Jutros pred zoru
ne pitajuć' dal' smeta
pokucala na vrata
četrdeset i peta

I tako kažeš, četrdeset peta već
ma nemoj mi reć
Četrdeset i peta, kako da ne
nemoj ti meni batude te

Ne, to mora da je greška
neki ludi san bez smješka
To mora da je neki zez
ili pogrešan kartaški potez

Ma čekaj, reci mi kad se to zbilo
Ka da mi je jučer sedamnaest bilo
A nismo se živote tako pogodili
još ćeš mi reć da mladi nismo bili

A ove noći misec je bija pun
I obasja je svaki kantun
Ka da mi je tija reć
Ne mo'š godinama uteć

Četrdeset i pet
to je neki veliki broj
a ja do dan danas nisam posta svoj

Šta bi sad ti tija
da sam neki stari dida ja
Ti meni četrdeset i peta
A u meni još igra duša diteta
I neću ti dat gušta – iz dišpeta!