Baš mi je gušt kad uz miris tople nesice i položaju broj šest i po u udobnom naslonjaču doma mog, otvorim da prostite - Đi-mejl, pogotovo kad unutra zateknem nekoliko boldanih poruka sa zajedničkim nazivnikom Fw-Fw! Naravno, iza takvih naslova obično se krije neki opasni atač (gospemoja lipih izraza!), a evo sad u ovo blagdansko vrime primija sam dosta onih s produhovljenim porukama punim ljubavi, razumjevanja, prepune tako toplih i plemenitih misli da se svako normalan mora raznježit i onako potiho u pola udaha reć -aaaaaaaaaaaa.

Eto, baš sam prije par dana primija jednu koja je bila naslovljena kao "ZAHVALNOST" i da sad ne prepričavam čitav sadržaj mogu samo ukratko prenit nekoliko tih veličanstvenih rečenica...

Daklen, 'vako tamo piše ...

ZAHVALNOST

Što reći, ovo je sasvim drukčiji pogled na život. Želim vam ugodan dan

Upućujem svoju zahvalnost Bogu na:
supruzi - za hrenovke s pecivom za večeru
jer je tu večer kod kuće sa mnom
a ne negdje vani, s nekim drugim...

Suprugu...
koji leži na sofi
pretvorivši se u krumpir na kauču
jer je tu večer sa mnom
a ne negdje vani u nekom kafiću ili pivnici...

U međuvremenu se autor još zahvaljuje dici, susidima, punicama, svekrvama, kućnim ljubimcima bla bla bla, a zatim prelazi i na više oblike zahvalnosti.

Zahvalan sam za poreze što ih plaćam
jer to znači - zaposlen sam.

Zahvalan sam za sav nered što ga
moram srediti poslije zabave jer to znači
da sam okružen prijateljima

Za svu odjeću koje mi je malo pretijesna
jer to znači da imam dovoljno hrane

Za sve pritužbe koje čujem o vlastima
jer to znači da imamo slobodu govora...

Dakle, shvatli ste poantu, u bilo kojoj situaciji koja na prvi pogled ne miriše na dobro, možemo i moramo pronać razloge za zadovoljstvo jer eto bložemoj, uvik može bit gore jel' tako!?
Prihvati situaciju takva kakva je i bit ćeš sretan!

I tako sam ja odlučija striktno se držat ovakvih poruka - ne smin se nervirat, ne smin dozvolit da me išta uznemirava nego sve prihvaćat lipo stentano paćifiko svaki problem sagledat s vedrije strane, ako triba bacit na ajram-bajram pa dokle se dogura...



Sinoć mi je u službeni i prijateljski posjet došla moja izvršna producentica i prvo šta je vidila - u sudoperu jarpa neopranog suđa gigantskih razmjera.
- Kakav ti je ovo raspašoj, brdo šporkog suđa ti je u kužini?
- Nije to brdo šporkoga suđa, nego izraz zahvalnosti na prethodna tri ručka i dvi večere! U ovakvim teškim vrimenima, čovik može bit sritan za svaki obrok koji mu je darovan od višnjega.

- Kad si zadnji put očistija frižider, unutra je totalni nered?
- A ne ne, nije u frižideru nered, nego sam sretan i zahvalan šta još uvik primam plaću s kojom mogu napunit frižider do vrja!
Štoviše, neizmjerno sam zahvalan da uopće imam frižider! Zahvalan sam i na štekeru preko kojeg uključujem frižider u struju! Zahvalan sam i HEP-u što...
- Dooooooooooooobrrooooooooo, muči više, kako si počeja doć ćeš do Tesle i Edisona...

Nešto kasnije gledamo SieSaJ na televiziji, Horeijšijo of d Majami s glavom nakrivo rješava slučaj, a po zidu nam gamiže jedan ogromni pauk!

- Poasti iruda, koliki ti ovo pauk šeta po zidu, đizs koliki je, moga bi se od njega napravit obilat tingulet sa manistrom u suvo!
I vidi, imaš po svim kantunima paučine ka u priči, kad si ti zadnji put ovo usisava?

- Ne draga, to nije pauk za manistru, to je Bartul, moj kućni ljubimac i neobično sam zahvalan što je upravo mega-pauk Bartul izabrao moj dom za svoje utočiste! To samo dokazuje da...

- Znaš šta, idem ja jedan čas ća, a ti se lipo dogovori i sa Bartulom i sa frižiderom i sa sudoperom. I morat ćeš bit jaaaaaako zahvalan ako ti uopće više dođem na vrata!

Astimande, u onoj forwarduši nije bilo uputstva za ovakvu situaciju! I ništa, nije mi bilo druge nego krenit u akciju pa sam Bartula humano preselija u vrtal, izvršija redukciju sadržaja u frižideru (uzgred budi rečeno, može li kompot od višanja trajat četiri godine!?) a ona jarpa suđa se na kraju ipak svela na razumnu mjeru.

I sad se baš nešto mislim... zadnjih godina je prilično popularna ova psihologija kao - budi zadovoljan s onim šta imaš, ne pati za onim do čega ne možeš doć, ne opeterećuj se stvarima na koje ne možeš uticat i tako sve bla bla bla, ali jeli to baš tako?

Zašto kvragu u sve to ne ubacit malo zdrave ambicije? Pa nije baš da se moramo mirit sa svime i bezuvjetno prihvaćat nekoga ili nešto šta nam baš i nije po guštu jer eto... to je tako zapisano i gotovo!

Ambicija je u našem društvu prilično negativno intonirana osobina. Obično se u govoru veže s onim "bolesna". Kao - on je bolesno ambiciozan, roditelji su bolesno ambiciozni, jebate, ispada ko god je ambiciozan da je - bolestan!? Najbolje sve ambiciozne potirat na bolovanje!

Bit ambiciozan danas uopće nije cool, mislim ko je to vidija nešto se trudit, nešto pokušavat, razbijat ustaljene norme, napravit korak dalje...
Nego, kod nas je najvažnija logika - jebe mi se! Pri čemu je posebno paradoksalno upravo to kad kažete - jebe mi se, da vam se u stvari uopće ne jebe jel... nego baš suprotno, ono - baš vas nije briga za bilo šta a kamo li za jeb... uglavnom, shvatili ste.
Kako pomirit (bolesnu) ambiciju i zdrav razum?

Ne znam, na kraju se opet sve svede ne ono -
Bože, daj mi snage da prihvatim ono šta ne mogu prominit
Daj mi hrabrosti da minjam ono šta mogu prominit
I daj mi pameti da razlikujem prvo od drugoga...

A sad idem ambiciozno spremit tuku ispod peke.
Ako mi ne uspije - jebe mi se!