U zadnje vrime mi se sve češće događa da mi prilaze ljudi, znani i malo manje znani pa mi govore:"Znaš, lako je tebi!"
- A kako je to meni lako!
- Lipo! Kad ti propadne škver mo'š komodno pisat za novine.
- Ahaaaa.... za novine!

U stvari, skoro istu sam rečenicu sluša i prije kojih godinu dana, ali u to vrime je drugačije zvučala - onda su mi govorili "ako" ti propadne škver, a sad ni pet ni šest - "kad" ti propadne škver...
Razlika sitna, ali bitna.

Lipo, nema šta.
Ali lako je meni!
Ae.
Mogu pisat za koga oću, haujesno, ka ludi su bez mene, čekaju me raširenih ruku u svim redakcijama od Triglava do Đevđelije.
Oupppss, malo sam se zanija, kako se to sad pravilno kaže - od Prevlake pa sve do Dunava, ah da, tako je.
Nešto smo stisnuli ili narodski rečeno - ušli u se, nakon pranja pod visokim temperaturama, očito nismo odabrali dobar program za osjetljivi materijal.
Centrifuga nas malo razbucala

Zato su nam danas u prijateljsku posjetu stigli studenti brodogradnje iz Mađarske. Šta, nikad niste čuli da u Mađarskoj studiraju brodogradnju?
Nisam ni ja, sve do prošloga ponediljka. Uglavnom, kolege su me zamolile da mađarskim studentima u dvi-tri riči objasnim svoj dio posla.
Vrlo sam ozbiljno shvatija svoj zadatak. I doslovno, u dvi-tri riči, sve sam im objasnija.

Samo, nisam baš siguran da su me puno razumili.
Iskreno, nisam ni ja sebe puno razumija, ali računam, ako krenem puno u detalje, uništit ću im svu volju za daljnjim studiranjem, još ću ispast glavni krivac za propast mađarske brodogradnje!

Ko je nama kriv šta Mađarska mora nema!?
A ima mornaricu!?
I zamislite - ima čak i studente brodogradnje.

Dobro, ajde, imamo ih i mi.
Petar, Frane, Jasna i Duje... to su mislim, svi preostali studenti brodogradnje u Hrvatskoj.
A čekaj, čekaj lažem, bija je još i oni mali Marin iz Dicma, di je on sad, je li prikinija studij ili?
Ah da, pribacija se na sportski menadžment, tz, tz, tz...

Osim Mađarica mladih, ovih nam je dana u posjeti bila i "Kraljica mora." Istina, neki lokalni reporteri-amateri još uvik nisu sigurni je li u pitanju Kraljica mira, Kraljica mora ili Kraljica bjonda, ali uglavnom - po mnogim se sredstvima javnog priopćavanja moglo vidit, čut i pročitat puno značajnih podataka, te koliko je duga, koliko široka, koliko visoka, prsa, struk, bokovi, sve se mire manje-više dobro znaju.





Čak su mi neki namignuli kako bi bilo dobro napisat neki inspirativan osvrt s puno oduševljenja glede i unatoč naše Kraljice.
Ka ono, nije da ti naređujemo, ali razumiš, ti si ipak Brod u boci.

I šta sad? Da sam pa na guzicu od oduševljenja - pa baš i nisam!
Okej, da se razumimo - brod je lip.
I nov.
I čist.
I uredan.





Ali, ako ćemo iskreno - nešto mi tu fali.
Neću reć da mi fali pet za učinit šest, ali...

U stvari - ne sviđa mi se ime.
Previše je pretenciozno.
Kraljica mora - mo'š mislit!
Prvi školski brod, pa je odma morala bit Kraljica!? Nije mogla bit kneginja, princeza, a kamo li grofica ili barunica?
Mislim ono, čim čuješ to zvučno ime "Kraljica mora" odma zamisliš barenko pet jarbola, sto mornara po palubi, pusta idra, sidra, konope, grope, očekuješ mirakule, razumiš...

A šta je falilo da se zove, eto recimo... Jadranka!?
Pa mislim, stvaaaarno...
Mislim da ništa ne bi falilo.
Nego, mi još uvik patimo od velike aristokracije.
Dotra ćaća mercedes, nu!







Ipak, bez obzira na sve, ne želim bit previše kritičan, uostalom kakva je- takva je - naša je, neka joj bude dobro more, neka na svojoj palubi prima sve mlade ljude željne znanja i dalekih putovanja. Iskreno, duša me zaboli kad vidim koliko smo tom moru okrenuli leđa, koliko ga malo poštujemo i volimo, jednostavno, ne mogu se otet osjećaju da ga uzimamo zdravo za gotovo, kao nešto obično, usputno, ničim posebno...

Ne znamo šta imamo.

Ali dobro, lako je meni, ja i tako mogu di oću!
Da lako!?
Moš mislit...