Pokojna teta Domina, duša joj se raja nauživala, pod stare se dane počela bavit neobičnim hobijem koji je njoj samoj donosija puno zadovoljstva, ali je zato nas ostale u kući zna izluđivat do krajnjih granica.

Kad bi onako tanašna i visoka, zamišljenog pogleda stala na srid tinela i važno se podbočila rukama pa svečano pogledavala čas u vrata, čas u ponistru, čas prema skalama, odma smo znali šta nam se sprema – operacija „Pilana“ oliti prevedeno - još jedno razmištanje namještaja po kući!

Teta Domina bi u novi raspored infišavala obično na prelasku godišnjih doba kad bi je redovito pucala inspiracija kako, di i šta triba posložit da bi se, po njezinome mišljenju -bolje iskoristija prostor, a bome, i da bi lipše figuralo!
Armerun iz tinela u hodnik, kredencu u tinel, šemizet u kamarin, Višnju Bagatovu u kužinu, a psihu u malu sobu! Taaaako! Sad je dobro...

Oli joj je ko smija proturječit! Profešurica starog kova, stroga i pravedna (ajde, valja priznat, u dane kad bi puvalo jugo, osjećaj za pravdu bi joj se pinku poremetija), pola života provela je u Kanadi u koju je partila posli onega rata ka Domina da bi se nakon puno godina vratila ka, da prostite – Domenica! Kako to obično biva s tim tetama u zlatnim godinama, svi su s njome tili bit u dobre jer svoje dice nije imala, a u šuškanjima i naklapanjima zainteresirane rodbine često se zbrajalo i oduzimalo koliko je šoldi mogla zaradit u toj ladnoj Kanadi, pa ka ono nikad se ne zna, možda nas se spomene jel...



Zato su svi činili kuco i ne bi se bunili niti kad bi za dva-tri miseca, teta činila novi genijalni raspored. Sad ćemo armerun na šufit, Višnju Bagatovu u kamarin, šemizet u hodnik, kredencu u kužinu, a psihu u tinel!
Ako već nemamo ništa novega, neka barenko izgleda drugačije!

E sad, znam da nema direktne veze pa čak ni indirektne, ali sitija sam se tete Domine baš jučer kad sam u jednome našemu trgovačkome centru (u stranom vlasništvu naravno) primjetija oglas kojim traže nove radnike ili kako se po modernome kaže - zaposlenike. Na naslovnici lipo dizajnirane brošure, smiješi se neka zgodna cura, brineta bademastih očiju i zanosnih bokova, stoposto manekenka koja vjerojatno nikad nije ni zakoračila u ovu butigu koja je dala oglas, ali bez obzira na to - osmijehom poručuje – postanite jedna od nas! Mislim – postanite prodavačica jel, nikako manekenka, to je ipak samo za odabrane...

Baš me zanimalo šta piše u tome oglasu.
Dakle - traži se kandidat za radno misto zamjenika voditelja trgovine. Olala, prvog radnog dana odma postaneš zamjenik voditelja, di ćeš bolje!? Plaća – 6800 kuna! Odlično! Nude mogućnost napredovanja, poticajnu radnu atmosferu, fleksibilnost, kooperativnost, mobilnost, sve po europskim normama, astisto, moga bi se i ja prijavit, ne bi bilo loše priminit profesiju...

Ma, isto sam na drugo čitanje malo sta na balun...

Ka prvo – zamjenik voditelja... Lipo zvuči, ali hm, a da to nije kao ono na divljem zapadu? Uz šerifa, vrsnog pištoljdžiju koji ganja bandite, konjokradice i krijumčare stoke alii se u isto vrime i nježno brine o kurbama u saloonu , uvik se vrti pet-šest, malo smotanijih pomoćnika. Međutim, svi se oni do jednog tituliraju ka zamjenici šerifa ili „deputy“. Odma im se daje na važnosti – nisu neki bezveznjaci nego „deputy“.
Sve mi se čini da je i ovo ista pašta...

Ka drugo – možda čak i možeš dobit plaću od 6800 kuna, ali kad pažljivije pogledaš, primjetiš kako malim slovima u kantunu letka piše - brutto. Troppo brutto! Kad odbiješ davanja, doprinose, stupove, poreze, prireze, neće ti ostat niti polovica od onoga lipoga iznosa!

Fleksibilnost? A-haaa, ma nemoj mi reć, imaš široke mogućnosti fleksibilno slagat robu po policama, čučat na donje i rastizat se na one gornje, fleksibilno kontrolirat temperaturu pećnice u kojoj se peče kruv, a imaš mogućnost i fleksibilno potrčat prema blagajni čim se stvori fila od tri-četiri čovika. Poticajna radna atmosfera - i to razumin, kad se krajem dana mrtav-umoran srušiš na postelju, odma dobiješ poticaj da ih sve pošalješ na neko lipo misto. Mobilnost? To ti oće reć da uvik moraš držat mobitel uza sebe kako bi te šerif, pardon – voditelj moga pozvat na ispomoć u bilo koje doba dana i noći. Također, mogu te mobilizirat radit u dućan istoga lanca u Nedelišće, Svinjarevce ili Konjščinu pa se ti frigaj!



Ali, mi smo takvi ljudi, volimo lipo zapakirane stvari, sjajni papir, celofan, roza i lila fijokiće, a šta se krije ispod toga - nekako nam je manje važno.

Moga bi nabrojit još mali milijun novotarija modernog doba koje nam istina, nude drugačiju formu, ali sadržaj najčešće ostaje isti.

Isto onako ka i kod moje tete Domine, pardon Domenice – najvažnije da izgleda drugačije!
E da, skoro sam zaboravija, kad je partila na oni svit, ostavila je svim neputima po 100 kanadskih dolara, jednako onima šta su primištali mobilju i onima šta nisu, duša joj se Raja nauživala... Još i danas, kad zagrmi prije nevere, pomislim kako to sigurno teta Domina tanta svoju novu ekipu da primištaju ormare, tamo gori visoko, po nebeskim kamarinima...