Zlato naše
E prija! Lako je prija bilo baratat s dicon, našopaš ih, napraviš im krpenjaču ala 'nevenkina vrizura' pa gole i bose potiraš van da se igraju i bogteveselija. Vratili bi se s rascvjetanim palcima ma veseli a ajde to sad učini, oš kua.
Danas već u drobu završi osnovnu školu, čim poviri na portelu pritaka se na Internet i surfa, gugla, fejsa, snifa i oće vodit državu.
Danas si spreman na poslušnost čim zine inače te ucjenjuje da će pobić od kuće, da će skočit s miseca ili da će se kastrirat. A roditelji ka roditelji, tukci, nemoj zlato moje, srićo moja, živote moj. Nemoj sve ću ti kupit evo odma iđem dić kredit i kupiću ti motor oš 'jamahu' ili 'čarli dejvison' samo rekni prodaćemo i onaj vinograd i tako nije zdravo pit. Radosti moja samo ti rekni šta oš.
- Neću više ići u muzičku! Neću ni u školu, neću i što mi možete.
- Ali srićo moja tek ti je 15g di ćeš bez škole ajde sidi da pričamo, ajde zlato moje.
Uglavnom rezultat pregovora je vinograd u munitu, motor prid kuću i družica koja ima 14g u postelji.
Boktepopiša držalo od lašuna ti triba slomit priko kostiju kad ga tako odgajaš.
Moj poslovođa je imao sina koji je uz mamin blagoslov pokušao s ucjenama pa kad su se jednom dobro zakrvili onda je malac dreknuo da ga više ne može trpit i da će se bacit kroz prozor.
Mati jadna u plač a ćaća nemarno ode do prozora i otvori ga pa veli: 'ajde što čekaš nije visoko samo 5-i kat'.
I bogami pade ali ne sin nego mama u afan.
Današnja skromnost nema usporedbe, od tebe ništa ne traži osim da ga raniš, oblačiš i plaćaš račune dok ne uvati kakvu vezu za penziju i onda te više ne poznaje.
Neš ti, to su sitnice naspram milijardu djelića puzle od kojih se sastoji život.
Dok mic po mic grataju dane u Boga dogodi se, božemoj desi se da naleti neko adekvatno radno misto u stranci ili odboru (ne u oboru ni blizu) pa počne zarađivat ali se ne odriče roditeljskih dotacija čisto da se ne bi uvridili.
Onda kad je blizu pedesete da ti ispuni želju ako si još živ, oženi/uda se i odma nama dovede gotovu obitelj da se ne mora mučiti.
E onda više ništa nije isto i nastaju prave reforme. Sad starci više ne moraju brinit o jednome ili jednoj nega makar o četvero.
Sad više i ne traže ono što si im do sada davao jer to mu dođe nešto kao poticaj, kao stečeno pravo a ti se spremi na novi život jer sad ti valja oko unučadi, pazit ih, ranit, oblačit…a bogati kad si moga svoje dite a di neš i 'dite svoga diteta', normalno da oš.
To je taj recept, radi toga naš čovik uvik izgleda mladolik, reka bi ka da ni zere ne stari što je donekle istina.
On nema kad ostarit.
|
