Kad god se u našim malim i velim mistima održavaju fešte za široke narodne mase, obavezno se čuju grintanja o ponuđenoj spizi i počnu žestoke rasprave kontra neupitne vladavine jednog, koliko omraženog toliko i obožavanog – njegovog veličanstvena ćevapčića!!!
I uvik su iste priče, klepetanja i ronzanja – e zašto nema ribe, to bi bila prava stvar, i tako dalje i tako bliže. Onda dođu “ribarske noći” na kojima niko ne muma ribu!?

Ima već dosta vrimena otkad je taj bidni ćevapčić pribijen na stup srama, yes little duck bilo bi vrlo poželjno da se distanciramo od tog neuglednog mesnog valjuška, jer to ka ono nije naše, nije autohtono, jer sam njegov spomen nekim pametnjakovićima izaziva asocijacije na balkanske gudure, osmanlijski imperij i svašta nešto još, sa čime mi naravno nikad kroz povijest veze nismo imali.
A zašto!?
Triba priznat da su ćevapčići u lepinji, pa još ako usput uvalimo one razne dodatke ka šta su kapula, ajvar ili kajmak, naprosto neodoljivi, toliko neodoljivi da to nije zdravo!
A upravo činjenica da to nije zdravo, to je ono pravo!
Di ćeš većeg gušta od one mašćurine koja ti se cidi niz obraze, pa onaj vonj zagorenog mesa, ona musava ljepljiva atmosfera ćevabdžinica, koje se barem u Dalmaciji obično zovu “Hajduk” ili “Naprid bili”…
Jer, hebeš ti spizu koja je zdrava a neukusna!
Nema ni šušta ni gušta!
Pari ti se ka da jiš stiropor…

Ćevap kontra srdele.,
Srdela kontra ćevapa..
Nepotrebna dilemma!
Dobro je i jedno i drugo…



Prije par godina, prilično se ambiciozno krenulo u ostvarenje jedne dobre zamisli, sa osnovnom idejom da se diljem obale, otoka pa i kontinenta, ustanovi čitav lanac ribljih brzogriznih zalogajnica s jedinstvenom ponudom i da onda to s vrimenom postane šta bi se po modernome reklo “brand”. E sad, dobra ideja je jedna stvar ali napravit marketinški uspjeh, to je već drugi par postoli
Nakon početnog uzleta, na žalost, brzo je došlo do nesnalaženja i “objektivnih poteškoća” tako da danas od pompoznog projekta nazvanog “Srdela snack” nije ostalo niti jedno “s”.

Najprije…ime mi je bezveze… neš ti atrakcije!
Srdela pa “snack”, poala lipe kombinacije!?
Jerbo, bez obzira na sve njezine nutritivne i druge objektivne vrijednosti, čim čuješ rič “srdela”, odma te mislli odvuku na sirotinju, neimaštinu, tašelane kratke gaće i bižanja u Jamerike..
E ali zato, kad rečeš komarča, škarpina oli zubatac… to je već druga pisma!

E sad šta je to, po mom skromnom mišljenju naravno, najveći hendikep ovako zamišljenog ribljeg brzogriza i glavni razlog zašto “srdela snack” nije zaživila a tribala je…
Pa nezgodno je brate!
Nezgodno za jist!
Jerbo, ako je to brzogriz, onako s nogu, onda u jednu ruku moraš držat pjat a u drugoj fitu kruva, pa ako čašu s vinom i uspiješ negdi privremeno odložit, još uvik moraš imat slobodne ruke za odvajat draču, pa ti se onda prsti počnu lipit, a lako se može dogodit da se cili izmaćaš i upropastiš i košuju i gaće i mudante i postole…Benti, šta ti vridi da si lišo proša ako si se cili išporka!

Pa se mislim…
Oli je jedini način spremanja ribe da se baci na gradele ili tavu i posli toga direktno u pjat?
Je priznajem, pečene srdele na gradele pa još ako je na lozje - mmmmm...
Ali...
Ka da se ne može sve, pa i srdela, lipo filetirat, odvojit meso od drače, uredit kako Bog zapovida i posli sve to lipo servirat ne u pjat, nego u lepinju, bublicu, bilo šta!
I nema više zawebancije kako jist! Nema!
A sigurno postoji još mali milijun načini kako se sitna plava riba može spremit a da bude ukusna i atraktivna i zgodna za ne izmaćat se. Oli se ne mogu radit i mali sendviči ili forneti od ribe? Onako za jedan zalogaj. A šta fali!?
Skuše su još bolje od srdele!
Lokarde, palamide, lice!
Pečeni filet od tunja, a di ćeš bolje…
Mogućnosti ka u priči!

I onda mi mudrijamo zašto ljudi vole ćevape a ne vole ribu. Triba samo prominit način serviranja!
Eto, znam da nisam kuvar iako imam prave kuvarske gene e, možda ovo sve zvizdim bezveze, ali sam mora reć.

Ajme, šta sam sad ogladnija...
Dosta je bilo...
U stvari nije još!

Prizori koji sad slijede nemaju direktne veze ni sa srdelom ni sa ćevapima, ali eto budući da se u zadnje vrime malo šlepam sa slikama, a ove su skroz friške, eto mi idealne prilike za popravak ocjene za umjetnički dojam…












Aj sad lipo marendajte...