fra gavun

Najvažnije vijesti

Nakanim se pogledati najnovije vijesti na netu da saznam ima li što novoga u L. N. Jeli kogod iz vlade rekao ili učinio što pametno, imali koje novo rješenje a da ga do sada nisu prezentirali kao spasonosno, je li premijerka kome poželjela dobrodošlicu na engleskom i tome slično?
Kad tamo, najvažnija vijest je Big Brother i drmavica plahta iliti pokrivača.
Marijana i Nemeša se pukli.
I gledam ja taj filmić. Guza se ritmički diže i spušta. Nikola ostalim nespavačima pokazuje rukom na potres pod pokrivačem. Križa se Nikola i čudi a radnja skrivača ide dalje.
Gledajući, nesvjesno upadam u svoj vremeplov zamišljajući se na mjesto njenog muža. Sad gledam scenu kao da mi je tamo vjenčana.

Dodir ruke po ramenu.
Pogledam.
Petogodišnja kćerkica došuljala se meni iza leđa i gleda filmić, ja brže bolje zaklopim laptop.
- Tato, volila bi da je mama doma!
Poljubio sam je i dugo držao u zagrljaju dok mi se želudac pretumbavao, prsti se grčili, a riječi zastale negdje u dnu bunara i nikako da isplivaju.
Grleći je i milujući po kosi htio bih joj objasniti, ali što joj objasniti kad ni meni ništa nije jasno.
Otišla je protiv moje volje.
Otišla je uz pusta obećanja da će biti za primjer i dokazati da je dobra majka i kao takva do kraja izdržati i oduprijeti se svim izazovima…osvojiti novce.
Otišla je k vragu!

Trajala je agonija nekoliko dana. Trpio sam podrugljiva dobacivanja mještana, podsmjehe i začuđene poglede.
Njeni roditelji su izbezumljeni, moji se ne javljaju.
Stanje je pogibeljno i ubija me poput duge devetke.
Da me „normalno“ prevarila, recimo to tako, pa da i razgovaramo o tome, ipak dijete je tu. Ali brate mili, pred milijunima gledatelja…e pa ne ide.
I onda sam odlučio da je gotovo. Među nama je gotovo!

Krenuo sam prema odvjetničkom uredu svjestan da će malo biti i onaj dozvoljeni minus na tekućem za njihovu uslugu ali…
Nije ona anegdota bez neke.
(– Htio bih vaš savjet ali mi prvo recite kako naplaćujete?
- Kako naplaćujem? 200kn odgovor, izvolite drugo pitanje!)

Otvorio sam dušu i rečenice su tekle poput Krke. Pažljivo me slušao i na papiru stavljao neke znakove. Onda je upitao.
- Djeca?
- Imamo petogodišnju curicu i svakako bih je htio zadržati jer takva majka….
- Mladiću, nije to tako jednostavno. (gledao me preko oćala) Tu se uključuje nekoliko centara i takva parnica će dugo potrajati ako majka nije suglasna da dijete prepusti vama na skrb.
- Molim vas, ne dolazi u obzir…
- Gledajte, smirite se da trezveno razgovaramo. Da nemate djece onda nema problema, dovoljno je da jedna strana podnese zahtjev za razvod i kao takav se brzo rješava.
Ovakva situacija komplicira.
Još jedno.
Pitanje je možete li vi uopće dokazati preljub jer ih niste uhvatili in flagranti.
- Ali milijuni gledatelja…
- Molim vas, to je show a on kao takav ne može biti dokaz…žao mi je…
- 'Oćete reć…
- Da mladi čovječe…moje vrijeme, napisat ću vam račun!

U čekanju




Plodovi su tu....



Sad čekamo rezultate!!

Mašala „Rokfeleri“

Kome će narod vjerovati ako ne Crkvi? U koga se pouzdat ako ne u mudre sijede i ćelave glave koje smireno i mudro divane i za svaki problem imaju riješenje. Protiv su seksa prije braka ali svećenici prije nego se zarede mogu imati curu i seksualna iskustva? (ponovo pročitaj rečenicu) (u Stankovićevoj emisiji NU2) Kad su već zaređeni onda mogu imati afere…neću nabrajati. Ali makar nešto rade, evo upravo je na telki prikazana impozantna moderno okićena novosagrađena građevina koja je bila neophodno potrebna brojnim pastirima u zemlji sa četiri milijuna stanovnika i četriipo milijuna birača.
Ako ono Bog vidi, a vidjet će, ne smijem niti pomisliti kako će se obradovati.
No to je jedno od rješenja izlaska iz krize i stvaranje novih radnih mjesta. Kako ono rekoše, mnoge su obitelji od toga živjele? Kako bi te obitelji tek živjele od onih para da nisu tamo…no.
Zato predlažem Vladi da odmah, pod hitno počne sa izgradnjom nosača zrakoplova po uzoru na one američke i to u pogonima Đure Đakovića. Tu se može uposliti, brat bratu, pedeset iljada ljudi i to dugoročno.

Da spominjem politiku ili ne pitanje je sad…neću!! Ali sam gledao Klička kako je Solisa spička.
Gledao sam premijerku na velesajmu kako je poželjela dobrodošlicu američkom veleposlaniku?!
Gledao sam Putina kako je iz Slovenije preko Mađarske putovao za Srbiju i to nakon onog simpatičnog Jacinog poziva da svrati u Kroejšu.
Ike-a odjebala Miloševića?
Šeks glavni koordinator za zakrpit ovaj šav za ulazak u EU, jedan dan je drugi dan nije?

Ovako bih ja mogao do sutra nabrajati ali mi se počinje dizati želudac pa neću. Sve ovo je radi toga što mi se tv-jadranka zgadila a plaćam je.
Oću da je odjavim…hehe, lakše je doći do Pape. Na moje upite konačno dobijem odgovor u obliku IZJAVE koja se mora ovjeriti kod javnog bilježnika.
Nije sporna ovjera ali su sporne neke stavke u toj izjavi.



IZJAVLJUJEM POD KAZNENOM I MATERIJALNOM ODGOVORNOŠĆU DA:
- Ne posjedujem RTV prijemnik u domaćinstvu i poslovnim prostorijama!
- Dopuštam ovlaštenim predstavnicima Hrvatske radiotelevizije nesmetano provođenje kontrole iznijetih činjenica te da sam upoznat da će HRT u slučaju odbijanja, odnosno onemogućavanja HRT-a u provođenju kontrole ponovno me prijaviti, odnosno teretiti za plaćanje RTV pristojbe.

U podne u ponoć, kad god oće mogu napraviti iventuru stana bez obzira jeli recimo slavim pizdoizlaznu obljetnicu ili se seksam ili čitam blog. Ovo ne vrijedi za one koji imaju tv prijemnike ali ih nisu prijavili, njima ne smiju doći.
Smrt fašizmu-sloboda narodu!

_______________________________________________________________________


Konačno nova radna mjesta

- Gospodo novinari, hehe- obratila se predsjednica vlade nazočnima i u svojoj maniri odrecitirala poznate bajke pod zajedničkim naslovom JA.
- Bitka za svako radno mjesto naši su prioriteti kako stranački tako i državni i na putu smo, da da na putu smo, hehe! Upravo radi toga danas sam tu da vam priopćim dvije lijepe vijesti, jedna je dobra a druga je radosna, hehe.
Dobra je vijest da smo, eto, našli model za otvaranje novih radnih mjesta, i ako su neki govorili…ali pustimo sad to, da da, hehe (zadovoljni osmjeh razlio se licem) a radosna vijest je da je otvoreno šest radnih mjesta zahvaljujući prvenstveno inovativnosti gradonačelnika primorskog gradića Skradeša.
Njegovu nadasve odličnu inicijativu odmah je prihvatio njegov kolega, gradonačelnik susjednog Drpiša, hehe i tako već sada imamo šest osoba manje na zavodu. Dakle nije više onih 340 tisuća i nešto sitno, to je prošlost, hehe.
Možda vam se ovo čini kao beznačajna brojka ali gospodo, šest po šest je šezdesetšest a to puno znači, hehe.
I što reći gospodo, ovakve ljude, inovativne i hrabre stalno valja isticati kao primjer. Zato gospodo, gospodina gradonačelnika ovdje javno pohvaljujem i dodjeljujem nagradu za inovativnost kako je to zakonom regulirano, hehehe. (ne zaboravi onih 50% meni.) I to nije sve gospodo, ovako vrijednog znalca i predanog stranačkog čovjeka imenujem za ministra i potpredsjednika vlade. Čestitam, hehehe! (rukovanje uz obostrani široki osmjeh)
Ova inovativnost prvenstveno se odnosi na turizam a znamo da je to naša privredna uzdanica pa stoga sve čestitke novim uposlenicima i sretno, hehehe!
Kako vidite gospodo, i ako neki govore da srljamo u provaliju, mi smo ipak učinili korak naprijed hehe. I ako će za sada u takvom uredu biti uposleno samo nekoliko djelatnika. S vremenom i ta će se brojka povećavati na radost i zadovoljstvo sviju nas, hehehe.
I to ću reći…(ts, to je on govorio) želim istaći a to stalno ponavljam, da nije važno koja je politička opcija na vlasti u gradu i kojoj opciji gradonačelnik pripada, hehe, ali naravno moram se pohvaliti da su to ipak naši stranački ljudi, neumorni, pametni i hrabri, hehe.
Eto, ako ima pitanja stojim vam na raspolaganju, hehehe.
- Evo ja bih….; zar nije proračun i ovako….
- Evo na?! Kako nema pitanja zahvaljujem na pažnji, 'đenja, hehehe!

A kako su stvorena nova radna mjesta?
Udobno zavaljen u fotelju gradonačelnik se vrtio lijevo- desno sa malim prstom u nosu ploveći u mislima po dalekim pašnjacima među poskocima i ovcama u skladu sa svojom diplomom.
Kad je iskopao rudno blago spustio je ruku u međunožje, pospremio grumenčić i usput promiješao obitelj. Zatim je viknuo tajnicu koja se pojavila isprsivši se i tako pokazujući da je spremna za akciju.
- Mala, 'vako, pozvat ćeš moga kolegu Markana…
- Jel' to…
- Je je u Drpiš, dakle pozvati gradonačelnika e, i unda ćeš mene spojiti s njizin. E, unda ćeš pozvati nuvinare za jednu uru vrimena jer taman njemu toliko triba da doigra do mene. Neka poprate naš susret jerbo ćemo upriličiti jedan vrlo važan sastanak. Jes'li sve upantila?
- Naravno šefe, idem.

Kako i priliči tako važnim sastancima, škljocali su fotići, zujale kamere, novinari škrabali bilješke u svojim notesima a oni, dva gradonačelnika, u maniri ljudi na visokim pozicijama od svjetskog značaja kojima uvijek manjka vremena zahvalivši povukoše se u ured.

Nakon uobičajenih kurtoaznih pitanja i odgovora, stigla je kavica i piće pa kad se vrata zatvoriše za tajnicom krene tematski razgovor.
- Stipane što se dešava da nisu…
- Markane sve je pod kontrolon ne brini nema straha. Nega da ne dangubimo ja bi udma u glavu ako se slažeš jer vrime je nuvac.
- Prijo Stipane uho mi je ki veliko gumno, samo nastavi.
- Kako znaš i sam vrime je krize, jel' tako?
- Tako je, e, ma nismo mi tomu da ne rečen krivi.
- Mladi nemaju posla, radna mista se ne otvaraju, nezadovoljstvo kod ljudi raste, pa reko' ja da probamo mi nešto učiniti, okrenit to naopose kako Bog zapovida. S tobom, pametnim čovikom i od povirenja, nadam se to i ostvariti.
- E fala ti prijane ka čoviku, ti uvik znaš ubacit pravu rič na pravom mistu pa tako i koga ćeš pozvati za svitovati se, skidan ti kapu. A Stipane, reci pravo i 'ko bi što učinija da nije nas iz stranke, a 'ko 'ajde… zna se niko i ništa.
- A šta'š govorit, ako naša stranka što ne učini mogli bi staviti državi ključ u bravu.
- I ja rekoh, što imamo iti divanit o tome. A što si smislio prijane?
- Evo vako, metnimo reć, da otvorimo koje radno misto koja su našim gradovima što živimo od turizma potrebita ka žednome vino.
- Evala ti, turisti i turistice su naša nada.
Evo da ne obigrajen. Moramo otvoriti, ček' da pročitam nije to tako jednostavno... „Ured visokog savitnika za praćenje i unapređenje turizma u svim turističkin zajednicama grada na europskoj i svickoj razini, kao i provedba istih u nautičkom turizmu.“
- Aaa, ovo ti je za još jedanput kapu doli, svaka čast. A koliko bi judi tribalo za sve te funkcije, za obavljati sve to?
- Za početak troje, glavni, njegov zaminik i mala, tajnica.
- Samo? Bogami, a oće li oni sami stić sve odradit?
- Pomalo Markane, pomalo, lako je kašnje dodati još njizi.
- A reci mi prijane, koja bi škola tute tribala?
- Evo vako. Kao prvo ja mislim da tu mora doći mladi čovik koji govori najmanje čet'ri strana jezika, (dubokomisleno kontempliranje)… da je pohađao visoku školu i da ima najmanje dvije godine iskustva u KBD-eu.
- Oho…ti jarčinog tovara… neće lako biti naći takove.
- Misliš? Neb ja reka.
- Četri strana jezika…visoka škola…KBD…teško.
- Ček' malo, gledaj to sa praktične strane, onako narodski. Evo recmo, jel' danas skoro svi mladi govoru četri jezika.
- Četri jezika?! Prijo Stipane, nemoj zaboravit na kojoj si ma, bogami teško. Jedvo da će se naći i s jednin.
- Čekaj, čekaj. Gledaj 'vako, znaju li 'rvatski-znaju, bosanski-znaju, srpski-znaju, crnogorski-znaju, poteke i slovenski-znaju…kuiš.
- Jebatee… prijane pa ti si jevgenije…
- I tebe pulac, rekne se genije!
- Hehe, ma nisam to, e to…ti si genije čovče, a visoka škola…aha znam, znam, hehe. Nego…c, ono…
- Koje?
- Ma ono drugo…kako ono reče.
- KBD, to si tija pitati jel' tako- Markan je kimnuo glavom- e to ti je ono…to je kvaka razumiš, svi će se pitati a što je to i neće se usuditi niti predati molbu, razumiš.
- Ali bogami ni ja ne znan što je to.
- Sitit ćeš se ti sitit, nega idemo dalje.
- Majke mi ako to nije kao pisano za...
- Pssst!- stavio je Stipan prst na usta. - i da znaš sve mora biti transparentno, po zakonu i bez sukoba interesa.
- Nu mene….trčim pred rudo, trčim.
- Markane polako, da ne bi bilo sumnje i priče kako zapošljavamo tobože svoje, mi ćemo kako je zakon propisa pa se ne boj.
- A kako će putovati do posla i nazad?
- Prijane moramo i na majku državu misliti, da i ona zaradi koju paru, uposlit ćemo šofere za te urede i kupti po jedno auto pa će tvoj mlatimudan dolaziti radit kod mene a moj kod tebe, eto ga na.
- Pametno, svako radno misto dobro dođe a i od kupnje auta država direktno ima koristi…odma 23% paf u državnu blagajnu.
Ma svaka čast, na sve si mislija…Znaš šta… Ovako, ja ću tebe prijane predložiti našoj premijerki za nagradu jer ti si je stvarno zaslužija, čuj u današnje vrime otvarati radna mista nije mala stvar. Zaslužio si je svaka čast, evo ruke.
- Baš ti fala prijane, to sam ti tija predložiti jer će mi to dobro doći. Ovaj znaš kako je, namjeravam malo pogurati karijeru a ovo smatraj gotovim i ti odma raspiši natječaj i stavi ga u novine petkom i to…recimo u „Glasu Slavonije“ ili neke druge samo što dalje od nas i ako ove kvalifikacije niko nema pa se ne bojim da će se iko drugi javit.

Eto tako je zaključen dogovor i sklopljen jedan veliki i dobar posao koji se kasnije proširio po gradovima i mjestima kao troskot i drastično smanjio broj nezaposlenih. Na kraju razgovora ova dva prijatelja a prije nego će uvatit kvaku Markan reče.
- Ma, ja se ne sjetih što ono treba da znači…ono KBD?
- Hehe, to je diploma onih naših mrkana moj Markane, „Kradu Bogu Dane“, eto ti.
- Nikad se ja toga ne bi sitija, cc, nega Stipane… a što će naši sinovi raditi u tim uredima?
- Markane prijane stari…šta će radit? Kad bi mi to znali nebi ni tražili savitnike, a jel' 'vako!

Umireni jarac

A Mile je bio bivol, bik, mazgun, jebač, ljuđak, čekić…tako je, čekić smo ga zvali, od milja.
Mile se spustio iz neke vukojebine i priženio se sa desetak godina starijom Katom. Spustio se brdar sulud i kvrgav i zagospodario s Katom koja je u svom kućerku živjela sama. Ubrzo je po njihovom spajanju otišla u mirovinu i onako gegava, bolesna i brižna spremala muža za posao, uređivala kuću i kuvala.
Mile, kako da rečem, bio je sulud, polumoždani tip na svoju ruku. On je položio vozački ali se ipak moralo napraviti mjesta da prođe ili ako se uočilo da izlazi sa svoga parkinga onda smo čekali i ne bi izlazili na ulicu dok ne otpraši s tonobilom.
Tako je vozio Mile i za divno čudo nije imao nekih prometnih nezgoda dok jednoga dana nije skalao sve svece s nebesa uključujući i vrhovnika, jer su krivi i kvit.
Ma ko li je samo postavio kuću baš tu… Od tada više nije vozio a nije imao niti što i svi smo odahnuli.

U kasnim tridesetim i ranim četrdesetim čini se da ga je uvatilo seksualno ludilo i žalio se kako njegova Kata nije u stanju zadovoljiti njegovu potrebu pa se morao snalaziti. Ma ja kontam da je to njega držalo od puberteta samo se u zrelim godinama opustio, bio slobodniji, oću reć osokolio se. Ona je, mora bit, ušla u klimakterij pa ga je izbjegavala jer joj je pričinjavao bol sirovim pristupom i razjarenom muškošću.
Kata je često dolazila kod dosta mlađe susjede a naročito u večernjim satima jer njega nije bilo kući on je imao neke svoje obveze koje su ubrzo došle do uha i oka narodu.
Susjeda i muž joj gledali su telku u sobi (tu su je držali) i Kata bi kao i inače došla i sjela na kraj postelje da pogleda štogod jer kući nije imala televizor.
Tekla je usput i nevezana priča i ćakula, komentari, koja šala i to je to.
No ljubomorni Mile došuljao se do prozora i kroz grilje povirio u sobu. Vidio je da na postelji sjede njegova žena, susjeda i njezin muž.
Uletio je kroz vrata kao tornado, priprijetio susjedu urlajući da što ima raditi na krevetu s njegovom ženom? Na jedvite jade su ga donekle smirili da ne dođe do belaja. A nju bidnicu uvatio je za ruku i doslovce ispotezao iz kuće. Naravno više nikad nije došla gledati tv.

U početaku zime pred smiraj dana znalo bi se sastati po nekoliko žena i ići u borovu šumu skupljati šiške za potpalu. Mile ih je pratio kao vuk samotnjak plijen i ako bi se koja izdvojila krenuo bi u napad, onda bi nastala skrika i vika a on bi pobjego da ne doigra koji muž sa stragušom i ne napuni mu guzicu olovom.
Za reći istinu one su ovo radile više zbog izazova i znatiželje nego radi šiški!

Ako se sjećate vi stariji onih nestašica, kave i još nekih namirnica, eto i zaboravio sam što je sve nedostajalo, i čekanja u redovima za kupiti dotičnu namirnicu onda će vam vratiti ružnu uspomenu za razliku od Mile koji je na to doba imao samo lijepe uspomene.
Kad bi uočio bilo kakav red on bi se ugurao unutra tako da je uvijek žensko bilo ispred njega, onda bi nastao „ples“.
Kružio bi i pritiskao svojim „bulbom“ koji bi skočio kao da mu je sedamnaest godina. A bome i pričalo se; koliki je u Mile morao bi pedeve na njega plaćat.
Uživio bi se u svoju rabotu pa bi se isključio iz vanjskog svijeta i predao se uživanju. Naravno da je to bilo uočljivo i neugodno pa su žene koje su znale za njegovu maniju bježale čim bi ga spazile.
No očito nisu sve čule i znale za njega i jednom se tako ušuljao iza punačke gospođe sa izrazito obilatom patkastom guzom i zaplesao svoju rolu. Red se čekao i bile su nervožaste a napose ako bi neko dobio preko reda. Ovdje nije red bio jedan po jedan već u gomili pa se Mile našao u sredini skriven od radoznalih pogleda.
Napalio se kao i svaki put no ovoga puta kad je gospođa konačno obavila kupnju, pri odlasku (tu sam bio prisutan) se vidjelo pri vrhu njene „plesirane“suknje (to je ona što se mogla po širini rasteći kao harmonika) obilna curotina. Mile se osjemenio po njoj a niko joj se nije usudio reći i tako je otišla kući.

Haračio je Mile a da mu se niko nije usudio stući gubicu. Istina i mnoge žene bi mučale da im se ne dozna sramota pa bi to ostalo duboko skriveno u njihovoj ranjenoj duši.
Ovo djeluje toliko nestvarno, surovo i brutalno da je naprosto nepojmljivo da se događalo i to nekažnjeno, a ipak se događalo.
Nije to bio mračni srednji vijek već početak osamdesetih godina prošlog stoljeća pa je stoga i čudnije ali…dešavaju se i gore i veće nesreće što ih učini čovjek, dese se i nikome ništa.

No sve ima svoj tijek a tijek i svoj vrhunac pa kad se najmanje očekuje otpor ili dezgracija ona iskrsne.
Ušao je Mile u lokalni bus i naravno progurao se dok nije došao na željenu poziciju jednoj zgodnoj ženskoj, fino udešenoj, iza leđa.
Nije Mile dangubio, uvatio se rukom gore za šipku i počeo je svoj ples skroz se utisnuvši u ženinu „sutjesku“. Dama je preko oka vidjela o kome se radi, vidjela i osjetila jer je pivac bio izvan svog dvorišta. Dala mu je podršku i mrdnula par puta da je Mile stenjao.
Držala se lijevom rukom za šipku a desnu je zavukla u boršu što je bila okačena o lijevo rame i onda pogledala u noge. Podigla je desnu nogu i koliko joj je snaga dopuštala zarila je štiklu u milino stopalo.
Mile je riknuo od boli poskočio i udario glavinom u plafon autobusa a dama je u ruci imala male škarice i okrenuvši se zabola ih u njegovu nabreklu muškost.
Krv je pošpricala po licu one koji su bili na sjedalima a ostale po odjeći. Vika i galama natjerali su vozača da naglo zakoči.
Dalje je slijedilo ono uobičajeno, bolnica, sud, zatvor.
No najveća kazna bila je ta što je i On, Mile prikočio, ne prikočio, skroz zakočio i pivac se više nije glasao.

A sad, tako je oronuo, star, neobrijan, sam i nemoćan da svojom pojavom izaziva sažaljenje i nevjericu, „je li to onaj isti Mile“?
Gledam ga dok čeka bus, ide u crkvu. Javim mu se sjetim njegovog arčenja, ma…idem ga pitat sjeća li se svoga jarčevanja?
- Mile, ima li što od one rabote?- Mrvu je nakrivio glavu i gledao me mutnim očima pa će:
- Ispustila je krik naglas
kad sam kročio pred nju
ja sam ti bio Kirk Daglas
…drugi put ćemo evo mi bus…!

Govor istine nije nakićen



Kad imaš sve, ne vidiš ništa, progledaš tek kad nemaš ništa.
Šekspir

"Neka ti prijatelji budu blisko, a neprijatelji jos blize"
Sun Tzu

Sretni li su narodi koji imaju dosadnu povijest.
Monteskje

Laganje je jedina čovječja privilegija koju nemaju drugi organizmi.
Dostojevski

Ko može upravljati jednom ženom, može upravljati i jednim narodom.
Balzak

Postati čovjek je ljepše nego postati kralj (A.G. Matoš).

Ono što je iza nas i ono što je ispred nas, sitnica je u odnosu prema onome što je unutar nas (Emerson).

Živim u sasvim maloj kućici, ali njezini prozori gledaju na vrlo veliki svijet (Konfucije).

U čemu je problem?



Ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja sam ja sam ja sam ja sam ja sam ja ja ja ja ja ja ja jer ja jer ja jer ja jer ja ja sam ja sam ja sam ja sam ja sam ja sam ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja jer ja sam jer ja sam jer ja sam jer ja sam jer ja sam jer ja sam jer ja sam jer ja sam ja sam ja sam ja sam ja sam ja sam ja sam ja sam ja sam ja sam ja sam ja sam ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja jer ja sam jer ja sam jer ja sam jer ja sam ja ja ja ja ja ja ja ja ja sam ja sam ja sam ja sam ja sam ja sam ja sam ja sam ja sam ja sam ja sam ja sam ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja sam ja sam jer ja sam jer ja sam jer ja sam jer ja sam jer ja sam jer ja sam jer ja sam ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja sam ja sam ja sam ja sam ja sam ja sam ja sam ja sam ja sam ja sam ja sam ja sam ja sam jer ja ja ja ja ja ja ja jer ja jaja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja jer ja sam jer ja sam jer ja sam jer ja sam jer ja sam jer ja sam jer ja sam jer ja sam jer ja jer ja ja ja ja ja ja ja ja jaja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja sam jer ja sam jer ja sam jer ja sam jer ja sam jer ja sam jer ja sam jer ja sam jer ja sam jaja ja ja ja ja ja jaj ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja jer ja sam jer ja sam jer ja sam jer ja sam ja sam ja sam ja sam ja sam ja sam ja sam ja sam ja sam ja sam ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja jaja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja jer ja jer ja jer ja jer ja jer ja jer ja jer ja ja sam ja sam ja sam ja sam ja sam ja sam ja sam ja sam ja sa ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja jer ja jer ja jer ja jer ja jer ja jer ja sam ja sam ja sam ja sam ja sam ja sam ja sam ja sam ja sam ja sam ja sam ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja sam ja sam ja sam ja sam ja sam ja sam ja sam ja sam jer ja sam jer ja sam jer ja sam ja sam ja sam ja znam ko vas je ukrizio i opet će!

Nabujalo srce

Gamižem po dućanu onom istom koji posjećujem svaki drugi dan ali ushićen, radostan i veseo, a da me kogod pita zašto ne bih mu znao odgovoriti. Ustvari znao bih ali opet mislim da nije to niti za faliti se a niti bi me razumjeli.
I tako u skladu sa svojom ushićenosti i lice je poprimilo tajanstveni osmjeh, zagonetan i zajeban kao kod one Lize na slici.
A kako ostati ravnodušan i ne biti sretan? Kako to prikriti za radoznale poglede i biti veseo u duši a nisam glumac. Ne mogu brate nego to je što je pa kako ko razumije.
Ponosan sam i što sam penzioner jer svako nam pomaže, mislim penzionerima, pa zamislite i trgovački lanac u kojem obavljam kupovinu. Nabavio sam onu karticu iz udruge umirovljenika koju pokažem na blagajni i onda mala to upiše pa onda kad sve sračuna dobijemo popust.
Pa da nije dobro, jebamupasmater ne moš propast i da oš, em dobra penzija, em ti još skalaju cijenu tako da mi skoro dođe da švercam sa tim namirnicama.
Ma evo samo radi primjera a i na sliji možete vidjeti, ono što piše „stop“ to je za penziće, ostalo je za ostale. Jel vidite…za penziće onaj sir zdenka ima svoju cijenu (10,49) a ona zdenka za ostale ima svoju (9,99), i onda se odbije popust…kužite e.
I onda ja samo tražim te „stop“ artikle i punim košaru, istina ima tu i onoga što mi nikad neće trebati ali kako ne uzeti kad je na popust?

I onda mi dođu na pamet sinoćnji i prekosinoćnji telefonski razgovori sa mulcima u Amerikama. Ja ih tako zovem od milja jer mi sinovi mogu bit a nisu.
Iz Vankuvera se javio Denis, dobro mu, radi se, ima se…sjeti se kako sam ga nekad u onoj truloj državi zaposlio…sjeti se čovjek, malo mu pukne glas, malo ga jebe neka nostalgija ali to je valjda normalno.
Iz Nevijorka se javi Željko. Opet isto, pomogoh mu nekad, radi čovjek, ima se, neka i drago mi je.
Iz Hamiltona, to mu dođe negdje u Kanadi ali bliže nama, javi se Rade. Živi se radi se, morao je. E sad i on zahvalan što sam mu pomogo a Srbin. „O jebenti mene pa i Srbima sam pomagao“, tako ti ja prijatelju Radi.
Pa Vlado u onoj niskoj zemlji, pa imam prijatelja i u Australiji, pa sin u Nemčiji…

Pa da nije Lijepa ova Naša? Je brate, dobra i bogata zemlja koja uzgaja pametne i vrijedne ljude na ponos i diku roda svoga. Raštrkali se po bijelom svijetu i ponesoše ljubav u srcu s ovog kamena i kaplju mora u oku a mi koji smo ostali tute uživamo blagodati demokracije.

Izgradili su demokraciju ovdje, doma, sad pomažu tuđom svijetu. Viš ti što ti je dobar čovjek.
Dobar dašta jer da se vrate zamislite koliko bi tek onda sireva bilo na polici s onim „stop“?!

Kapa doli

Od poplave događaja na javnoj sceni nem pojma čega se prije uvatit i o čemu divanit kad je sve nadošlo kao orahovo pivo.
Evo na primjer Romi će tužiti fejsbuk prosvjednike jer su izvikivali „cigani cigani“?
Ali prosvjednici nisu izvikivali „Romi cigani“, dakle nisu Romima izvikivali, ja slušao.
Ako prosvjednici nisu izvikivali Romima „cigani“ a oni se uvrijedili to znači da taj pogrdni naziv prihvaćaju kao svoj. Ako taj naziv, „cigani“, Romi prihvaćaju kao svoje a oće da tuže prosvjednike koji su povike „cigani cigani“ upućivali HDZ-u, to bi onda moglo značiti da su Romi srditi radi toga s kime ih prosvjednici uspoređuju! Što vi mislite?

Inače sve je drugo u državi normalno i u redu kažu doktor Hebrang, dr Milinović i drk Matušić. (ostali se ne pojavljuju) E radi toga sam odlučio kupiti kapu. Kako zašto? Prije bi ozbiljni i pošteni ljudi nosili kapu ne samo radi toga da im ne ozebe glava, već i radi uljuđenosti i iz poštovanja prema istini. Oću reć kad se istina govori-kapa doli. E sad čim vidim nekoga iz stranke da divani ja odma skidam kapu!

Ovo nema veze sa događajem na rođendanu susjeda koji je od svoje ženice dobio poklon!
Ledeno brate ovih dana i mi ti se stisli u kužinu jer se samo tu grije i svako oko nam je došlo kao kristalna kugla od kurioštine. I čekamo mi kao ozebli sunce da on to odmota, da vidimo što je, a on kilavi li ga kilavi, para papirić po papirić i gušta kako mi bečimo oči.
Eh, sadiste!
Ae napokon je došo do škatulice i malo oškrinuo poklopac pa povirio, no kako nije mogao prepoznati o čemu se radi su dva prsta izvuče to na svjetlo sijalice. Nakurnjak!
Mići mići, kao da je za mali prst…uvatili se mi smijati a njega opandrčilo crvenilo i prestade se keziti, kao Jaca ovih dana.
Žena mu da izvuče situaciju reče kako je to privjesak za u auto ali nije bilo baš uvjerljivo jer tamo drže krunicu a i što bi nakurnjak predstavljao da tamo visi? Tako može i prezervativ okačit.

A lijepo mu je mogla pokloniti pasića, slatkog malog pasića i čov'k sretan kao gudin.
A mi kao društvo, mislim na hrvatske pučke i pučane trebali bi dati isplesti velike nakurnjake da može čov'k stat unutra i pokloniti ih političarima jer ako ikome nije jasno, nakurnjak služi Njegovoj visosti!