Sidimo u dvoru ispod odrine željni debele ladovine i ćakulamo bezveze nizajući čaše originalne dalmatinske graševine iz Makedonije i taman kad smo se tili dotaknut Inge iz Praga i lige prvaka, eto ti barba Frane s gornjeg kata , spušta se lagano niz skaline, vas obliven znojem, blid ka krpa, pari božeprosti ka da ga je poskok ugriza za gnjat. Jedva se dovuka do katrige, oči su mu nabotile ka dva jaja na oko, gledamo ga u čudu i već pomišljamo okrenit jedan-jedan-dva neka pošalju hitnu, kad se on nakon početnog nesnalaženja konačno namisti, značajno pune i tiho izusti - Afrika!

Afrika? Šta Afrika?

Dolazi Afrika!

Ma di dolazi Afrika?

Drito prema namin!

Eto ti ga na, izgleda da nije na vrime popija lijekove ili je previše gleda popodnevne vijesti, bit će se sigurno opet privrnija neki brod tamo kod Lampeduze pritrpan bidnim ljudima koji traže svoju sriću, a nikako je ne nalaze.

Nisu ljudi u pitanju- izgleda da nam je pročita misli - nego nan baš šćeto-neto dolazi Afrika!

Ujmeisusovo sveto, šta to govorite barba Frane? Ka da Afrika nema pametnijega posla nego se baš namečila ugurat u naš dvor?

Tektonika, tektonika, sinko moj! Zemlja stalno radi, razumiš, sve se pomiče i kreće, europska ploča se podvlači pod afričku, svaki danon sve su bliže i samo je pitanje vrimena kad će se sudarit - govori barba stručno, stentano, ka da je cilu karijeru proveja u geofizičkom zavodu a ne zavidavajući armaduru u škveru.

Dobro. I? Kad se ima dogodit ti famozni sudar?

Barba Frane se ošerva na sat, na sekund ustane i svečano objavi - otprilike za pet milijuni godin!

Ništa, govorin in ja, ala ekipa, pokupite žmule sa stola, miči te botilje, bižmo ća dok nam je na vrime...

Alooo, fermaj, natoči mi još jedan dva u tri prije vengo počnemo bižat - javi se Joke Spuž koji je do tad sidija u kantunu i muča ka zaliven brentačon.



Ma isto, kad malo bolje promislim, dogodit će nam se promjene i prije nego mislimo. Istina je, kontinenti putuju otkad znaju za sebe, sastaju se, svađaju, mire i rastaju, tako da bojazan barba Frane o tome da će koliko već sutra, crna Afrika osvanit u Bračkome kanalu i nije skroz bez osnove.

Dobro ajde, neće baš Afrika iz prve strefit bulin, ali kad nas počne pritiskat od doli, sve će gurat isprid sebe ka rečemo veliki bager, tako da će najprije Čiovo speštat s krajem. Potribe za novim mostom više neće bit, Duhanka će se parkirat isprid Čokolade, Arbanija će se spetljat s Divuljama, a Slatine će se petat jušto tamo između Lukšića i Kambelovca pa će time postat osmi kaštel. Kaštel Slatine.

Svi ćemo priko noći postat Vlaji, i za ćutit bokun mora, morat ćemo odit priko Balana, sve do Mavarčice i Diruna. Ma... opet me straj da nam ni ta fešta neće dugo trajat. A šta mislite da će Šolta čekat? I ona će se zalipit za Čiovo. A na nju Brač, Hvar i Vis! Ka domino efekt! Jedino će se Palagruža škapulat. Barem za prvo vrime.

I kad se u svom tom komešanju konačno oni "tak" sa dna Apeninskog poluotoka spoji s obalama Albanije, Jadransko more će postat veliko slano jezero i postepeno će se isušivat, a mi ćemo ostat inkantani bez mora, bez turizma, još ne shvaćajući šta nam se dogodilo. Sve će se prominit, ostat ćemo zarobljeni u dubinama kontinenta.
Astigospe - opet se javi Joke Spuž - a šta će onda bit s našim škverom?
Hm, za pet milijuni godin... nadam se da ćemo se do tad nekako uspit dočepat penzije!