fra gavun

ponedjeljak, 27.01.2014.

Kad te djeca vole

To je bilo ono vrijeme kad je Vinko išo u potragu za srećom, naći štogod srodne duše za životnu družicu da u svoj samotni život unese mrvu radosti.
Našetao se Vinko uzduž i poprijeko Lijepe Naše odlazeći a i dočekujući nove prijateljice. Upoznavao se, razgovarao, dogovarao ali kao po receptu svaka veza je pucala u kratkom roku.
Ima ona narodna: 'drvo se savija dok je mlado'. U zrelim godinama ne mogu se mijenjati navike, podnositi bilo što da je van brazde a nije ti rod ni porod pa se onda po kratkom postupku presijecaju tek zapete niti.

Ovaj put on je pošo na upoznavanje daleko od svojih nekih 400 km i nakon uobičajenih kurtoaznih pitanja i trabunjanja 'podložili su vatru' kako to znaju dva stara panja. Valja biti strpljiv i uporan a bogufala ni njoj ni njemu iskustva ne manjka pa kad je vatra počela tinjat i ukazao se pravi plamičak, prepustili su se toplini.

U ritmu, laganini ali slatko trošili su kalorije i razmjenjivali fraze koje su u svom životu toliko puta ponovili da su ih se pomalo i sramili.
Ma koga briga, oboje znaju da su to dijelovi i cjeline prolaznosti i jedino je bitno to sad, ovaj tren tu i ništa više.
Ali kad djeca vole svoje roditelje i misle na njih onda su i takvi trenuci drugačiji.

Cvrči mobač. Prvi tren nisu ga skužili ili su ga ignorirali ali mob kao mob uporan i žilav ne staje.
Oću li-neću li, misli se Vinko i počne ga taj vražji izum nervirati. I partneričinu pažnju zaokupila je vražja spravica pa mu reče neka se javi jer taj nema namjeru stat.
A i nikad ne znaš o čemu se radi, kakva je nevolja i koji je belaj koga strefio.

- Alo! - a ćer s druge strane pustila decibele kao da joj je pokojni 'konkord' u rodu.
'Djeca, muž, svekriva, pluća, džigericu ću joj izvadit, krvi ću joj se napit…'!
- Šta će ti, to nije jestivo.- oće Vinko na šalu ali…
- Taaa ne mogu višeee, ne mogu razumiš.
Nastao je tajac, dugi tajac. Hladni tuš na vrućeg maratonca. Javila se opet ali tišim, mirnijim glasom.
- Taa ne mogu više, ne mogu!
- Evo sad više ni ja ne mogu!
- Ajme bi' će sam te prekinula u večeri eli? Oprosti!
- A je, ma nema veze.

Neko vrijeme ga je gledala smrznutog lica pa se ustala i krenula oblačit.
- Imaš li još djece?
Nije odmah odgovorio, skenirao je, bilo je vidljivo da stavlja točku na ovu životnu epizodu pa kad je već tako neka bude sa stilom.
- Nisi mi odgovorio?
- Imam da, još samo pet ćeri i četiri sina.- sprdao se.
- Moooolim? Gospodine kad ideš u lov ne vodi djecu sobom i zbogom!

- 01:31 - Komentari (21) - Isprintaj - #

srijeda, 22.01.2014.

Šepamo

Šepamo i ja i Frida, ona na prednju desnu i ja na desnu. Gledao sam i s povećalom nekoliko puta ma ništa nema vidjet a šepa jedva se šlepa.
Žao mi je. Moramo se više odmarat i slušat bi-sere dok sjedimo, ovisno di stignemo.
Sad smo pred kafićem, nudim joj pivo. Isplazila mi je jezik. A dame za stolom u kantunu razgovaraju, ogovaraju onu u drugom kantunu:

- Nu nu one lezbače.
- Ko…ona? Ma kakvi ona je hetero.
- Eto na, a ja bidna najviše s četvero.

Srknu kavu pa nastave:

- Malo si mi se ka popunila, lipo mi izgledaš!
- Kako popunila ka sam na dijeti?
- Otkad to?
- Ima blizu 10 dana. Ona mi je dala jednu novu dijetu. Napravila mi je i spisak obroka i količinu koju mogu uzimat. Veli ona, garantirano u 20 dana da ću skalat četri kila.
- Nemoj zezat, stvarno?
- Aha. A onda sam se ja dositila i to ubrzala.
- Ubrzala?
- Aha, gledaj. Kažem ja sebi ako ću u 20 dana smršavit 4 kila onda ću lipo uzimati duplu dozu i u tih 20 dana skinut ću 8 kila. A šta kažeš?
- Ajme slaba san ti ja s matematikon.

Zaćimburile su pa nastavile:

- Znaš da mi je mačka našla muža?
- Ae k jatru, sa se moraju registrirat.
- Hehe kao i ljudi, odu kod matičara i dobiju tablicu, tako ću ja njih odvest kod mačkičara.

Ajmo mi šepat polako dalje. Idemo preko pumpe bliže nam je. A tamo, dama spustila staklo na autu i pita pumpaša:

- Imate li plina za domaćinstvo?
- Ne držimo gospođo.
- Ae k vragu, benzinska pumpa pa ne držite plin, što ne napišete da ga ne držite?
- A eto, oprostite, ne držimo ni mekinje pa isto nismo napisali.

Spori smo i ko zna što smo sve propustili? Prca nas godina proizvodnje a nju pogotovo, prestigla me s godinama…uf.
- 22:07 - Komentari (14) - Isprintaj - #

srijeda, 15.01.2014.

Zlato naše

E prija! Lako je prija bilo baratat s dicon, našopaš ih, napraviš im krpenjaču ala 'nevenkina vrizura' pa gole i bose potiraš van da se igraju i bogteveselija. Vratili bi se s rascvjetanim palcima ma veseli a ajde to sad učini, oš kua.

Danas već u drobu završi osnovnu školu, čim poviri na portelu pritaka se na Internet i surfa, gugla, fejsa, snifa i oće vodit državu.
Danas si spreman na poslušnost čim zine inače te ucjenjuje da će pobić od kuće, da će skočit s miseca ili da će se kastrirat. A roditelji ka roditelji, tukci, nemoj zlato moje, srićo moja, živote moj. Nemoj sve ću ti kupit evo odma iđem dić kredit i kupiću ti motor oš 'jamahu' ili 'čarli dejvison' samo rekni prodaćemo i onaj vinograd i tako nije zdravo pit. Radosti moja samo ti rekni šta oš.
- Neću više ići u muzičku! Neću ni u školu, neću i što mi možete.
- Ali srićo moja tek ti je 15g di ćeš bez škole ajde sidi da pričamo, ajde zlato moje.
Uglavnom rezultat pregovora je vinograd u munitu, motor prid kuću i družica koja ima 14g u postelji.
Boktepopiša držalo od lašuna ti triba slomit priko kostiju kad ga tako odgajaš.

Moj poslovođa je imao sina koji je uz mamin blagoslov pokušao s ucjenama pa kad su se jednom dobro zakrvili onda je malac dreknuo da ga više ne može trpit i da će se bacit kroz prozor.
Mati jadna u plač a ćaća nemarno ode do prozora i otvori ga pa veli: 'ajde što čekaš nije visoko samo 5-i kat'.
I bogami pade ali ne sin nego mama u afan.

Današnja skromnost nema usporedbe, od tebe ništa ne traži osim da ga raniš, oblačiš i plaćaš račune dok ne uvati kakvu vezu za penziju i onda te više ne poznaje.
Neš ti, to su sitnice naspram milijardu djelića puzle od kojih se sastoji život.

Dok mic po mic grataju dane u Boga dogodi se, božemoj desi se da naleti neko adekvatno radno misto u stranci ili odboru (ne u oboru ni blizu) pa počne zarađivat ali se ne odriče roditeljskih dotacija čisto da se ne bi uvridili.
Onda kad je blizu pedesete da ti ispuni želju ako si još živ, oženi/uda se i odma nama dovede gotovu obitelj da se ne mora mučiti.

E onda više ništa nije isto i nastaju prave reforme. Sad starci više ne moraju brinit o jednome ili jednoj nega makar o četvero.
Sad više i ne traže ono što si im do sada davao jer to mu dođe nešto kao poticaj, kao stečeno pravo a ti se spremi na novi život jer sad ti valja oko unučadi, pazit ih, ranit, oblačit…a bogati kad si moga svoje dite a di neš i 'dite svoga diteta', normalno da oš.

To je taj recept, radi toga naš čovik uvik izgleda mladolik, reka bi ka da ni zere ne stari što je donekle istina.
On nema kad ostarit.
- 00:53 - Komentari (17) - Isprintaj - #

nedjelja, 12.01.2014.

'Rvacki bend'

Ajde kad je već mukte povela baba unuka na sajam pršuta. Gledaju, svi kusnu po bokunić na čačkalici jedino baba ne uzima, ostala dentijera doma, pa njezin dija kusne unuk.

- Vid onoga miletinedlje, štae ono batak o tuke?
- Muči baba ne sramoti nas, ti ne razlikuješ brački paršut od tukinog batka a kakoš onda 'istarski' od 'rvackog istarskog paršuta'?
- Je ti mi znaš! Nije to problem pripoznat moj sinko. Za 'rvacki istarski' ne tribaju mi zubi on se sam topi u ustima a onaj njiov ne moš ni makinom za meso samlit.
- Uto ti ma oni su zaštitili paršut kao svoj brend.
- Bend, mali. Je, to ti je Haso slovenac ukreja našeg prajca i sad se kurče da imaju bend. A vidit ćemo ih kako će se razmnožavat tu ih ja čekam.
- Pričaj baba pričaj.
- Stvar je u odgoju i rasplodu moj sinko. Naše svinje moraju samo ležat, ništa ne radit pa niti kad se razmnožavaju ne smiju se upotit i takve svinje su naš bend.
- Praseća pornjava, jel to baba.
- Je sunce babino pametno, oni kad in dođe vrime metnu ga u misto i ne smiju se mrdat nega čekaju božuvolju da učini potres i tako se zmrdaju i zametnu mlade. Jedino na taj način se dobije plemeniti plod za bendiranje.
- Ahaa u tomen je klica.
- E tute je naša šansa moj malac, ne zna slovenčad da i mi svinje za bend imamo.
- Ti stalno govoriš bend. Brend se rekne baba, brend?
- Muči slušaju te okolo nećemo mi 'bre' u svoje riči mećat štatije u glavi.
- Ahaa, i kako bi ti?
- Lipo, svaka naša svinja isprid svog imena i prezimena mora dobit pridjev 'rvacki' ili rvacka unda to kao takvo valja zaštitit pa će unda svaki bokun biti zaštićen a ne samo paršut.
- Baba jes pametna svaka čast. Onda ćemo zaštitit kao brend, pardon, kao bend i 'rvacki mozak' i 'rvacki rep', i 'rvacku…
- A šta diko babina, šta si tija reć a?
- Je, ma što ako se izgubi, zavuče se negdi?
- Moramo pazit diko babina, kako misliš 'zavuče se'?
- Recimo u sabor?
- 16:54 - Komentari (11) - Isprintaj - #

četvrtak, 09.01.2014.

Da joj rečem, sretno?

Ja imam puno rođakinja a jednu po babi.
Imam ih s obije strane ali ih nikad nisam dijelio po eritrocitima.
Ta draga bića imaju svoje muževe i svoje potomke, svi su mi dragi no rođakinje su mi bliskije. Mi smo 'old tajmeri'.
Njihovi potomci kao da su moji, oni to znaju i poštuju.
Ja poštujem njih i njihov odgoj.
Ima ih i neka ih, što ih je više srce mi je radosnije.
S rođakinjama se ne čujem često ali smo često skupa.
Naši susreti su rijetki, godišnji, dvogodišnji ali razgovaramo kao da smo pod istim kišobranom.
Prepiremo se kao da mi je ukrala kemijsku i šutimo kao da smo u braku.

No jedna je ipak drugačija. Mučim se kako joj pristupiti.
Pokušavam odglumiti ali neuspješno jer da sam u tome vješt bio bih Severinac.
Ovo su dani za čestitanje, za izražavanje dobrih želja za danas za bolje sutra. Ovo jesu ti dani ali što Njoj poželjeti.
Čestitao sam joj Božić i Božićne Blagdane na novu godinu sam zapeo.
Da joj uputim SMS? Ona ne vidi!
Da okrenem broj i rečem 'sretna ti Nova'? Ruganje.
Ja ću do Nje jer Ona ne može do mene. Njezine noge završavaju s koljenima, njezini prsti na rukama su prorijeđeni.
'Šećerko' se druži tri puta tjedno s dijalizom.
I kako da joj poželim 'sretnu Novu Godinu'?

Pohodit ću je kao i do sada, veselo se javiti i baciti šalu a Ona će okrenuti glavu u mom pravcu kao da me vidi.
Ali vidim ja nju.
Dohvatit ću joj ruku i tu prestaje ton. Naša tišina ima preko 500 000 riječi.
- 00:17 - Komentari (11) - Isprintaj - #

utorak, 07.01.2014.

Tuga

Ljubavi, ljubavi, slijepa li si, gluha li si i lijepa li si!
- 11:29 - Komentari (17) - Isprintaj - #

ponedjeljak, 06.01.2014.

Doček nove

Svaka sličnost s osobama ili događajima slučajna je!

- Nadrapala sam ti stara moja, skroz sam ti nadrapala. Ovaj put se ne mogu izvuć ni da imam 9 života, viruj mi.
- Micka, sritna ti nova i puno sriće u ljubavi! A šta je?
- I tebi svako dobro prijo moja. Oš od kraja ili od početka?
- S koje god strane počneš doći ćeš do kraja.

Jedne lipe listopadske večeri, bija je petak, parkirali smo đipa na Rezaču s one strane di su kaići! Tu ima najviše potrošenih kabanica uokolo pa se čini da je misto rezervirano za ljubavnike. Taman je Zdenko utrnuo motor kad evo ga neko svitlo pravo prid nas. Idu ljudi u ribolov 'pod sviću' pa smo se morali maknit na drugo misto. Dobro je da nisu došli u srid posla.
Raskomotili smo se popalili cigaretu a onda su nas počeli vatat fumari pa smo se oslobodili krpica. Sa fibrom dolazi i glad radi koje smo bili nestrpljivi i mrvu užurbani. Uz glad obvezno mile mravi, ježurci, leptirići i toplo-ladno…uf.
Prilipo je stara moja, prilipo, Bože, neka ovako traje vikovima!
- Neka ka ti je lipo.
Nema takvog ića niti kolača koje mogu našu glad utažiti! Jedino kurburger. Ovaj oganj u nama ni more ne gasi. Vatra se vatrom trne. Vatrena delicija moga ljubljenog čiji je veseljko nestrpljivo čekao 'vizu' jedini je uspješan vatrogasac.
Kad sam prokleta prijo moja, Bog me stvorija nezasitu pa me Bog i kažnjava. Naš narod zna reć: 'ima jaku krv'! Ma kurac jaku krv, ne mogu bez kurburgera to je prava istina.
- Neš ti ka da si jedina takva, šta ti je.- dodala je sestra.
Mene ti kod njega uvik iznova fascinira to čitanje, govor misli i pokreta, ta mala iznenađenja koje uvik iznova rado dočekam.
Kad poželim da mi ovlaži uho, on upravo to učini, da mi jezikom kruži po jamici vrata njegov jezik to već radi. Da me češka duž leđa a njegovi prsti draže mravce…to je ono kad želja čita želju a ježurci se tilom ježure.
- Uf, ti si bar slobodna sve to priznati?
- Ma daaj?
- Biž biž, pričaj dalje.
S njim me spaja telepatska veza naših vijuga, ono što u meni raspiri oganj a onda ga on znalački gasi. Bidni moj Mile, nije da je on loš, imam ja s njim dobar seks ali ovo je kako bi rekla, nešto…božanstveno.
Te večeri nakon što smo potrošili dva kondoma a njegov se veseljko poklonija i zamolija predah, ležali smo sritni, opušteni i mokri, zadovoljeni svako sa svojim mislima još uvik na padinama pijanih oblaka.
Ma da ti priznam, ja kad sam dobro napaljena prijo moja iz mene štrca ko vatrogasni šmrk pa mi bude neugodno a on veli da neka mi ne bude jer to njega pali.
- To je squirt! Moš to, blago tebi.
- Đavla blago, svaki put mu je bočno staklo zaliveno ka da je mliko prolija a ispod stavljamo najlon pa deku da ne rovinjamo sic.
- Muči ti si sritnica kad se tako možeš opustit. Ae dalje ae.

Desnu ruku mi je podvuka ispod glave i gladija mi kosu a ja sam se topila o lipote. Pidoća mi je zivala ka riba na suvom i pulsirala a sokovi su me golicali klizeći niz strminu do druge buže.
Njegov glasan uzdah vratija me u stvarnost.
- Uzdahlo ti se?- pitala sam.
- Je.
- Smim li znat?
- Ništa posebno, neke skrivene želje koje će to i ostati.
- Skrivene želje? Nisam dovoljno…
- O ne ne, ti si božanstvo. Ovako nešto nikad nisam sanjao, ti si moja Venera, moja pisma, ti si moja violina…- i poljubija me.
- Muči sve je dobro dok nisi kontrabas!- upala je sestra.

- A ipak nešto je, neka perverzija ili…?
- A je, nešto je ma nije perverzija, to ne, ali ne možemo to popravit!
- Tajnovit si, zašto?
- Neke želje zauvik ostaju samo želje.
- Probaj.
- Misliš?
- Zašto ne.
- Ajde…eto, svaki put kad smo u našem raju, ali baš svaki put poželim s tobom voditi ljubav bez gumice, prirodno, tilo u tilo, osjetiti te u svoj tvojoj lipoti, trncima i sokovima.
- Gumice? Smeta ti?
- Aha! Tebi ne smeta? Ipak je to izolator, drugo tilo koje nas dili i doživljavam maloga kao vojnika utegnutog uniformom i kožnim pojasom koji mu ne daju da se razvije, da raširi cvit, da te poljubi iznutra onako kako to znaju samo 'on i ona'. Fali mi taj sok, fale mi milijuni svilenih vlažnih ticala da ga obgrle, miluju i ljube svojom slašću cilom dužinom. Fali mi ta bliskost i sjedinjenje unutra. Erupcija! Vrelina lave koja bi ispunila tvoju ružu!
Je ljubavi, fali mi to.
- Eeh, kako si to lipo reka, prilipo. Misliš da meni ne fali?- sočno sam ga poljubila.
- Znam ljubavi da i tebi nedostaje, znam da si uskraćena kao i ja za samo naš dilić svemirskog praska pa sam zato i mislija o tome…

Kao imela privila sam se uz drago tilo tiho uzdahnuvši. Slidija je dugi, dugi strastveni poljubac.

- Što da učinim mili?
- Ti ne bi…
- Pilule?
- Ne bi?- slidija je dugi tajac.
- Znaš…imam prijateljicu koja je sestra na ginekologiji. Kad god mi triba bilo što u vezi tih stvari ja se svitujem s njom. A što se tiče pilula njezin je savjet ne uzimati to ako sebi misliš dobro. Ne želim se trovati s tim, ako me možeš razumit, sory.

Nakon tog dijaloga opet je neko vrime carovala tišina a ja sam osićala krivnju što mu ne mogu ispunit želju koja je tako skromna i prirodna. Bilo mi ga je ža ali nisam se dovela u nedoumicu i ostala sam čvrsta u stavu da ne uzimam pilule. Nastavili smo temu.

- Razočaran?
- Nisam ali eto pokušao sam, oprosti.

Naravno da mu nemam što oprostiti jer sam to i sama želila. Želja za potpunim sjedinjenjem i znatiželja kakav je osićaj kod miksa dviju erupcija u mojoj ruži i u meni je plamtila. .

Na tome je susret i završija, kao i prijašnjih puta odveli smo se prema gradu do mog 'una' s kojim sam se odvezla kući kao da dolazim s posla.
Te noći u postelji s mužem bilo je vatreno, bila sam prava tigrica što je Milu pozitivno iznenadilo pa je to uveliko ubrzalo snošaj i jedva ga je trznija vani prija nega je štrcnija.
- Ala si me zavrtila umalo sam sumpora unutra. Noćas si prava tigrica, mmm cmok, takvu te volim.
- Uf…, umalo sam i ja. Da ga nisi izvuka bila bi ovo nezaboravna partija.
- Da ga unutra? A šta ako se primi?
- Ma jasno mi je da, ni govora, još jedno dite na ove skupoće i sve iz početka, znam, znam.
- A bilo bi lipo.
- Oh!

- Moje razmišljanje na ovome nije stalo i onda sam došla k tebi po savjet, sićaš se?
- Kako se ne sićam ali što se sad dogodilo? Nova godina nije pošteno ni počela a ti došla u bolnicu?
- Ne mogu ti to u dvi rečenice viruj mi, puno je delikatno.
- Naravno da ne možeš i nećeš jer imamo toliko vrimena da mi sve otkriješ a njušim baš dobru priču.
- Ok kaš slušat evo ti!
Kad si mi priporučila spiralu sad je valjalo muža navesti da me on kao nagovorija na to kužiš.
Svake sam ga noći dovodila do ludila i usput bi spomenila da je meni samo zeru falilo. Nije mu to promaklo vidila sam kako se češka po glavi i razmišlja. Imao je osjećaj krivnje.
Jedne noći nakon što smo se povatali poveja je razgovor o tome kako bi bilo lipo sumporati unutra, on to tako imenuje, jer da to nismo učinili još od trudnoće. Ja sam kao pažljivo slušala i draškala ga oko uha a onda je pridložija da se savitujem s tobom radi spirale hehe.
Taj dija ode znaš. Ajmo dalje. Sve je prošlo u redu i kad smo nakon sedam dana kako je doktorica svitovala imali prvi 'spiralni' seks bija je sritan ka pubertetlija, bome je ponovija i drugi put. Time su bila otvorena vrata i na drugom frontu, nema potribe da se ponavljam u detaljima. Zdenko je bija više nego oduševljen a bome i ja jer sad je moja ruža bila redovito zalivana i cvitala je ka nikad do tad.
Bilo je simpatično kad bi nakon seksa sa Zdenkom došla doma a muž bi me odma odvuka u postelju i povalija prizadovoljan kako sam sočna i klizava, a kako neću bit kad su oba sumporavali unutra. Jo koji raj.
- A jesi sritnica blago ti se. Moraćeš me upoznat sa tvojim pastuhom.
- Da ne bi, zaboravi.
- Ae dalje ae.
- Koncem listopada Zdenko je napomenija kako će na dočeku nove s bendom svirati u 'Didovim Dvorima' u gornjem Primoštenu i pitao me di ću ja čekat novu. Ovo me pitanje zateklo jer nismo imali nikakav plan ali me opasno izazivalo samo nisam znala kako to izvesti.

Sasvim neočekivano na poslu mi je kolegica rekla kako su njih dvoje-troje inicirali doček nove i sad bilježe tko želi s njima. Na pitanje di organiziraju doček ostala sam paf…moš mislit di. Nasmješila sam se jer mi se pomalo činilo kao Zdenkova namištaljka pa nisam ništa pitala, bila sam sritna.
Upisala sam se da se još nisam ni dogovorila s mužom i sad je valjalo odraditi i taj dija, nagovoriti ga.
Znaš ti mene kad nešto oću jelda. Normalno nagovor je uspija i u znak zahvale kupila sam mu lipu ružičastu kravatu na autiće. Poludija je od sriće kad sam mu je zavezala.
No da se vratim malo unatrag.
Odbor za doček kome smo i uplatili svoj dija organizirao je i nagradnu igru ali niko nije znao o čemu se radi, vele da je iznenađenje večeri. Nama ženskima su rekli da ako želimo sudjelovat u nagradnoj igri moramo na sebi imati rebatinke a nakon toga možemo se dotjerat i obući svečanu haljinu ako želimo.
Sve je bilo sređeno i Zdenko je bija prisritan što ćemo biti skupa i krasti ljubav.

Došlo je Silvestrovo! Mala, ćer nam, pošla je kod bake a mi smo se spremali kao da idemo na pir, puni iščekivanja i znatiželje. Muž se kočoperija s novom kravatom prid ogledalom a ja sam obukla tangice i rebatinke a haljinu stavila na zadnji sic da se tamo preobučem nakon nagradne igre.
Bilo je nešto prija deset uri kad smo stigli prid dvore. Kolegice su već bile tu s muževima a odma s live strane kod ulaza u salu bija je bend. Muzicirali su. Kolegice su odma graknule ka su nas vidjeli.
- A di ste vi do sad? Umalo da nismo bez vas počeli.

'Didovi Dvori' imaju nekoliko malih objekata uokolo, starih kuća koje su obnovljene a smištene su tako da okružuju popločani prostor, recimo dvorište. U sjenovitom kraju do štale u kojoj je boravio magarac, smišten je sanitarni čvor od dva muška i dva ženska wc-a. Neobično seosko imanje vrlo zgodno i zanimljivo.

Kad smo kročili priko vrata bacili smo pogled po Sali koja je uređena u starinskom stilu s drvenim gredama umisto plafona a zidovi su od klesanog kamena fugirani starim stilom.
Pozdravljali smo se i upoznavala sam muža s kolegicama i njihovim muževima pa je to potrajalo jer je bilo nas dvanaest parova. Ja znam da muž neće upamtit niti pola imena ali takav je red pa će se tijekom noći opet pitati 'kako se ono ti zoveš'.
Kad smo sili na banak (nisu bili stolci nego banak za pet-šest osoba) on me trknuo laktom a kad sam ga pogledala pokazao mi je pogledom u smjeru muzičara.
- Vidi ko svira.
- Stvarno!- ja se činim nevišta a on se biće sitija one štorije ka smo svršili na hitnu radi razbijenog kolina i Zdenkovih usta.

Jedan iz odbora za doček došo je do mikrofona i pucnuo prstom što je bija znak da ima nešto za reć.
Onda nas je sve pozdravija, zaželija dobar provod a kao početak večerašnje zabave je večera od delicija ispod peke. Moram ti reći da je večera bila fantastična! Bilo je mišano što tuke, pivca, teletine pa mišanog povrća i kumpira naravno…kažem ti, večera za pamćenje.
Ka smo se lipo naili a to je trajalo bome više od ure vrimena i zalili vinom; e tu ti moran reć da se najviše točija babić, opet je uzeja rič onaj s početka i pojasnio 'pravila' o nagradnoj igri.
Pravilo je bilo da pravila nema nego su to muški osmislili da se naslade i napare oči.
A što će ti bit. Oni su osmislili da se petnaest minuta prije ponoći takmičarke popnu na stol i tu prid svima skinu tangice.
Kužiš, da vide kako izgledaju žene od kolega što bi muški i mogli drugo smisliti.
Nas tri smo se nasmijale na ovu podlost a ostale su ostale ozbiljne. Moram priznat da je to za mene bija veliki izazov.
Da će 'igra' usijati atmosferu u to niko nije sumnjao. Muški su nastojali sakriti smješak koji je titrao u kutu ali samo nastojali. Bili su zadovoljni a kako i neće kad će imat prvorazrednu predstavu.
Mi ženske smo se šupljo gledale jer svaka je bila zabavljena svojim mislima. Svući se ili ne pitanje je sad?
Ta dvojba nas je držala bome punih pet minuta a onda sam pitala: 'koje su nagrade'?
Ma jok, nisu nam tili reć nego će i to biti iznenađenje kao što je i ovo. Onda sam ja rekla: 'ahaa, dobro'!
Sad nam je bar bilo jasno zašto su tražili da dođemo u rebatinkama.
- A ti veliš da si uspaljenica a vidi njih što su smislili a, uspaljenici muški.
- Hehe, neka neka, čuj dalje!

- Moje dame jeste li se odlučile?- bilo je pitanje organizatora.

Ni jedna se nije javila ali su se meškoljile, bi- ne bi. Došaptavale se s muževima a doti jedan muški je klimnuo glavom u znak pristanka. Pitala sam i ja svoga pa je i on smijući se klimnuo glavom.
Onda je meni došla ideja i dignem ruku, velim: 'evo ja ću'! Prolomija se veliki pljesak pa je to ohrabrilo još dvi kolegice i one su digle ruku.
Sad su gledatelji namištali guzice, gladili brade i suknuli po čašu jedva čekajući predstavu.

Dala sam mot njima dvima da izađemo van a tamo sam im fino objasnila što mi je na pameti i što ćemo učinit. Bile su sritne kao da su dobile mengu nakon ludog partija.
Zadovoljno smo se smješkale i iz boršica izvadile 'alat' pa se razdragane vratile u salu.
Naši muški 'svršavali' su od zadovoljstva pri pomisli na predstavu a onaj iz odbora zamolija je muževe takmičarki da ne piju alkohol dok igra traje.

- Kako to misliš da ne pijemo? -Pitao je moj.
- Radi nagrade, mislim reć vezano je uz nagradu pa se strpite malo.
- A to, more, more nećemo.

Atmosfera je ključala a mi smo lagano skidale obuću pa se izazovno popele na stol.
Muzika je svirala nešto za ples kao dekor a onda smo se u stilu pravih igračica izvijale, vrtile guzicama i mozgovima muških.
Mogu ti reć da smo uživale u toj igri, vidjelo se to na crvenim licima naših muških i staklastom pogledu uperenog u naša međunožja.

Lagano smo se gibale, pogledale se i krenile u operaciju. Ne prikidajući ples škaricama smo prikinili na boku onu špagicu o tangica i onda zavukle šaku sprida u rebatinke pa lagano potezale tangice prema gore. Kad smo ih potpuno izvuke zavijorile smo s njima kao kad se kolo vodi. Rebatinke su bile na svom mistu netaknute ali face muških bile su zblenute.
Odnila sam pobjedu jer sam bila daleko najbrža a onda je publika za razliku od početne euforije obisila vilicu i u čudu su gledali što se događa.
Nestalo je pljeska samo se nevjerica i zbunjoza očitavala na licima.

- A ne, ne…- vikao je neko.- to je prevara ima da se skinete jel tako Vrane.- to je onaj iz odbora.

I on je bija u čudu jer očito je bilo da su svi očekivali striptiz, bar su se tome nadali.
Onda sam se ja oglasila.
- Da vas podsitim, bilo je rečeno skinuti tangice jel tako? Evo skinile smo što sad oćete?

Razočaranje je bilo očito a moj muž se tako smijao da se umalo ugušija. Pogledala sam u smjeru benda i vidila zadovoljstvo na Zdenknovom licu ali i dobila mig.
Oglasija se ponovo odbor.
- Žao mi je prijatelji ali Mica je u pravu. Priznajem bile su mudrije i nadigrale nas, sad je gotovo. Nagrada je…
Čuja se klokot točenog pića u čaše i taman da će istrest naiskap da speru razočaranje opet Vrane.
- Stop stop, ne piti!

Napravija je dramaturšku pauzu a onda ponovija.

- Nagrada je slideća.
Znate da smo od grada daleko oko 20km i u slučaju, nedajbože, da nam što zatriba moramo imati jednog od nas triznog. Mi smo odlučili kao nagradu neka muž od takmičarke koja osvoji prvo misto bude trizan odnosno dežuran, dakle ne smi pit. Jel ok. Onda se diga moj Mile.

- Boktejebo pa to nije nagrada nega kazna.
- Čuj…kako ono, aha Mile. Čuj Mile ovo je razuman potez to znaš i sam a tvoja žena je osvojila prvo misto i čestitam ti na nagradi.
- E jebiga.

Muž je bija razočaran i kad sam sila do njega potega je i skinija kravatu pa reka neka je stavim u boršin.
Do ponoći je falilo još desetak minuta a dvije kolegice su pošle u toalet obući se. Svi su pivali osim moga Mile, bilo mi ga je milo i da sam znala...

Krenilo je odbrojavanje! Napunili smo čaše crnjakom a jadni Mile kiselu vodu i onda smo nazdravili Novoj 2014g.
Tako sam u novu godinu ušla bez mudanata.
Nakon što smo se svi izljubili, čestitali, poželjeli svako dobro i sve što se u tim prilikama može reći, bacili smo se na pismu a onda je bend umuka jer smo mi pivali kako znamo a to je ono ko će jače pa kako ispane. Tu sam se ja upalila.
- Od čega tu?
- Kad su nam se pogledi sreli slidija je njegov mig a moj pogled je nehotice klizija prema šlicu njegovih rebatinki do ispupčenja koje se mrdalo. Tu se meni žerava upalila đava je odnija.
Prišapnila sam mužu da bi morala poć do toaleta obući mudante na što je on klimnija glavom.
Zdenko je višto šmugnija van i znala sam da me čeka u toaletu. Noć je bila prohladna i oblačna pa su svi bili unutra odakle se orila pisma.
Pisma se orila i u nama u toaletu a kad smo se zagrlili i zažvalili iz duše i iz srca i muzika se čula. Krasti ljubav tu na dohvat muža bija je predivan osićaj i izazov viruj mi. To digne adrenalin brže nego 'ferari' od 0-100.
Pomoga mi je svući rebatinke i okačio ih na zidu a on je svoje spustija pa je iskočija veseljko i samo što nije vikao 'i meni je nova godina što me zatvarate'. Poljubila sam ga u 'čelo' a bija je spreman za akciju ka pravi marinac.
Zdenko me uvatija pod livo kolino i podiga držeći mi nogu u ruci a ja sam se rukama oslonila na zid. Desnom je naveja veseljka u žeravu a gorili smo od draži ka da nam je sedamnaest. Lubija me, grlija, milova, šapja…Bože ne daj da ovo pristane.
Onda sam ja eksplodirala, nikad brže i nikad jače sve je bilo mokro i cidilo se a Zdenko je zbrzao i pritiskao što je jače moga.
Tada sam ositila veliku toplinu u mojoj ruži ali drukčiju od one moje i ta se toplina lagano slivala, lipila niz bedra i ostajala. I on je, rekoh u sebi.
No on je stao a veseljko je ispao, napustija je bojno polje ka siroče.
- Šta je.- šapnila sam.
Pustija mi je nogu i čudno me pogledao.
- Krv, imaš li šta da ga zavežem iskrvarit ću.
Pripala sam se, puno sam se pripala i nisam znala što činiti mada je on nešto tražija.
- Smiri se, smiri se nije ništa strašno!- tišija me i ljubija a ja nisam znala šta ću. Livom rukom je stiska veseljka-tugomira a kad je ponovija imam li nešto da ga zaveže onda sam se mašila boršice na zidu i prvo što mi je došlo pod ruku uzela. Bila je to nova mužova kravata.

Podvezala sam mu tugomira iza glavića a onda je reka neka se obučen, zovem pomoć i rečem kao da sam čula da neko zapomaže.
Obrisala sam se i obukla a on je već klecao i spuštao se ka podu.

Došla sam na vrata sale i povikala: 'u pomoć, u pomoć neko je ranjen u zahodu i triba pomoć'.
Nastala je zbunjoza ali su se brzo pribrali i pohitali prema toaletu. Njega su zatekli na podu u lokvi krvi. Lice mu je bilo boja bile krpe. Iznili su ga vani i potegli mu hlače da ne stoji gologa kurca onako pred svima.
Onaj iz odbora reče da je Mile dobio zadatak ne piti i neka sidne u auto i pravac hitna u Šibenik jer to je puno efikasnije nego čekati hitnu dok otamo dođe.
Mile je bio nezadovoljan ali je bez riči klimnuo glavom. Ubacili su Zdenka na zadnji sic a mene je upitao da oću li s njim. Dakako da oću, sila sam na prednji sic pa smo krenuli.
Od žamora jedino sam razaznala kad je neko reka da ga je vjerojatno kamenac raskrvarija.
E da je bar to i Mile čuja.

Muž putem nije prozborija, bija je skoncentriran na one okuke niz Jelinjak i ponekad bi samo zanijekao glavom. Nešto je pensao u sebi ali nije progovarao.
Tu sam se pripala. Povezao je konce, otkrija nas je i sad pensa kako će sredit rastavu. Nisam tila biti nametljiva s pitanjima pa sam i ja mučala.

Došli samo na hitnu 40 min nakon ulaska u novu godinu i očekivala sam da će biti sve prazno, da neće biti pacijenata u ovo doba ali klinac, bilo ih je najmanje deset isprid nas. Mile je pokucao na vrata i ušao a onda su i Zdenka uveli i ostao je unutra.
Mile je čekao prid ambulantu a ja sam mu rekla da bi tila poć do tebe kad smo već tute da ti čestitam novu. Klimao je glavom i rekao da će on čekat ranjenika i evo me, tu sam.
- Boga ti atroke Agata Kristi. Ae se ti operi a ja ću zamolit doktoricu da te prigleda pa ćemo onda biti pametnije.

Popela se i namistila na ginekološki stol a doktorica je zavukla glavu tamo di često 'glava' gostuje i nedugo zatim prozborila.
- Oho, ispala je.
- Šta doktorice.
- Dobro je, nije vas ozlijedila. Spirala je ispala! Eto vi ste jedna među onih 5% žena kod kojih može doći do spontane ekspluzije.
- Ne razumim?
- Ekspluzija, izbacivanje spirale. Rijetko ali dešava se. Recite mi što je bilo s partnerom?
- Puno je krvarija!- pogledale smo se ja i sestra a doktorica je dodala.
- Krvario je jer se razrezao na obod, ovo je bakrena spirala. Nije bio muž to oćete reć.
- Da.
- Meni to nije važno i ne brinite, vi ste samo pacijentica koja treba pomoć.
Želite li ponovo spiralu ili?
- Što ili?
- Mislim ako imate više partnera najbolja je zaštita kondom to znate.
- Imam samo dva stalna ali radi muža stavite mi ponovo spiralu znate već kakvi su muževi.


I nakon sat vrimena kad je Mica došla Mile je još sidija isprid hitne. Sila je do njega i pitala: 'još čekaš'?
Rekao je da ne zna što je s njim i koliko još mora čekati.
- Zašto moramo čekati?- pitala je Mica.- da pitaš možemo li mi ići ća, a što misliš?
Pogledao je pa se ustao i pokucao na vrata. Ušao je i nakon nekoliko trenutaka izašao.
- Ajmo!
- Doma?
- Molim?
Dok su išli prema autu Mica ga je pitala zašto je tako mrzovoljan ipak je nova godina i bilo bi dobro da se vrate na feštu. A on je odgovorija: 'da šta bi triba pivat, odma u početku nove vozim ranjene kurce s kravatom na remont pa neću bit mrzovoljan'.
- Što možemo tako se desilo.
- Desilo?
- Što sam mogla? Ne pozvati pomoć.
- Nije to.
- Ljut si na me?
- Da!
- Znači ipak.
- Da!
- Što ćemo sad?
- Priznaješ.
- Šta?
- Krivicu.
- Što ako priznam?
- Misliš da mogu tek tako preći priko toga.
- A mala?
- Što mala?
- Ona ostaje samnom!
- Ona je kod bake.
- Što ti zapravo oćeš?
- Kakvo je to pitanje?
- Dobro pogrišila sam i šta sad.
- Šta sad? Najradije bi te namlatija.
- Pa ajde ako će ti biti lakše.
- Nisam naučija tući žensku.
- Nauči se.
- Izazivaš me.
- Da.
- Daj začepi istuću te.
- Nemaš muda ha.
- Štae tebi još me zajebavaš.
- Oću da me udariš, evo.
Fljaaas!
- Eto ti sad.
- Je li ti sad lakše?
- Malo.
- Jel to sve? Oćeš mi sad oprostit?
- A šta ću. Oću ako mi kupiš istu onakvu.
- O čemu ti?
- O kravati. S najdražom mi je kravatom vezao kurac a ti si mu je dala jel tako.
- Je…A mene ludee! Udari me još molim te. Molim te izudaraj me ko kobilu zaslužila sam, molim te!
- 00:01 - Komentari (10) - Isprintaj - #

petak, 03.01.2014.

Enti Staru i Novu

A u K, u dućanskoj sam krizi i moraću se naučit ne kupovat, ako neko zna recetu neka mi javi.
Zaželija sam trgovcu sritne nove datume i pita ga zna li kad je dan gejeva, drugi prvoga ili prvi drugoga? Nije zna pa sam bacija komentar.
- Štae ovo? Pilići od lani?
- Je, priklani.
- Vidim da su priklani, nega bogati štae ovo jutros? U dućanu jedino kruh imate od ove godine!
Okrenija se i ode u frižider.
Pitam mu kolegicu štae s njim.
- A pusti ga nije mu lako.
- Kako misliš?
- Ma lani se ode prid nama kolegicama našalija:
'Ko želi samnom čekati novu ima jedno slobodno misto, sve je plaćeno'.
'Evo ja ću a di se čeka'? Ka iz puške se javila Luca.
'Di se čeka…u postelji'. On će veselo.
- Eto na i štae bilo dalje?
- A ništa, još je nije uspija uvjerit da su praznici gotovi!

Uglavnom jedna puno fina godina mi je iza leđa, godina u kojoj sam iz oko 500 000 hr riči najviše čuja rič 'kriza'.
Dnevna, misečna i godišnja kriza, takujinska kriza, pubertetska i bračna a kad je bračna onda je i hvarska kriza, kriza sridnjih a onda i gladnih godina, kriza identiteta, državna kriza, kriza pauze za ručak i menopauze, talačka i tkalačka kriza, kriza zrilih godina, seksualna i sekularna kriza, kriza onih dana u misecu, dičinja kriza, pušačka i vladina kriza, alkoholna i homoseksualna kriza, kriza usta i ustavna kriza, kriza debljanja i debila, globalna i goblenska kriza, kriza svih krizaa...

Kalendarska kriza. Nemam novi kalendar.
Piše na netu: 'nađite kalendar iz '86g jer on u potpunosti odgovara 2014 godini'.
Jebateee…ae falabogu došo sam na svoje. Viš kako je dobro imati dućansku krizu.

Sve živo sam prikopa ali jok, nema ga i nema! Bogati di neću, prikopa bi i perkovićev dosje za kalendar koji će me vratit 28g nase a bome i na nju.
Jasno je kad nađem kalendar od 1986 da ću bit mlađi i od svoje dice! A znaš što to znači?
E ne znaš, znam ja.
To znači da više neće bit onoga: 'Daj mi posudi 200kn'.
Neće bit: 'slušaj ti 31-malogodišnjak …'
A on bi meni da ne voli to malogodišnjak! Bome. Ka da ja volim, jedva čekam da odraste.
Neće bit ni onoga:
- Nega slušaj ti! Prestani mi činit ovrhe po stanu ono tipa guz-papir, sapun, čarli, kruh, parizer, čarape i sl. te one revizije po frižideru es čuja? I još nešto, jesi zaboravija da si mi od priklani dužan sto evra?
A on bi meni da me je prigazilo vrime jer ko pamti štae bilo prija par godina cc i da godine nisu važne kuiš.
Onda bi se ja nakostrušija i počeja strugat zubima!

I u to evo ga pridame, izvadija je neku kartu i maše.
- Vidi ovo, kalendar iz 86g isti je ka i od ove godine.

Nagodili smo se. On meni kalendar a ja sam njemu oprostija dug i poučija ga:
'Što ne rečeš svojim prijateljicama ako žele feštati da ima jedno slobodno misto kod tebe i da je sve mukte'?

Sad sam na konju. Vidit će kako je imati mlađega od sebe koji će mu činit ovrhe i revizije po frižideru i čarapama! Još ako dovede tetu cc…
Stariji je mora me hranit makar do penzije! Živila 1986-a!
- 00:31 - Komentari (10) - Isprintaj - #