Iako je dugo toplo lito žestoko banulo na naša vrata, ima bit da nas narednih dana očekuje jedan ladni škerac, kiša, vitar, pad temperature, ako je virovat ljudima od struke koji nam najavljuju nike silne dežgracije, bit će nam se najbolje zavuć u posteju i nigdi ne mrdat barenko koji dan dok se situacija, da prostite - ne stabilizira. A priživili smo svašta do sad pa ćemo valjda i to.



Jesam li vam već govorija na ovu temu?
A sam vrag će ga znat šta sam sve izgovorija u ovih pet stotin i pedeset i pet postova do sad, more bit da sam nike stvari spomenija i više puti ae.
Jo meni, sve me straj da je to jedan od znakova starenja ali u zadnje vrime mi se nekoliko puti dogodilo da počnem pričat priču, cili se zanesen, zalampan rukama, nogama i ušima, uživim se u predstavu, a moj sugovornik mi mrtav-ladan reče: "Znan, priča si mi to"
Iste mi sekunde (rekli bi neki - sekundarno!) prikine inspiraciju i koncentraciju, o zemljo profundaj se, ma kako mi se to moglo dogodit da sam zaboravija šta sam sve i kome šta reka.

A opet s druge strane, isto koji put vidim kad se tako cili zalaufam u priču, a moji slušatelji me gledaju nako lingvido blido, da ništo nije u redu. I onda u po priče pomislim kako sam im sve to vjerojatno već ranije ispriča, ali ljudi su obzirni pa mi neće to "znam, priča si mi to" reć u facu. Znam sve, znam...
Znam i da me posli ogovaraju kako sam rebambija.



Zato je vrlo važno u svakodnevnoj komunikaciji znat procjenit situaciju i bit na visini zadatka.
Često se sitim moga legendarnoga radnoga kolege Marinka Svaline kako bi se za marendom uvatija pričat uvik iste priče.
Onda bi ga Bruno, prva truba Trogira, prikinija: A Marine, azagospublaženu, ma priča si nam to već sto puti!
A Marin će ga njemu šćeto-neto: "Ma znam i ja cukunu jedan, da sam to ne sto, vengo ijadu puti priča, ali priznaj - uvik je lipo čut!"

I tako je, ima stvari koje je uvik puno lipo čut.



Ekola, prid nama je još jedan lipi koloplet radnih i neradnih dana, valja ih iskoristit na najbolji mogući način, a ako nemate publiku za svoje priče - evo ja vam priporučam ove stolice. Ma vidite li kako su lipe šesne, šarene, u duginim bojama, uredne su, disciplinirane i sigurno vas neće u po govora prikinit i reć "znam, priča si mi to"