Sad buju skočili svi koji moraju delat, al jebi ga, odo ja na godišnji. Tri tjedna ću hladit jaja što na moru, što doma u kadi. Pripremil sam nešto knjiga i stripova. Još moram nabavit par PS2 igrica i eto sreće i veselja. Najbolje kaj sam skužil kaj me čeka. Kak to već Remižani rade, najavim ja frendu da sam na godišnjem i da bi mogli jedan dan ubost nekakvog mesa, gajbu vitamina B (al ne od Encijana, neg od Ožujskog) i zapit se kak ima biti, na kaj on, vrlo smireno, odgovara:
„Malo sam zabrinut, zbog ovog tvog plana.“
„Zakaj?“
„Pa rekel si da bi to mogli napravit jedan dan. Mislim, a zakaj ne svaki dan?“
I tak...
Post je objavljen 23.07.2004. u 14:03 sati.