Sazove glavni urednik provincijskog glasila sastanak redakcije i naloži svojim novinarima - znate ljudi, kraj je godine, vrime darivanja, reka je gazda da moramo pokazat socijalnu osjetljivost i humanitarni karakter naše no'une pa dajte pronađite neku familiju u kurcu, šta veća sirotinja to bolje, po mogućnosti s nekom bolešću, triba napravit reportažu sa dvi-tri slike, Šime, ti otvori broj žiro računa na koji će ljudi uplaćivat lovu.

Već isto popodne, donese mlađahna pripravnica Kristina priču iz Ramljana blizu Crivca, obitelj prava rvatcka ko stvorena za reportažu, ćaća roba 40 godina, nezaposleni razvojačeni branitelj koji je zbog okrutne birokracije ostao bez zaslužene mirovine, mater čistačica u područnoj školi na rubu živčanog sloma, sedmero dice sve jedno drugome do uva, kuća nikakva, oronula prokišnjava, samo šta se ne sruši, a tu je i baba Manda koja boluje od multiple skleroze.

- Ne valja- veli glavni urednik, ekipa iz Večernjeg već ima multiplu sklerozu!
- Ko iz Večernjeg ima multiplu?
- Ma nema niko iz Večernjeg nego već imaju priču o toj, kre...skler... đava je lipi odnijo kako se zove - skrelozi, e!

-Šefe imam ja nešto bolje - javi se prištavi Denis, udovica Mara iz Stobreča, trideset i osam, četvero dice, svako dite drugog ćaću ima, žive u kontejneru na plaži, skupljaju boce, znate taj đir. Istina, nije tila ni čut za naše novine, spominjala mi nešto Đardin, potrala me iz kontenjera, čak se itnila na me bejzbol palicom.
- Ma zajebi to, zamirit će nam iz središnjice da propagiramo blud i nemoral.

U zadnji tren javi se Špiro iz Crne kronike - imam i ja priču, muž Frane K. četrdeset i osam godina, građevinski poduzetnik, žena Vanesa trideset i dvi, vlasnica fitness kluba, dvoje dice, jedno trenira džudo, drugo svira gitaru, žive u kući na Mejama, on vozi audi šesticu ona pežo kabriolet...

- Pa jebate, kakva je to priča za humanitarnu akciju, ti već imaju sve šta požele!

- Šipak imaju, to vi samo mislite, takvima puno više i triba! Posal danas ne ide ka šta je iša prije pet-šest godina, troškovi rastu, a u povjerenju, Frane K. ima zahtjevnu ljubavnicu, studenticu menadžmenta, a Vanesa kuži cilu priču i stiska Franu za jajca. Zapritila mu je da se može frigat ako joj ove godine ne uplati sedam dana skijanja na Cronplatzu.

-Je, to stvarno nije humano!

- Ti znaš toga Franu?
- Kako ne, znam ga s maloga baluna, dobar čovik, čak je bija i krizmani kum mome nećaku.
- I šta sad, da organiziramo humanitarnu akciju za nečije skijanje, jesi popizdija?

- Ma neeeee, u stvari da, mogli bi 'vako napravit...
- Skupljat ćemo lovu ka ono za ove iz Ramljana, ovi šta imaju babu sa ovom.... kako se ono reče... kres, skre..
- Skrelozom!?
- E to, baš to, a posal oko obnove kuće, humanitarno ćemo dat Frani!
- A-haaaaaa...
- A onda će Frane nama lipo vratit trideset posto love.
- Malo je to!
- Trideset i pet!
- Fifti-fifti i ni veninga niže.
- Aj može!

- A ta Vanesa, jel' čemu?
- Da jel' čemu? Mrak od ženske!
- Šta si ono reka, da ima neki fitnes centar šta li?
- Jap!
- Di?
- Na Blatine!

- Moram ja to svojim očima vidit, alo tajnice, ako me ko traži reci da sam iša u kumanitarnu akciju.
- Di, u Ramljane?
- Ma koje Ramljane, tamo će Kristina i Denis, a ja iđen na Blatine!
- Ako bude humanosti, more bit da ću se i ja ove zime dovatit Cronplatza!