Godišnji je počel puno mirnije nego kaj sam očekival. Al dobro, vikendača je, pa ne treba očekivat niš posebno. Na Remizi se glavnina stvari dešava prek tjedna. Ko je još vidil vikendom lokat? Koji je gušt natočit se, ak sutra moš spavat do kad hoćeš? Prošla su ta davna vremena kad se išlo van vikendom, jer te starci nisu puštali prek tjedna zbog škole. Sad sam svoj čovjek i mogu se zapit kad hoću. Pol ekipe još dela, pol je već na moru, pol ne izlazi vikendom jer je lokalni zatvoren. Da, znam da su to tri polovice, al mi smo velki ljudi.
Imam dost vremena za razmišljanje, pa mi se ne da, otvorim knjigu pa je zatvorim, tak da uglavnom sedim doma u raslađenoj sobici, tu i tam hitim partiju golfa na PlayStationu, bacim sporadičnu drkicu tek tolko, reda radi (maloj je Crvena armija u posjeti).Vrijeme je za kurac, znojim se ko svinja. Da bar nekaj delam, pa ajde. I nije to onaj zdravi znoj od vrućine, neg onaj ljigavi od jebene sparine, pa nemam volje za niš. Ne da mi se ni prošetat kvartom, jer imam filing da đikim ko svinja. Napunil sam si kadu danas, uvaljal se nutra, fino se rasladil i smežural, a kad sam izašel van, nisam se ni pobrisal kak spada već sam bil znojan. Fuck.
Jednom sam napisal post o otuđenju ljudi, o radu, radu i samo radu i kak te sve to samo tjera u kurac. I fakat si gledam da nemam pojma kaj bi sad radil po celi dan kad ne moram na posel. Jebote, da li je moguće da sam već postal ovisan o tih jebenih osam sati u uredu, kuckanja po kompu da bi imal za klopu, pljuge i pivu? Mislim da ću morat uskoro nekaj mijenjat u životu. Kolotečina je najgora kurvetina. Nisam tak napravljen, nisam tip koji bu se dobro osjećal u zatvorenom uredu, pa nakon toga doma. Fali mi onih deset godina konobarenja, interakcije s ljudima takvih profila da ti pamet stane, malo adrenalina, alkohola i razbijenih čaša. Ma ne, ne mislim ponovo počet konobarit, samo me jebe to kaj se vratim doma u banani, kaj mi se niš ne da, kaj već u deset imam na umu da se sutra dela, da se moram odmorit. Fuckin' shit.
Ljut sam na sebe. Ne bum si dozvolil takve gluposti. Još desetak dana u Zagabriji, pa pičim na more, osunčat bledu, prištavu guzicu i umočit privjeske u slanu vodu. Kad se vrnem, moram se vratit u svoje poglede na svijet. Jebote, guše me. Drugi me guše, bubaju me agensima gluposti, a ja poslušno stavljam gas masku na facu i nastavljam kroz rovove, a da se uopće ne zapitam kuda me vode? Zato bum se našel sa nekim ljudima koje sam zapostavil, s kojima sam se družil, lokal, imal hrpe ideja koje nikad nismo realizirali (lijenost), dobival skup s njima po tamburi u krvim birtijama, izbacival pijane kretena iz prave, naše birtije. S nekim dragim ljudima, koji čitaju iste vrste knjiga, iste vrste stripova, slušaju istu vrstu glazbe, s kojima nije dosadno.
Izgleda da ipak razmišljam, bez obzira na vrućinu. Treba ti tu i tamo godišnji. Čisto da vidiš kak ne razmišljaš dok radiš, kako tupiš u sekundi.
Iz svega ovog se upravo sad, trenutno, može doć do samo jednog ispravnog zaljučka. Idem na pivu.
Jer fakat, jebeš mozak, ak ga ne koristiš
Post je objavljen 25.07.2004. u 19:20 sati.