Izgleda da stvarno nije velika srića imat puno love, jerbo kad se opernatiš, onda si prisiljen kupovat masu stvari. A drugo ime za bilo koju stvar je - kvar. Nekad su se kućanske stvari popravljale, a danas se uglavnom bacaju. Kao i suvremeni brakovi. Kad se izraubaju - nema im pomoći, rezervni dijelovi su skupi, ovlašteni servis ostane izgubljen u aoristu i šta ti preostaje - starog partnera zavitlat u reciklažno dvorište, a novog potražit na akciji. (popust deset posto na gotovinu)

Al dobro, pustimo sad to, vratimo se na kućanske aparate.

Frižider na primjer. Eto ovaj moj Slovenac dobro mrzne, ali brate, popucali su mu svi plastični dijelovi. Najprije su se odlomila vratašca od ledišta. Zatim je rukohvat slomija vrat. Onda su se police počele odvajat i propadat. Do tada sam sve nevolje stoički podnosija, ali kad mi je naprasno ciklo ležište za jaja, strpljenje je došlo do kraja.
Kupujem novoga!
E moj Janez, nisi mi se baš pokaza u najboljem svjetlu, onaj đetić sa Cetinja nije ima takvih problema, u junačine ništa nije pucalo osim kubure!

Stoga sam odlučija prić granice bivše Juge i potražit nekog modernog, dvodijelnog, s ledištem doli, a vrelištem gori, kako i priliči. Šipak! Nema takvih. Zapravo ima, ali svi su visoki. A meni limit - metar i po. Mislim, mogu bi ja i više, ali viseća ne da. Glupača! Viseća se obisila i namusila, šta' sad!? Kaže ona - možeš maksimalno stočetrdeset i tri ipo, i još ti ostaje par centimetri lufta.

Hm, a meni zapeja za oko baš jedan Nijemac od stošezdesetiosam. Komforan, udoban, pregledan, tri škafetina dubokog, sam održava higijenu, ne zahtjeva posebnu skrb, a sve ima, pretinac za voće, pretinac za povrće, skoro da još i sladoled sam proizvodi. Uzimam!

A viseća? Ma u smokve i viseća, selim je ća! Može ona visit i na drugome zidu. Najprije sam zgrabija drveni zidarski metar i zataknija olovku navr' uva da uzmem mire. Hmmmm, bit će mi knap. Ali zapravo, šta će mi uopće ovaj zid? Srušit ću ga! Dobit ću kompaktan prostor, a viseću neću ni koristit, čaše i čikare ću ionako pribacit u kredencu. Takoooo!
To će bit dobro. Super.

Možda ću ipak morat kredencu pomaknit, ali ne puno, u vrh glave četrdesetak centimetara. Čekaj malo, onda će mi pokrit šteker... Benti, di se sad šteker napenalija, a još je i šuko! Ništa, kredencu ću pribacit na misto di mi se sad nalazi kauč, a televizor ću pinku translatirat i potom zarotirat za devedeset stupnjeva! To brale, ludilo ideja, spičit ću ga umisto vitrine. A u vitrini sto čuda, dva bešteka, tri kristalne vaze, komplet čaša za šampanjac, pet kapi jegera, po botilje viskija, curacao, rum, pa još hvarska orahovica, šibenska travarica i zadarski maraskino, škrinja sa oblutcima i suvenirima preživjelim još od apsolventske eskurzije, roza kuverta s pramenom kose, čekaj malo čija je ovo kosa? Je li ovo uopće kosa ili...!? Ma ne ništa, ništa, samo mislim da vitrinu ipak neću bacit, nego ću je pomaknit malo tamije di mi je radni stol, a kompjuter, benti di ću s kompjuterom!? Najbolje u novi frižider! Tu će bit najviše mista.

Ma znate šta, štufalo me ovo, koliko posla, koliko pretumbacija moram obavit samo zato šta su Slovencu od hladnoće nacikla jaja!

A čujem da je Fak posta svjetski prvak.
Ajde, barem nešto od tih Slovenaca!