeš. Koj buš se kurac kačil, navukel si probleme koji ti ne trebaju? Šef je tu da kenja, ženu i tak voliš više nego kaj si spreman ikad ikome priznat, na majsore si se već naučil, a kaj buš protiv sistema? Niš, moš se jebat. I tak gutaš, šutiš, živčan si. Onda dodješ doma, sjedneš se u fotelju i sve kaj si želiš je da ti niko ne dira tvoj daljinac, da se niko ne petlja i da te se bar malo pusti na miru. Sad si ti gazda i faca. Jer kad upališ dnevnik i vidiš nacerenu facu nekog ministra koji objašnjava zakaj je sad opet nekaj poskupilo za dvadeset posto, dograbiš daljinski i prebaciš na drugi program. A tamo Clint Eastwood dijeli pravdu gomili kretena, držeći u ruci omanju haubicu, pa ti se usta razvuku u smiješak. To, majstore, jebi im mater pokvarenu. |
- 09:55 - Komentari (15) - Isprintaj - #
25.07.2004., nedjelja
Jebeš mozak, ak ga ne koristiš
|
Godišnji je počel puno mirnije nego kaj sam očekival. Al dobro, vikendača je, pa ne treba očekivat niš posebno. Na Remizi se glavnina stvari dešava prek tjedna. Ko je još vidil vikendom lokat? Koji je gušt natočit se, ak sutra moš spavat do kad hoćeš? Prošla su ta davna vremena kad se išlo van vikendom, jer te starci nisu puštali prek tjedna zbog škole. Sad sam svoj čovjek i mogu se zapit kad hoću. Pol ekipe još dela, pol je već na moru, pol ne izlazi vikendom jer je lokalni zatvoren. Da, znam da su to tri polovice, al mi smo velki ljudi. Imam dost vremena za razmišljanje, pa mi se ne da, otvorim knjigu pa je zatvorim, tak da uglavnom sedim doma u raslađenoj sobici, tu i tam hitim partiju golfa na PlayStationu, bacim sporadičnu drkicu tek tolko, reda radi (maloj je Crvena armija u posjeti).Vrijeme je za kurac, znojim se ko svinja. Da bar nekaj delam, pa ajde. I nije to onaj zdravi znoj od vrućine, neg onaj ljigavi od jebene sparine, pa nemam volje za niš. Ne da mi se ni prošetat kvartom, jer imam filing da đikim ko svinja. Napunil sam si kadu danas, uvaljal se nutra, fino se rasladil i smežural, a kad sam izašel van, nisam se ni pobrisal kak spada već sam bil znojan. Fuck. Jednom sam napisal post o otuđenju ljudi, o radu, radu i samo radu i kak te sve to samo tjera u kurac. I fakat si gledam da nemam pojma kaj bi sad radil po celi dan kad ne moram na posel. Jebote, da li je moguće da sam već postal ovisan o tih jebenih osam sati u uredu, kuckanja po kompu da bi imal za klopu, pljuge i pivu? Mislim da ću morat uskoro nekaj mijenjat u životu. Kolotečina je najgora kurvetina. Nisam tak napravljen, nisam tip koji bu se dobro osjećal u zatvorenom uredu, pa nakon toga doma. Fali mi onih deset godina konobarenja, interakcije s ljudima takvih profila da ti pamet stane, malo adrenalina, alkohola i razbijenih čaša. Ma ne, ne mislim ponovo počet konobarit, samo me jebe to kaj se vratim doma u banani, kaj mi se niš ne da, kaj već u deset imam na umu da se sutra dela, da se moram odmorit. Fuckin' shit. Ljut sam na sebe. Ne bum si dozvolil takve gluposti. Još desetak dana u Zagabriji, pa pičim na more, osunčat bledu, prištavu guzicu i umočit privjeske u slanu vodu. Kad se vrnem, moram se vratit u svoje poglede na svijet. Jebote, guše me. Drugi me guše, bubaju me agensima gluposti, a ja poslušno stavljam gas masku na facu i nastavljam kroz rovove, a da se uopće ne zapitam kuda me vode? Zato bum se našel sa nekim ljudima koje sam zapostavil, s kojima sam se družil, lokal, imal hrpe ideja koje nikad nismo realizirali (lijenost), dobival skup s njima po tamburi u krvim birtijama, izbacival pijane kretena iz prave, naše birtije. S nekim dragim ljudima, koji čitaju iste vrste knjiga, iste vrste stripova, slušaju istu vrstu glazbe, s kojima nije dosadno. Izgleda da ipak razmišljam, bez obzira na vrućinu. Treba ti tu i tamo godišnji. Čisto da vidiš kak ne razmišljaš dok radiš, kako tupiš u sekundi. Iz svega ovog se upravo sad, trenutno, može doć do samo jednog ispravnog zaljučka. Idem na pivu. Jer fakat, jebeš mozak, ak ga ne koristiš |
- 19:20 - Komentari (3) - Isprintaj - #
23.07.2004., petak
G.O.
|
Sad buju skočili svi koji moraju delat, al jebi ga, odo ja na godišnji. Tri tjedna ću hladit jaja što na moru, što doma u kadi. Pripremil sam nešto knjiga i stripova. Još moram nabavit par PS2 igrica i eto sreće i veselja. Najbolje kaj sam skužil kaj me čeka. Kak to već Remižani rade, najavim ja frendu da sam na godišnjem i da bi mogli jedan dan ubost nekakvog mesa, gajbu vitamina B (al ne od Encijana, neg od Ožujskog) i zapit se kak ima biti, na kaj on, vrlo smireno, odgovara: „Malo sam zabrinut, zbog ovog tvog plana.“ „Zakaj?“ „Pa rekel si da bi to mogli napravit jedan dan. Mislim, a zakaj ne svaki dan?“ I tak... |
- 14:03 - Komentari (5) - Isprintaj - #
Remizi
|
Briljantan uradak iz pera poznatog remižanskog poete, Rendžerskog kapetana, ministra unutarnjih prostora, paradoksalne ličnosti i majstora dvije sportske vještine, komplicirane ličnosti i rendžera sa dugogodišnjim stažem, zanimljive ličnosti i naoko genija, specifične ličnosti i pomalo ekscentrika, formirane ličnosti i potencijala na polju umjetnosti, velikog Kraicewskog: Remizi Remiza još uvijek sjedi prekriženih nogu (u smogu) za stolom jednog sasvim običnog kafića i gleda kako tramvaji prolaze, kako dolaze i kako odlaze... Prolaznici je gledaju... Prolaznici joj se dive... Prolaznici sa dvije, tri pive... Remiza još uvijek sjedi prekriženih nogu (u smogu) za stolom jednog sasvim običnog kafića i sluša društvo preko puta što priča, kako priča i uz koja pića... Prolaznici je gledaju... Prolaznici joj se dive... Prolaznici sa dvije, tri pive... Remiza još uvijek sjedi prekriženih nogu (u smogu) za stolom jednog sasvim običnog kafića i prolazi rukom kroz svoju plavu kosu, gledajući male ljude. Pripaljuje cigaretu... (i cigaretu, i cigaretu...) Prolaznici je gledaju... Prolaznici joj se dive... Prolaznici sa dvije, tri pive... |
- 09:40 - Komentari (4) - Isprintaj - #
22.07.2004., četvrtak
U dobru i zlu...
Zove me frend, veli da bi mogli popit po koju i da navratim do njega. I tak se nismo vidli sto let. Velim ja ok, dojdem do tebe. Veli on da na novu adresu. Jebate, preselil si se? Kaj si kupil stan? Ma ne, veli on, dođi pa bum ti sve rekel. Doteglim se jedva na Srednjake (nije to opće daleko od Remize, al tak sam lijen) i pronađem njegovu pećinu. Dočekal me u šlapama, neobrijan i u staroj trenirki i majici, što je za njega jako čudno jer znam da mu žena pizdi ak nije obrijan i sređen. U stanu koji nije luftan bar tri dana sve razbacano, hrpe nekih kutija u uglu i gomila praznih piva i neopranih šalica kave na stolu. Pogledam u njega. "Daj sedni, koj kurac blejiš? Rastal sam se." "Ne njajke, buraz. Ti da si se rastal? Pa ja nisam u životu videl dvoje ljudi koji se više vole, od tebe i Mirne." "E, viš kak si se zajebal." "Pa dobro, koj kurac se desil? I daj malo zluftaj, noge ti još uvek smrde ko posle nogača u osnovnjaku. Kaj je bilo?" "Ma ne da mi se baš puno pričat o tome. Znaš kak smo nas dvoje bili uigrana ekipa? E, to mi je nekak počelo splašnjavat od kad se zaposlila. Nekak ko da si više nismo bili tak dobri. Znaš ono, dodjemo doma, najedemo se, umorni smo, buljimo u telku, ona nekaj pegla, pa na spavanje. Zgubilo se nekaj. I skužim ja da sto posto ima nekog tipa. Seks nam je postal banana. Ma generalno sranje. Pa sam joj prigovoril da koj kurac? Kaj se dešava? Veli ona da se niš ne dešava. Ma kak niš, velim ja, kad tu nekak niš ne štima. Bla, bla i posvadimo se. Al onak kak ima biti. " "I jesi je pital?" "Kaj?" "Pa jel ima jebača." "Pital sam. Rekla je da nema. A ja sam si brijal da mi i tak i tak ne bu rekla da ima. I tak smo se svadili sve više i više, onda je jednu večer puklo. I ja pokupil stvari i otišel. Sad mi je žal ko cucku. Al jebiga." "Pa kaj je ne nazoveš?" "Jel bi se ti vratil nekom ko ti je rekel da si jebena kurva koja se kara po sastancima za bolje mjesto za parkiranje?" "Jebo ti pas mater glupu. Ak si to fakat rekel, ja ti nemam kaj drugo za reć." "Znam, jebi ga sad. Pukla me žuta minuta u svađi i rekel sam nekaj kaj fakat ne mislim. Sad je gotovo. Rekel sam ja posle "sorry", al bilo je kasno. Nemrem zaboravit taj pogled kojim me pogledala kad sam to izgovoril. Ne ljutnja. Razočaranje." "Fakat si kreten." "Znam. Kaj je najgore, posle mi je njena sestra rekla da ziher nije imala nikog drugog, da stvari nisu funkcionirale jer sam ja bil u banani i nije mi se nikam dalo ić ni nikaj delat. Da zbog mene seks nije bil u redu i da ak se ne sjećam da je htela samnom razgovarat o tome al sam ja sam buljil u ekran i da je ona mene volila i da je najbolje da joj se više nikad ne javim. Ja sam sve zasral. Ti mater, a nisam noćima spaval od ljubomore." Zašutili smo i popili još par pivica, pa sam krenul doma. Razmislim si kolko ima takvih kojima malo kolotečine (u koju svi upadnu prije ili poslije) može razjebat brak. E, moj Robi. Jebeš čovjeka koji sumnja u ono u što je siguran. (iz kolumni na Iskonu) |
- 10:23 - Komentari (9) - Isprintaj - #
21.07.2004., srijeda
Fuckin' business
"Biznis, biznis, biznis, uvijek samo biznis. A najbolji komadi života rikavaju." Jel se sjeća neko ovog? Crni Jack i Kumpić kreću u pljačku Manduševca, a kraj njih prolazi dobar komad. I Crni Jack pokazuje da ima pjesničku dušu, al i da mu je u banani kaj mora delat. Pričam tak s nekim frendovima i frendicama, svi odreda uspješni, mladi poslovni ljudi. U osamdesetima su ih zvali yuppies, sad se zovu manageri. Zarađuju 10, 15 ili 20000 kunjerosa mjesečno, kuže kaj je Nasdaq ili Dow Jones, bolje čitaju Excell tablice nego stripove, zaboravili su pikulanje i "Kume, kume kolko ima sati?". Pričamo i pitaju me kak sam uspjel upoznat Nju, kak to guram već tri i pol jare? Niko od njih nema vremena ni nać se s nekim. Uglavnom se svi ljubavni izleti svode na povremeno upoznavanje putem posla ili u najboljem slučaju frendove i frendice od bratića i sestrični. Malo kavica, kasnih večera, ševa jednom, dvaput i onda se nema više vremena za niš. Prestanu se javljat na pozive ili još češće mailove. Prešutno, s obje strane sve je jasno. Nakon kratke sreće, vraćanje s posla u 9 navečer, u prazan stan, na podgrijanu večeru iz mikrovalne, pol sata filma i padanje u komu od umora. Čemu nas u stvari uči kapitalizam i zakaj smo preuzeli najgori mogući scenario? Bar si ja tak brijem. Radi, radi, a za ostalo bumo lako. Frend je napokon pronašel nekaj kaj ga je počelo furat i kaj mu je vratilo osmijeh na lice. Zaljubil se (iako on to ne želi priznat). Jebate, nisam već pun kurac vremena vidil kak se smije, a sad zgleda ko da svaku noć spava s vješalicom u ustima. Nije ni čudo. Imaš u životu neku obavezu, obično posao, koju moraš obavljat. To je sve ok, zaradi se neka lova. Al kaj ti to vredi ak nemreš svoju sreću i zadovoljstvo, tugu i žalost ili ljutnju i frustraciju podijelit s nekim kad dođeš doma? Kaj ti vrede tisućinke na računu ak ih nemreš iskoristit sa nekim ko ti je drag? Ljudi su postali čudni, stalno su nekaj u žurbi, nikad se nema vremena. A prije nego kaj se okrenu, došlo bu vrijeme kad bu im taj neko i te kak potreban. A ne bu nikog. Igrati šah samo sa svojim pesom i nije neko zadovoljstvo, bez obzira kaj ga tučeš 6:3. Počeli smo se oslanjat na internet, kao zadnju nadu da se upozna nekog. Doopisivat se preko chata i maila, s jednim prstom na mišu da možemo brzo zgasit prozor ak šef utrči u ured. Imamo virtualne ljubavi, vodimo cyber sex. A bojimo se stati nekom pred oči. Prići nekom da bismo ga upoznali. Ma ljudi moji, kam to idemo? U krasan kurac. Ja ne bum takav. Di bi me to odfuralo, ne želim ni pomislit. A razlog kak Ona i ja guramo već tak dugo je u tome kaj imamo vremena jedno za drugo. Držat se radnog vremena. Tu je trik. Shvatit da potpis na ugovoru o radu, ni pred Bogom ni pred ljudima, ne znači isto kaj i potpis u knjizi vjenčanih. Počnite s malim koracima. Kad izađete iz kuće u jedno od onih mirišljavih jutara koja vam bude sjećanja, nemojte utrčat u auto. Stanite trenutak, pomirišite zrak, pustite da vam mozak prizove prizore iz djetinjstva, prve ljubavi, izlete... Zaustavite se. Uzmite slobodan dan, isključite mobitele i računala, prošećite gradom u trenirci, sjednite na kavu i komentirajte naslove iz novina sa ljudima za susjednim stolom. Priđite zgodnoj curi ili dečku i počnite razgovor. Osjetite se živima. Postoji život i izvan ureda. Stanite i zgrabite ga. Klizav je i brz i ako ne pazite, mogel bi vam zbrisat. (iz kolumni na Iskonu) |
- 09:51 - Komentari (8) - Isprintaj - #
20.07.2004., utorak
Veleseksualci
Prije par dana sam otkril da par mojih kolumni kola mailovima. Jebate, postal bum popularan. Obično dolazim u paketu sa power point zezalicom o klincu i njegovoj prvoj nogometnoj utakmici od koje će zapamtit samo trebu koja red iza pokazuje gole cice. To me vrlo ljuti. Jer znači da sam cijeli život odlazil na krive tekme. Sjedim prije par dana sa frendom i njegovom ekipom s posla. Nekakve zgodne curice i jebežljivi šef kojem je ruka stalno letila ka koljenu jedne od pripravnica. I tak mi uz pićence priglupo razgovaramo. I onda frend krene. "Jeste možda dobili onu glupost kaj kola mailovima? "Mi muški"? Neki kreten piše kakvi su, kao, u stvari muškarci." Načuljim uši jer je razgovor za mene postal strašno zanimljiv. A i iskreno sam se začudio. Da biste bolje skužili o čemu se tu radi, par riječi o frendu. Bivši punker, anarhist iz bogate obitelji. Više od svega je volil dizat živac svom starom, inače uglednom liječniku. On i ja smo dugo vremena brijali skup po raznoraznim tulumima, karali pankerice, često dočekivali jutro u parkiću uz jefta vino iz lokalne vinarije i par kutija Opatije. Mladost, ludost. Sad se potpuno promijenil. Davno je odustal od rokersko – punkerskog života, jer je tatek zaprijetil da, ak se ne sredi, može zaboravit da bu ga gural celi život i daval mu nofce. Pa je ovaj završil neku ekonomiju, tata mu našel posel u dobroj firmi, u kojoj je direktor inače tatekov intimus sa mora. Viksa do vikse. Frend za sebe voli reč da je pravi metroseksualac. A to je izvedenica od riječi metro (muškarac koji živi u velikom gradi iliti metropolisu) i seksualac koji se ne boji svoje seksualnosti, točnije svoje ženske strane. Kako mi nemamo metropolise nego velegradove, hrvatskije bi bilo reći veleseksualac. Brine se za svoj izgled, redovno manikira nokte, posjećuje kozmetičara, teretanu, saunu. Nosi se dizajnerska roba, pijucka se vino i cognac. Redovan na svim društvenim događanjima, ukratko, jedna od faca. "Taj kreten i dalje njeguje onaj odvratni balkanski pogled na muškarce. Imaju velike, pivske trbuhe, ne režu nokte na nogama, ne briju se, samo bulje u nogomet, loču pivu i jedu meso s roštilja. Katastrofa. Ja ne mogu shvatit kako uopće takvi ljudi funkcioniraju u današnjem svijetu? Oni su ostatci jednog društva koje je davno trebalo nestati." Curice gledaju u njega i klimaju glavom, on im naručuje još po jedan koktel i pripaljuje im cigaretu, sve začinjeno velikim osmjehom. Nastavi u stilu kak je sretan kaj nije takva seljačina, jer on se ženama obraća kao sebi ravnima, što i jesu, poštuje ih i cijeni i bla, bla, bla. Odužila se ta samohvala. Od obližnje bakice im kupuje po ružu. rastegne se priča do nekih sati, one moraju ići, nudi im prijevoz do doma, one odbijaju, imaju auto. Vidjet će se sutra na poslu. "Dobro, kaj ti briješ? Kaj si skroz prolupal ili ne kužiš da je ono čista zajebancija?" – pitam ga jer ne kužim u kojim vodama je zaplival. Pa i ja volim i poštujem žene, kaj sam ja u kurcu zato kaj gledam nogomet i pijem pivu? "E, moj buraz, da ti znaš kolko košta da bi izgledal ovak. Pun kurac. I pol muških na cesti zgleda ovak dobro. Znači, da bi nekaj poševil, moraš imat dobar kut iz kojeg krećeš. Spika je bitna. Nije više dost samo ih napit, ko nekad. Ak misliš ševit, moraš ih uvjerit da si ko one. Muškarac iz časopisa. Da si skoro žena." Onda sam skužil. Metroseksualac je tip muškarca koji bi jebal. Samo kaj se to ljepše se zove. I više košta. (iz kolumni na Iskonu) |
- 10:35 - Komentari (11) - Isprintaj - #
19.07.2004., ponedjeljak
Ljubav na prvi pogled
Ma nisam ja u kurcu. Neg u trokurcu. Kad uprži sunce, meni je odma sve u banani. Mozak mi radi vrlo usporeno (slično mamurluku, sam kaj mi se manje riga). U principu ne volim puno lutat po gradu. Obično mi se dese stvari koje bih volil izbjeć. Prosjaci na svakom koraku, pijani tipovi koji bi mi nekaj objasnili, zgodne curice kod kojih nemam šansi, ćelavi tipovi u njihovoj pratnji, koji ih imaju samo za pokazat, a one misle da ih vole, seljačine bez trunke odgoja koji urliču svaki put kad vide rođu prek ceste. Ili nekog kog znaju. Da svi skuže kak su oni poznati i kak poznaju. Nabijem ih sve na kurac. U subotu sam vidio nešto što sam zaista poželio. Bio sam na cugi u centru, bilo je skroz zabavno. Onda sam je vidil i poludil. Nešto najljepše kaj sam ikad vidil. Zaljubil sam se na prvi pogled. I želim je, o kako je želim. No kak se to obično desi, nema teorije da je dobijem. Daleka je i nedostupna. Vjerojatno već zauzeta. A nemam ja ni love za tak nekaj, još se pokušavam ugurat u srednju klasu, iako je, brijem, ta bitka unaprijed izgubljena. Zato sam, po ko zna koji put, osuđen na gledanje, na obožavanje iz daleka, na neispunjenu želju. Divna je. Crna ganitura od tikovine u Bali Styleu. A košta... |
- 11:53 - Komentari (10) - Isprintaj - #
18.07.2004., nedjelja
Taj tren
|
Pogledala si me dubokim očima. Vilenjakinjo. Tramvaji su stali, Žamor stišao, Psi se smirli, Ptice utihnule. Automobili bez pokreta, Oblaci ne putuju, Ljudi zaustavljeni u koraku, Prosjaci povukli ruke. U tvojim očima svijet teče. |
- 00:27 - Komentari (0) - Isprintaj - #
17.07.2004., subota
Fuck
|
Da li vam se ikad desilo da ste vidjeli nešto što ste poželjeli isti tren, iako vam je sasvim jasno da to ne možete imati? Fuck, meni se desilo danas. |
- 23:30 - Komentari (6) - Isprintaj - #
16.07.2004., petak
16/07/04; 14h 30min
|
Dragi dnevniče. Zadnji dan u radnom tjednu. Nemrem držat oči otvorene. Probudil sam se u znoju. Jedva se došlepal do posla. Jedan od onih dana kad niš nije onak kak bi trebalo. Lagani mamurluk, niš alarmantno, al tlak mi je u podrumu. Ne pomaže kava. A jučer je sve bilo super. Malo sam si popil, pokupil maličku, maznuli smo ćevape, a onda smo se maznuli. Celo jutro pokušavam shvatit di sam pogrešil. Cuga, ćevapi ili seks. Nekaj me sjebalo. Javim ti kasnije. |
- 14:36 - Komentari (5) - Isprintaj - #
15.07.2004., četvrtak
O ljubavi i vinu
|
U sitne sate, kad te izbace iz birtije, Ti si pijan, a svijet je lijep. Nikad zvijede nisu jače sjale, Nikad ruže nisu ljepše mirisale, Nikad noć nije bila tiša, Nikad sreća nije bila bliža. Osim kad si bio zaljubljen. Al i tad si bio opijen. |
- 13:21 - Komentari (5) - Isprintaj - #
Pun kurac, a i palac
Majmuni su čudne životinje. Zaletim se do Zoo-a, pa provedem vuru vremena kraj njih. Čačkaju nos, guraju si prste u šupak, seru i pišaju di stignu, urlaju, skaču, mladunci širom otvorenih očiju gledaju oko sebe, igraju se s bilo čim. Onda me pogledaju i fakat mi dodje da zemem fleksu, pa raspilim te štange i pustim ih vun. Imaju pametne, duboke oči i fakat brijem nas razumiju. Uvijek kad ih gledam nekak si brijem kak su dobri, neiskvareni. Ko i sve ostale životinje. Nemaju dovoljno mozga da budu promišljeno zli. Imaju instinkt. To im vodi život.Ne zgledaju lepo u tim kavezima. Ja bi ih pustil vun. Onda u povratku prošećem do Trga, pa provedem vuru vremena promatrajući ljude. Čačkaju nos, guraju si prste u šupak, seru i pišaju di stignu, urlaju, skaču, djeca širom otvorenih očiju gledaju oko sebe, igraju se s bilo čim. A u zadnje vrijeme pun kurac pijanca šeće okolo (znate taj tip čuvjeka, jeftilen obleka i šuze, nepodšišan, neobrijan, neopran, puši Largo i bazdi po mirogojčeku), zabijaju mi se u facu i pokušavaju objasnit kak njegov direktor ševi malu iz računovodstva. Onda, ak nisam nikaj rekel, zovu me na konjeka, jer sad smo najbolji frendovi (valjda zato kaj ga nisam odma poslal u kurac). Pa se dam u bijeg. U neki birc na kavu, da dodjem sebi. U svakoj birtiji po pet tipova u majicama kurtonkama i jaknama kamatarkama, sa zlatnim, prst debelim, lancima oko vrata. Ćelavih, kockastih glava, vrte kutiju Marlbora po stolu. Svako malo se hvataju za mobitel, da ne propuste slučajno neki važan poziv, iako mob stoji na stolu, pa nema šanse da se ne čuje narodnjak koji svira kod poziva. Tak ja šećem po gradu, navirujem se u naslovne stranice novina, a u njima me vrebaju još gori tipovi. Političari, diktatori, korumpirani liječnici, lokalni šerifi, ubojice, lopovi, silovatelji, svi oni ksenofobični, homofobični, a u pricipu jakoobični kreteni. Dođe mi da od onih majmunskih kaveza napravim još manji kavez, pa ih sve potrpam nutra. Sve one kretene koji se busaju u prsa svojim kršćanstvom, a smetaju im njihova braća i sestre koji su drukčiji po nečemu (najviše po IQ). Zato kad me neko nazove majmunom, shvatim to ko kompliment. Ko još u današnje vrijeme, kad pogleda kaj se dešava na zemaljskoj kugli, s ponosom može reć da je čovjek? |
- 13:14 - Komentari (4) - Isprintaj - #
Dnevnik Djeda Mraza
Deset dana do Božića i vilenjaci su prolupali. Svake godine isto. Uvijek se nešto riješava u zadnji tren. Evo, ove godine je zapelo na Playstationu 2. Strka oko prava. Haloooooooo????? Djed Mraz mora plaćati prava?? Od kad to? Nekad mi stvarno dođe da sve pošaljem k vragu, al što će onda biti sa djecom? Ko će im nosit poklone? Toys'R'Us? Turbo limač? Kajgod. Prvi vilenjak Filip mi je uložio službeni protest jer oni ovako ne mogu raditi. I on meni kaže (drznik) da sam to sve trebao riješiti prije, umjesto što sam se odmarao na Hawaiima. U moju obranu, mislio sam da je to već davno riješena stvar, al Japanci su čudan narod. Već su mi htjeli prodat i samoleteće sanjke, ali sam imao tri dana nereda kad su sobovi za to doznali. Baka Mraz je u ovo doba godine nepodnošljiva. Uvjerena je da bi bez nje sve propalo. Zabranila mi je piti pivu jer kaže da mi neće i ove godine proširivat hlače. Nalazim to strašno bezobraznim, jer se ne buni kad na Badnjak obavljam dostavu i u svakoj kući moram popit malo mlijeka i gricnut kolačiće. A preko godine popijem pivu - dvije dnevno. Baka je luda ko puška i svako malo trči u tvornicu i vilenjacima daje instrukcije. Filip je prije par godina pokušao intervenirati kod mene, ali sam mu objasnio da Baka Mraz ima tešku ruku i da se ne boji upotrijebiti je. Filip me nazvao papučarem, ali je ipak bio ekstremno pristojan kad mu je Baka ponudila kakao. Sob Rudolf se iskreno nada da ove godine neće biti magle, jer ako je magla onda je on na čelu. Prošle je godine bilo tako strašno da nam ni njegov svijetleći nos nije pomogao nego smo zalutali u Bermudski trokut, gdje nas je spasilo samo to što smo mogli jako visoko i brzo letjeti. Zamalo smo zapeli. Uspjeli smo se otrgnuti, ali smo bili u debelom zakašnjenju. Rudolf misli da je to samo njegova greška i tuče se u glavu već cijelu godinu. Legao sam oko 19h pred tv i pogledao "Umri muški 2" na videu. Taj jadni John McLane uvjek ima problema za Božić. Al sve se sretno završi. Nastavio pregledavati popis dobrih i loših. Laverne Morris - dobra Lidija Tomić - dobra Liv Tyler - jaaako dobra |
- 09:30 - Komentari (2) - Isprintaj - #
14.07.2004., srijeda
Downtown Train - Tom Waits
Ovu stvar je kasnije obradio Rod Stewart (i to vrlo dobro)Downtown Train Outside another yellow moon Has punched a hole in the nighttime, yes I climb through the window and down to the street I'm shining like a new dime The downtown trains are full with all of those Brooklyn girls They try so hard to break out of their little worlds Well you wave your hand and they scatter like crows They have nothing that will ever capture your heart They're just thorns without the rose Be careful of them in the dark Oh, if I was the one you chose to be your only one Oh baby can't you hear me now, can't you hear me now Will I see you tonight on a downtown train Every night it's just the same, you leave me lonely now I know your window and I know it's late I know your stairs and your doorway I walk down your street and past your gate I stand by the light at the four-way You watch them as they fall, oh baby, they all have heart attacks They stay at the carnival, but they'll never win you back Will I see you tonight on a downtown train Where every night, every night it's just the same, oh baby Will I see you tonight on a downtown train All of my dreams they fall like rain, oh baby on a downtown train Will I see you tonight on a downtown train Where every night, every night it's just the same, oh baby Will I see you tonight on a downtown train All of my dreams just fall like rain, all on a downtown train All on a downtown train, all on a downtown train All on a downtown train, a downtown train |
- 12:10 - Komentari (0) - Isprintaj - #
Straight To You - Nick Cave
Tak mi došlo objavit tu i tamo neku pjesmu koja mi je zakon. Kad malo bolje pogledam, vjerojatno ima dost ljudi koji nikad nisu čuli neke pjesme ili nemaju pojma o čemu je stvar. Danas sam je nakon dugo vremena ponovo čuo, pa me hitilo u vrijeme dok sam se doslovno opijao pivom, Nick Caveom i Tom Waitsom. Pa odlučih podijelit. Nazalost nemam gdje stavit mp3-cu za download, pa ak ima neka dobra duša koja može, nek bubne link u komentarima. Šibnem mu ja stvari, ak ih nema.Straight To You All the towers of ivory are crumbling And the swallows have sharpened their beaks This is the time of our great undoing This is the time that I'll come running Straight to you For I am captured Straight to you For I am captured One more time The light in our window is fading The candle gutters on the ledge Well now sorrow, it comes a-stealing And I'll cry, girl, but I'll come a-running Straight to you For I am captured Straight to you For I am captured Once again Gone are the days of rainbows Gone are the nights of swinging from the stars For the sea will swallow up the mountains And the sky will throw thunder-bolts and sparks Straight at you But I'll come a-running Straight to you But I'll come a-running One more time Heaven has denied us its kingdom The saints are drunk howling at the moon The chariots of angels are colliding Well, I'll run, babe, but I'll come running Straight to you For I am captured Straight to you For I am captured One more time |
- 11:34 - Komentari (2) - Isprintaj - #
13.07.2004., utorak
Kaj čitat na moru?
Kak se približava godišnji, sve više i više mi miriši more, kreme za sunčanje, borovi... Samo nisam ziher koje knjižice ponijeti sa sobom. Ipak sam ja čovjek u godinama, pa ne dolazi u obzir picigin, trčanje po plaži i slično bavljenje nepotrebnom fizičkom aktivnošću. Par minuta na suncu, pa onda u hlad, knjiga, cigareta i oznojena boca pive. Jedno oko na curi. Treba na vrijeme reagirat na galebove, jastrebove, golubove i vrapce.Štivo na moru mora biti lagano, zabavno i ne pretjerano komplicirano. To, na žalost, isključuje Gospodara Prstenova, osim ako se fakat na plaži možete gadno skoncentrirat. Nekakav moj izbor „knjige za na more“, bez nekakvog reda: 1. Adrian Mole – sve knjige, nema se kaj puno pričat o tome. Čak i ako ste ga čitali, uvijek možete iz početka. 2. Harry Potter – sve knjige. I svi oni koji su u stanju sad graknut na mene, mogu si odmah uštedit vrijeme. Većina onih koji vrište protiv Harrya nisu ga nikad čitali. Ili su davno prestali bit deca. 3. Charles Bukowski – kaj god stignete. Preporučujem Post Office i Bludni sin. 4. Vodič kroz galaksiju za autostopere – Douglas Adams – još jedna knjiga koju morate pročitat, ak već niste. 5. Dilbertovo načelo – ovo je nevjerojatno zabavno. Puno teksta, popraćeno stripovima. Ukoliko ne radite za neku veliku firmu sa puno ureda, nesposobnih šefova i lijenih kolega, nemojte ni počinjat čitat. Ne bu vam smešno. 6. Strip albumi – preporuka Calvin and Hobbes, Garfield, Larson – Far side, Dilbert... To su moje preporuke vama. Naravno da očekujem od vas par preporuka u komentarima. |
- 14:02 - Komentari (12) - Isprintaj - #
12.07.2004., ponedjeljak
Baš ne mora biti tako
Nisam dva dana ništa napisao. Prazna glava. Upao sam u neku kolotečinu. Ma nije loše, ne dešava mi se niš strašno. Točnije sve je ok. To me i brine. Od kad sam postao svjestan funkcioniranja svijeta oko sebe, uvijek sam se bojal jedne stvari. Da ću završiti ko moj stari. Posel do četiri, nakon toga doma na ručak pa ubit oko. Popodnevna dremka. Onda kavica i neobavezno čavrljanje sa ženom do dnevnika. Kaj je danas Zdenka rekla, koji je od suseda bacil punu pepeljaru kroz prozor, kak je plin danas bil slab pa se ručak kuhal tri sata... Nakon dnevnika par loših serija i njemačko-mađarsko-poljsko-ukrajinsko-švedski film o problemima radnika u tranzicijskim zemljama. Bljuv.Spavanje u pol deset. Sutra treba delat. A mene uhvati takav scenario na dva dana i dobijem plikove. Urtikarija vulgaris. E nećeš, mamu ti jebem. Obučem se, pa van u deset navečer. Bez cilja. Ne idem nikud određeno. Na pivicu u kvart, videt kaj ima. Natrčanović na frenda koji isto tak baulja neodređeno, jer nema kaj doma za delat. Pa se sjednemo na terasu lokalnog ćumeza i naručimo po Ožujanu. Kak paše mrzla piva dok je vani 32 stupnja i zrak stoji. Počnemo priču o ekipi i nekim ljudima koji se iz kolotečine nisu zvlekli. Žena, deca, posel do četiri, ručak, pa ubit oko... Strava. Sjetimo se izlazaka Kad smo bez kune ili dinara u džepu krenuli u pohod gradom. Svijet je bio naš. Nažicalo se za litru Glavoboljčeka, sjelo u parkić, pijuckalo i žicalo dalje, pa se skupilo za upad u neki klub sa glasnom mjuzom i hrpom alternativaca kojima nije bila bitna kvaliteta cuge, nego glasnoća mjuze. Skupi se kvart, krene se bauljat po gradu, lokat, svađat se s ljudima, pošorat se s nekim. Glasno pjevanje u dva ujutro, susret sa drugovima u plavom (Ajmo lične), noćni tramvaji puni kurvi i pijanaca, lagano kunjanje do Remize. Doma sranje, soba u centrifugi, riganje, prijekorni majčini pogledi i urlanje starog da kaj bu od mene. Drugo jutro na kavu u kvart, prepričavanje događaja, dogovor za navečer. Bili smo sretni i bolil nas je kurac za svijet. Danas imamo love, možemo kud hoćemo i glumimo da smo sretni i da nas boli kurac za cijeli svijet, a bitno nam je kam bumo izašli, kaj bumo pili, kaj bumo pušili, koliko nam se krokodila vidi na majici. Ma kurac moj, samo poludim od takvih scenarija, pa frend i ja kupimo još po par pivkana, pa u parkić. Na putu natrčimo na frenda koji je skup s nama išel u noćne okupacije, tulume i karanje na tulumima na koje smo upali a da nikog nismo znali niti smo bili pozvani. Frend ide u dućan jer je nestalo čokolina doma, a klinci urlaju ak prije spavanja ne dobiju svoju porciju. Miran i ravnodušan, naučen na te scenarije, u šlapama, kratkim hlačicama i ispranoj majici on obavlja svoju dužnost, lišen svih emocija, kupuje kaj treba i zbraja da li ima dost i za frtalj kruha, da se ne mora ujutro dizat ranije i ić opet u dućan. To je njegov posao. Gledam ga i skužim da ga to uopće ne živcira, tak je naučio. Živi život koji je živio i njegov stari. I otupio. Jebeš ljude koji nikad ne polude. Kojim dosadnim životima žive |
- 11:55 - Komentari (4) - Isprintaj - #
08.07.2004., četvrtak
Mail Goranu Zecu
|
Ukoliko netko nije pročitao uradak dotičnog gospodina, neka prvo navrati na tekst Kaljuža bloga. U okvirima su Goranovi odgovori. Poslao je brzo mail, iako sam ja mislio da se neće javiti. Kako sam ja objavio svoje viđenje, čovjek ima pravo da se objavi i njegov odgovor. Bok Goran, Moram se osvrnuti na tvoj tekst "Kaljuža bloga", jer sam jedan od onih koje si, a da ih nisi upoznao, smjestio u samo dno ljudskog prisustva na internetu. Vrijeđati te neću (iako je to bio prvi poriv) jer tako ne možemo normalno komunicirati, ali ću ipak reagirati na par stvari. Kažeš u svojoj kolumni: Nisam te "smjestio u dno ljudskog prisustva na Internetu", to je puno pretjerano. I nisam pisao konkretno o tebi, ni konkretno o bilo kome drugome. Pisao sam o fenomenu. Činjenica da ti odgovaram porukom govori kako te, sasvim sigurno, ne "smještam na dno". "U užem značenju, blog opisuje velike globalne zajednice ljudi koji dijele ovisnost, nerijetko nadopunjavaju ili nadomiještaju normalan društveni kontakt svakodnevnim opisivanjem svog života i koji, barem naizgled, nerijetko samoaktualizaciju (operacionaliziranu kao komentare i mjeru popularnosti) "žicaju" u spurioznim kontaktima sa strancima putem komentara na njihove nezanimljive i polupismene uratke." Budi tako dobar, pa pročitaj ponovno proljev koji si napisao, kritizirajući ljude koje ne poznaješ i proglašavajući ih osobama bez društvenog života. Opet, koga kritiziram? Neka se javi onaj tko misli za sebe kako "nadomješta normalan društveni kontakt..." I opet, nemoj mi reći kako ne opažaš začarani krug u kojem pažnja (čak i glumljena) postaje valuta - za velik broj komentara na velik broj blogova mi se čini kako su nastali uz minimalan utrošak energije - točnije, da su ljudi odgovorili bez da i pročitaju cijeli post, generičkim "super blog, svaka čast" kako bi bili viđeni u odjeljku komentara. Ljudi, znaš, zbilja rade to što sam napisao - pogrešno traže samoaktualizaciju putem zajednice bloggera kao što neki to rade putem MMORP igara, a neki drugi putem deviantarta i sličnih art-zajednica. Po tom kriteriju bih i ja mogao za tebe reći da si običan nerd, koji žudi za iskazivanjem svojeg ja, pisanjem u časopisu za druge nedove, želeći zvučati što pametnije korištenjem "učenih" riječi i fraza ("spurioznim"? - ma molim te lijepo). Ali, naravno to ne bi bila istina u koju sam ja siguran, jet te osobno ne poznajem. Pa ja i ne mislim kako sam išta više nego običan nerd koji traži samoaktualizaciju pisanjem u časopisu. Ne mislim da sam lijep ili pametan ili posebno vrijedan. Ja sam napisao nešto o ovakvoj blog-zajednici prije svega jer smatram kako je u podlozi loš način dolaska do samoaktualizacije, jer se radi o sistemu koji propagira lažnu sliku o odnosima između ljudi, površnost i u kojem ogromna količina smeća dospije na površinu. Možda si, koliko sam primjetio, samo neizmjerno ljut na mogućnost da ljudi koji nemaju pojma o računalima, internetu i svemu vezanom uz to, mogu vrištati o svim onim stvarima koje ti idu na jetra dok gledaš televiziju i čitaš novine. Mislio si da si na internetu našao svoje utočište, svoje srodne duše i maknuo se od svih onih koji nisu na tvojoj intelektualnoj razini, koji ti zagađuju zrak prizemnim vicevima, odvratnim fotografijama i filmovima, glupostima kojih se čovjek imalo većeg IQ-a srami. Naprotiv. Internet bi, po meni, imao pun smisao tek kad bi bio dostupan svima; no trebalo bi gurati naprijed mehanizme i sustave koji educiraju ljude i uče da preuzmu osobnu odgovornost za svoje riječi i djelovanje, ne one koji im nude uzdahe divljenja od stranaca za opis jučerašnje šoping-seanse. No, smetnuo si s uma da internet, google (s kojeg se širi buka), forumi, usenet i sve ostale ljepote nisu tvoja prćija, niti prćija onih sličnih tebi, već javno dobro, čije je korištenje dopušteno svima. Svima onima koji ne znaju, nemaju vremena naučiti ili jednostavno ne žele znati HTML. Slažem se, niti sam ih ikad takvima smatrao. Moj "osobni stav" nije prijedlog nacrta zakona o zabrani pristupa Internetu za glupe ljude, nego samo nešto što sam želio napisati, a imao sam priliku. Tvoj je izbor, dakako, da ne zalaziš u kaljužu, i pitam se što si uopće tamo radio? Možda te natjerala neka sitna doza mazohizma, nakon koje si zadovoljan i zadovoljen dobio hrabrost napasti. Ja sam, od kada sam saznao za blogove, pročitao strašno puno dobrih stvari koje su napisali vrlo pametni ljudi. Nikada ih ne bih upoznao, niti bih pročitao njihove umotvorine da nije nije bilo bloga. Sada mi možeš reći da ih u stvari nisam upoznao. I nisam, licem u lice (iako je pitanje da li bi mi ikad rekli o sebi toliko, koliko su mi rekli kroz svoje tekstove), no, kako nisam nikad upoznao licem u lice ni Krležu, ni Bukowskog, ne živciram se previše oko toga. Vjerujem ti. Na žalost, već pratim barem dvadesetak blogova redovito (što preko RSS-a, što kompulzivnim refreshanjem), a kratko čitanje prvih nekoliko "cool blogova" na blog.hr me uvjerilo kako je omjer dobrog i lošeg porazan, a sustav koji bi ih trebao razlučivati - inherentno sjeban. Nadam se kako mi ne zamjeraš moj osobni stav... diskusija uvijek i počne s dva suprotstavljena mišljenja. ~zecg. Ostavljam mogućnost da si baš zalutao na imbecilne blogove, kojih ima ogroman broj. Prošeći još malo po blogovima, možda se i iznenadiš. Samo se nadam da ćeš ubuduće što manje generalizirati stvari i ljude. Meni je lagano dosta da me se trpa u iste koševe sa svima drugima. Na blogu, kao ni u životu, nema kolektivne krivnje. Pozdrav, http://daywalker.blog.hr P.S. reci fabijanu kako odgovor jest javan, možeš slobodno s njim što želiš. Ne koristim komentare na blog.hr zato što imaju debilno ograničenje broja znakova (što, zanimljivo, nigdje nije spomenuto) - pola odgovora na "Plodovima zemlje" sam izgubio na tu foru. |
- 16:31 - Komentari (27) - Isprintaj - #
Ima nas još
Ko jednom na Remizu dođe, taj se uvijek vraća. Životna istina. Zato navratite obvezatno. Upoznajte se sa Remizom i kroz fantastične stranice Remižanskih nogometaša (fuzera) na stranici Fuzbekistana, te pročitajte prekrasne literarne uradke na kulturnom kutku. Da Remižani nisu uvijek rođeni na Remizi, pa čak niti ne žive tamo, ilustrirati će vam slijedeće literarno nedjelo iz odijeljka nazvanog "Potraga za savršenim burekom":Volim Remizu Volim Remizu zbog raznih pizdarija, Volim Remizu kao gebis osoba starija. Za mene je ona prava meka, A najviše je volim zbog kvalitetnog bureka. Volim Remižanske intelektualce i gospodu, Njih troje kao da su mi u rodu. Volim Remizu i sve oko nje, Volim Remizu jebeš mi sve. I na kraju malo mi je glupo, Pričati pred strancima, Ali ja živim na Srednjacima. Wellcome! |
- 10:23 - Komentari (5) - Isprintaj - #
07.07.2004., srijeda
Spavanje otvorenih oka
|
Jebate kak mi se krmi. Prokleta meteopatija i kud me snađe. Celi dan buljim u komp i nikak da se pokrenem kak treba. Tučem se sa vlastitim mozgom, al uzalud mi sav trud. Jači je, smrad. Zato sam u nekom stanju poluhibernacije. Funkcioniram po čistoj inerciji i instinktu. Kad vam se tak nekaj desi, kaj napravite? Savjet, pliz. Bilo koji narodni lijek (i ostali) je dobrodošao. Anyone? |
- 13:18 - Komentari (5) - Isprintaj - #
05.07.2004., ponedjeljak
AAAAAAAAAA!!!!!!!!!!!!!!!
|
Upravo sam pročital na Iskonovom portalu ovo kaj već piše. Ne bum sad prepričaval. I ne bum puno mudroval. Dajte mi ga na pet minuta. Da ja s njim popričam. Da mu slomim noge u koljenima. Razbit, razvalit, zgazit ga tak da bu ostatak života jel samo tekuću hranu, a pišal i sral krv. Dajte mi ga na pet minuta. Please. |
- 16:47 - Komentari (8) - Isprintaj - #
Mislim stvarno
Bilo mi je teško jučer. Ma ne. Nisam bil u kurcu, tužan, sjetan i slično. Bavil sam se građevinskim radovima. I sad me bole i oni mišići i košcice za koje nisam ni znal da ih imam. Ne pomaže ni Andol, ni masaža, ni namakanje u kadi. Iako je ovo zadnje pomoglo za općenito opuštanje. Sad dižem noge samo par milimetara od poda, a podizanje šalice sa kavom uzrokuje neopisive bolove. I zanimljivo da nisam u tramvaju uspel sjest (čudo jedno), neg sam se uz grde bolove dopeljal do posla. Nebum nikad više fural mort na treći kat po stepenicama. Il dizalica, il štrajk. U tramvaju uobičajena gužva. Inače baš ne razmišljam o tome, al kak me danas sve boli, pa sam bil ljut kaj nemrem sjest, napravil sam si malu analizu jutarnjeg javnog prijevoza. Gerijatrija se budi u 5, jer nemreju spavat po ovoj vrućini (tlak, gušterača, bronhiji, pluća i sl), pa onda čim se počnu otvarat dućani, plac, doktorske ordinacije oni skaču na štake pa pravac - besplatni tramvajski prijevoz. Naravno, do zuba naoružani cekerima. I kužim da se starim ljudima teško uvlačit u kadu, al ja fakat ne moram snifat jednotjedni ustajali znoj. Nije, ponavljam - NIJE, mi jasno. Postavite se u situaciju. Imate 70 god, služite se štakama, zadišete se nakon prođenih 10 m, treba vam tri minute i pomoć dvoje ljudi da se popnete u tramvaj, dvije minute da dođete do prvog stolca i dignete onog ko sjedi na stolcu. Vozite se do placa, sjedite do zadnjeg trena jer nemrete ustat dok tramvaj vozi, dvije minute dok se dignete, tramvaj je već pun pa se teže probit do vrata, treba vam dvoje ljudi da vam pomogne sići dole, dok ste na srednjoj stepenici zetovac, koji vas ne vidi jer su svi već ušli, zatvara vrata i kreće, ljudi viču na njega, pa napokon izlazite van. A vani milina jedna. +40 u hladu, a vas muči niski tlak, arterioskleroza i slične kardio vaskularne boleštine. Al nema veze. Jer na placu je kelj 25 lipa jeftiniji nego kod Jože u kvartovskom dućanu. I ja ću biti jednog dana star. Možda i odem s mozgom u bananu. I žao mi je starih ljudi koji često nemaju nikog da se brine o njima, pa se moraju mučit sami. Al postavio bih samo jedno pitanje. Dragi stariji sugrađani, dragi umirovljenici. Imate cijeli dan pred sobom. Koj se kurac rivate kad ljudi idu na posel???? |
- 14:19 - Komentari (3) - Isprintaj - #
02.07.2004., petak
Moj pogled na sve to
I tak. Još jedan petak. Koji po redu u nizu? Sjedim na jutarnjoj kavici sa ekipom s posla i svi su u mahuni. Kao, kraj tjedna je, umorni su, ko će izdržat još danas cijeli dan? A ja sam vjutro nakon buđenja i tuširanja trznul kavicu i pogledal si Johnny Brava i Dobro jutro Hrvatska. Saznal sam danas o gluposti muških kad su žene u blizini i bolestima krvnih žila i biljnim preparatima koji ih liječe, više nego sam ikada htel znat. I sad budi normalan. Ma zakon, još malo Narodnog radija i "Ja se koooonja bojiiim" (majka je nemilosrdna rano ujutro) i hiperaktivan cijeli dan. I malo me jebe kad vidim sve te ljude, koji shvaćaju posao kao kaznu za cijeli život. Ne zato kaj sam zabrinut za njih, oni su svoj pogled na sve to već davno spustili, nego kaj sam zabrinut za sebe. Da se ne dovedem do one "Kad si u Rimu..." Ma kaj je moguće da u ovom gradu nema dva normalna čovjeka prek tri banke, koji se vesele odlasku na posel, tome kaj buju videli drage ljude, kaj buju se prepucavali s onima manje dragim, svađali s onima koje ne vole? Kaj ih nema koji će na putu do posla pogledat okolo vidjet neko zgodno ljudsko biće i mislit si kak bi ih rado pozvali na kavicu, razmijenili koji mail ili čak završili u krevetu s njima? Pokazat da su živi? Svi samo hodaju spuštenih glava, noseva zabijenih u novine, bojeći se pogledati oko sebe. Jer kaj ako ih neko primjeti, onako nesavršene, okruglih pivskih trbuha, prištavih lica, masnih kosa i najgore - praznih novčanika. To je najveći problem. "Malo zarađujem, teško se živi, zato ću se još i zapustiti, možda neko primjeti kako mi je teško, pa mi kaže kako mu je žao, kako će biti bolje, jer ja u to više ne vjerujem. Treba mi neko ko će mi to reći i ohrabriti me." Drage gospođe i gospodo. Odjebite. Dosta kukanja. Uzmite svoj život u svoje ruke i pokrenite se. Koliko nas ima koji slabo zarađujemo. Ružni smo. Debeli. Pa kaj. Živi smo. Razmišljam si ovak: pusti priče, bajke i ostalo. Ima li života poslije smrti, reinkarnacije i sličnih stvari? Pojma nemam. Ali znam da sam trenutno ovdje, ovakav kakav jesam, pa WTF, ajmo izvuč iz toga najbolje kaj se može. Samo se zapitajte kad ste zadnji put pomogli susjedu farbat stan? Kad ste otišli pozvonit na vrata do vas i posudit šećer ili dva jaja? Kad je neko od vas to napravil? Jel znate kak vam se uopće zovu susjedi i kak izgledaju? Pojma, jel da? Rodbina? Pobjegli smo od njih, idu nam na živce. Posao? Nužno zlo. Mrzim ga iz dna duše al mora se. A kod mene je drugačije. Uživam u svakom danu. I kad sam dobre volje, i kad mi se spava (ko danas), i kad sam bolestan i kad sam lud. Pjevam svako jutro. Kaj mi prvo padne na pamet. Volim se obratiti nepoznatoj u tramvaju, dati joj do znanja da mi je svojom pojavom uljepšala dan. Nek me gleda ko luđaka, ali shvatit će jednom. A i njoj je drago, samo se boji. Volim kupit cvijeće od bake koja šeće po Tkalči i poklonit ga prvoj curi koja naiđe. A ima dana kad bi si pucal u glavu koliko problema imam, a ne znam kaj bi prije rješil. I kad mi je najgore na svijetu sjetim se nečega što sam vidio prije par godina, kad sam još bio jedno od lica zagledanih u zemlju. Na klupici kod HNK sam vidio curu i dečka sa Downovim sindromom, kako se ljube i drže za ruke. I svaki put kad bi se poljubili (onim poljupcem kao kad vas poljubi dvogodišnje dijete koje promaši pa vas, umjesto u obraz, poljubi u nos) počeli bi se zvonko smijati od sreće. To je bio jedan od najljepših prizora što sam ih vidio u životu. I zato kad mi je najteže sjetim se dvoje hendikepiranih mladih ljudi koji su sretni unatoč svemu. Ako oni mogu biti sretni, majku mu, mogu i ja. |
- 15:45 - Komentari (7) - Isprintaj - #
Kak znaš da ti je veza super
Opet sam se posvađal s njom. Jasno zbog totalne gluposti. Jebeno je to kaj smo tvrdoglavi. I to onak da ne znaš ko je više. Pa nebum joj valjda popustil. Još da je bar sto posto u pravu. Al nije. Pol ona, pol ja. Ni jedno ne želi priznat da je onu drugu polovicu u krivu. To se onda razvuče cijelu večer. Pravimo se pametni, a u stvari smo glupi ko kurac. I posvadimo se kak ima biti. Ona po starom scenariju frkne z nosom i ode doma, a ja upalim Playstation, jer sam obećal sebi da bum od sad bil bezobzirna budala. Nema više kad ona nazove da bi nekaj, a ja dobar dečko pa može. Ko je jebe. Ja bum se doma igral. To je moje pravo. Napucam golf loptu po ekranu i para mi ide iz ušiju. Kaj si ona misli. Ne bum je ni nazval prvi. Ovaj put bum ustrajan u svojoj odluci. Dok me ne nazove i ne veli mi da joj je žao, ja bum se igral. I kaj mi može?Ona, naravno dolazi doma nadrkana i izdere se na sestru, zapali pljugu i sjedne na krevet. Misli si: pa s kojim sam ja moronom. Kak može bit tak glup i tvrdoglav? Ko da je popil svu pamet svijeta. Nemrem ja bit u pravu, nema šanse. Ma ko ga jebe. Sad bum nazvala Martinu i idem nekam van. Kaj bu on meni? I nebum ga nazvala. Kaj on misli da bum ja sam skakala oko njega. Koji kreten. On bi se meni trebal ispričat, jer sam ja u pravu. Al nemreš ti to njemu objasnit. Ma boli me pička. Idem van. I kaj mi može? Puhanje traje već tri sata. Niko ne zove. Buraz nazove da se nađemo u birtiji u kvartu na pivici. Izvrsna ideja, baš bi mi sad legla mrzla Ožujska da se malo smirim. Došlepam se do birtije, buraz sjedi za stolom sa mojom malom i njenom frendicom. Odma skuži da smo nadrkani, pa pita zakaj. Naši odgovori se brzo pretvore u svađu, pa nas on jedva utiša i kaže nam da niko nije u pravu jer je u pitanju skroz treća stvar. Začepimo oboje, pa se pogledamo i prasnemo u smijeh. Koji smo mi kreteni. Priznamo si da smo odlučili da nebumo prvi nazvali, da se ona druga strana mora prva ispričat itd. I ispalo je da smo i ona i ja imali iste misli u tim trenucima ljutnje. I tak je to svaki put. I znam da bu sve ok s nama. Tolko si pašemo da smo i u kurcu na isti način. |
- 10:43 - Komentari (4) - Isprintaj - #
01.07.2004., četvrtak
Mamurluk, jebo mater svoju!
Svaki put nakon pijanstva kažem sam sebi da se nikad više nebum tak natočil. I svaki put sam sebi hračnem u usta. A imam o sebi dobro mišljenje, kao o inteligentnom i pametnom stvorenju. Sve dok ne dođe do cuganja, to donekle i drži vodu, al nakon par piva mozak otkaže poslušnost, pa mi se otvori fergazer. Samo toči, sve bu se popilo. Najgore je kad dođeš do stadija kad prinosiš flašu ustima po čistoj inerciji. Opće više tekućine ni ne stane u tebe, al još uvek cicaš lagano. Naravno, planu i dve kutije pljugih u par sati, tak da pred kraj večeri dišeš na škrge i to jedva. Dođeš doma, probudiš pol kuće, bubneš u krevet u boksericama i jednom čarapom na nozi, bez pranja zubi i pišanja. Borba sa centrifugom, soba se vrti ko ringišpil, dišeš duboko i pokušavaš nać položaj u kojem ti se soba najmanje vrti. Zaspiš ni sam ne znajući kak. Ujutro te zbudi budilica/žena/majka/otac/brat/sestra (nepotrebno precrtati), u sobi smrdi ko u grobu, iz usta mirisi ko da je neko otvoril šaht od kanalizacije. Mamuran i lud, pišanje i kenja, peterostruko pranje zubi (uzalud), preskakanje doručka i jaka kava. Pa još jedna. Tableta protiv glavobolje. Boriš se sam sa sobom, da li javiti na posel da si bolestan ili, kad si se već probudil, krenut delat. Pobjeđuje ono malo zdrave pameti kaj ti je još ostalo i krećeš. Naravno, tramvaji su puni ko čep, nema šanse da sjedneš, a tak te šoraju valungi ko da si u klimakteriju. Dovučeš se do posla, još jedna kava, Fini Mini od rajčice. Krenu zvonit telefoni, a ko da ti zvone direktno u ludari. Tableta od jutros popušta, piješ još jednu. Pijani proljev te potjera, stenješ i moliš Boga da te ubije, jer ovo nije normalno. Prva pauza, odeš zapalit i skužiš da niš od ovog pa skokneš u prvu birtiju i bubneš dupli gorki. Tijelo zadovoljno odgovara, mamurluk prolazi jer je nešto alkohola ušlo u krv. Brojiš minute do kraja radnog vremena, i točno sve znaš. Dolazak doma, juhica i lagana tjestenina, pa zaleć i dobro odspavat. I nemoj da me neko dira. Nakon posla dolazak doma, klopa, legneš i nemreš zaspat. Majku mu. Pa malo buljiš u telku i skužiš da je već 11 navečer, da se nisi niš odmoril i treba opet ujutro na posel. Sam sebi svečano obećavaš da se više nikad ne buš tak nalizal. Držiš se toga ko pijan plota do prvog vikenda, dok Pero ne pozove na roštilj. Pa si misliš "Ma boli me kurac, sutra je nedjelja, pa se mogu naspavat i doć sebi. Al ne bum više lokal prek tjedna." I držiš se toga sve dok kolega s posla ne pozove nakon radnog vremena u birtiju pokraj firme na cugu, jer mu je rođendan. I tak dalje, i tak bliže. Ponekad se pitam da li mi glava služi samo zato da me boli nakon pijanstva. Jer mi izgleda da ju ne koristim za niš pametnije. |
- 10:31 - Komentari (2) - Isprintaj - #
Dnevnik.hr |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Opis bloga
 Uglavnom pijani pogledi uokolo. WARNING!!! Na ovom blogu se dosta psuje pa kome smeta neka ne ulazi.  daywalker01@net.hr daywalker01@gmail.com ICQ: 173013619 BUDALA gledaj negdje iza tebe još uvijek nepomičan bez sumnje u ishod na istom mjestu tamo gdje si me ostavila stojim Mehmed Begić Akcija udruge "Darujmo osmijeh" - uključite se i vi
Tu rado svratim sa pivom i cigaretom u ruci
ElfBitch ;) Maslačak Plodovi zemlje Anderlog pis - crt - karanje od branka SadisticoShy Zrinsko pismo Ptica Trkachica oFF The RoaD HAL: UI Little buddha A, konjine... Tramtincica koji Akrap Annie de Meni (kaj je njoj u glavi?) Neobično stvorenje - Legolina Pjesnikinja Erocki poeta i proza(i)k Mukte Uzorak Šampona Žemski blogerski Šekspir (fonetski) Nenya Nježna duša Čudan tip, jebeno piše Malena, slatka, blesava Plavusha Song of the month: Beautiful reward - Bruce Springsteen Well I sought gold and diamond rings My own drug to ease the pain that living brings Walked from the mountain to the valley floor Searching for my beautiful reward Searching for my beautiful reward From a house on a hill a sacred light shines I walk through these rooms but none of them are mine Down empty hallways I went from door to door Searching for my beautiful reward Searching for my beautiful reward Well your hair shone in the sun I was so high I was the lucky one Then I came crashing down like a drunk on a barroom floor Searching for my beautiful reward Searching for my beautiful reward Tonight I can feel the cold wind at my back I'm flyin' high over gray fields my feathers long and black Down along the river's silent edge I soar Searching for my beautiful reward Searching for my beautiful reward |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||