Ova vam se priča događa jednog lipog, sunčanog, toplog dana, na jednoj tipičnoj dalmatinskoj rivi...



Naš glavni lik, Šime dakako, a ko bi drugi nego Šime e, sidi na šentadi i nezainteresirano gleda u more...
Fjaka ga uvatila...
Prilazi mu oprezno Junichiro, japanski turist na proputovanju...
Junichiro ima metar šesdeset i tri, veliku glavu i slamnati šešir na njoj, prokockanu košulju, gaće kaki boje, sat SEIKO na livoj ruci, naočale za dioptriju minus tri i ooogromnu kameru, kojom bilježi svaki svoj korak.

-Eeee šjor Šime, a ča činiš ovod? (slobodno prevedeno, op.p)
-A ništa, evo sidin...
-Tako...samo sjedite... (nastavljamo književno op.p)
-E...
- Paaaa zašto...kad već tako sjedite, ne bi uzeli recimo...ribički štap, pa lovili ribu, evo tu sa obale?
- Ahhh, zašto bi lovija ribu?
- Pa recimo, da ulovite sebi za ručak ili večeru!
- Ne volin vam ja ribu jist, više van jan volin janjetinu...
- Eto još bolje, ne morate je pojesti, možete ribu prodati!
- E i?
- Pa zarađenim novcem kupite još štapova, da možete uloviti više ribe!
- E i?
- Pa malo-pomalo kupite sebi neki brodić, mreže, vrše, parangale...
- A-a...
- S vremenom lovite sve više, kupite veliki brod, ma zašto ne čitavu flotu ribarskih brodova, pogotovo sad kad je proglašen ZERP!
- E, ma sve je to lipo, ali ča meni to triba?
- Pa eto, jednoga dana možete sve to prodati i imati toliko novaca, da ništa više u životu ne morate raditi!
- Ma čoviče moj lipi, šjor Junichiro jel'tako, jeste rekli Junichiro, e..., pa jel' vi vidite da ja već sad ništa ne radin!!!

Ha ha ha, očekujem sada nasnimljeni pljesak, «alive studio audience»...
Ma čuli ste za ovo već sigurno, ovo je već vic ili pričica s bradom štono bi se reklo, ali eto, mene je podsjetila danas na pritajeni san svakog Dalmatinca, Hrvata, Europljanina, kako hoćete, da sad ne širimo dalje...
Dakle, kako bi provodili dane, odnosno, što bi radili kad ništa ne bi morali radit!?
Ono baš...da imate toliko love da vam nije potrebno svakodnevno odlaziti na vaše omiljeno radno mjesto?
Nećemo sad u detalje, odakle lova i koliko love, recimo Špiro može proć misec sa pet, Frane sa deset, Felicijo sa sto, a Paškvalinu bome ne bi bilo dovoljno ni tristasedamdeset i osam ijada kuna svakoga miseca...

Rekli smo, nećemo brojit šolde, samo ćemo pretpostavit da ih imamo i više nego dovoljno.
Ajmo ća.
Evo ja prvi!
Da vidim...



Ka prvo, volija bi više vrimena provodit sa svojim ditetom, jer već mu je sad udrila donja u gornju, tuče ga pubertet u svih šešnajšt, i za koju godinu neću ga više moć uvatit ni za glavu ni za rep. To bi ka ono bija broj jedan.

Pod broj dva, volija bi pročitat brdo knjiga, ka šta uvik sam sebi obećam da ću danas, da ću sutra, da ću prekosutra, pa nikad ništa od toga...
A moga bi, za ne falit, probat i napisat koju knjigu, e zašto ne!
Dalje...nikad nemam vrimena za pogledat dobar film, bez prekida, bez reklama, bez onoga "uskoro" i "slijedi"... Sigurno se ovih godina snimilo puno toga zanimljivoga, a ja nemam pojma šta se u svitu filma događa... Znam samo da su Anđa i Bred u vezi!
Ako u međuvremenu i oni nisu počeli činit škerce!

A di je još muzika, bilo bi lipo kupit gomilu CD-a DVD-a, svih mogućih stilova, rokija, klasika, bluz,samba, rumba, cha cha cha, pa otić koji put uživo na koji koncert, pogledat predstavu u teatar, operu i tako...

Ma...sve je to lipo, ali isto ne bi valjalo samo tako, pasivno se prepustit guštima.
Sve četiri u ariju i šta sad?
Čovik triba nešto radit!
Čak i kad se čini da ne mora...

Eto, imam oko kuće malo vrtla, pa bi se tu dalo lipo zabavit. Malo to sredit, napravit pravi komin, stavit više cvića, pitara, ružmarina, lavande, kadulje...
Imat koju glavicu kupusa, kavula, koji list blitve, špinjače...
Onda na ono pinkicu zemje šta mi je ostala od pokojnoga dida, dobro bi bilo posadit bokunić vinograda. Ne puno, za umest se, nego onako...dvista, trista loza, šta će mi više!? U spomen na naše stare, a isto tako i za vlastite gušte. Pa za koju godinu uredit konobu, kupit bačve, badnje, bigunce, turanj, turičep, vadičep...



Imat svoje vino i svoje uje, ma di'š bolje! Zasadit još desetak maslina, neka se nađe...
E bravo, da ne zaboravim i mendule, trišnje, višnje maraske, svašta nešto lipoga...



Kad bi već ima toliko šoldi, valjalo bi kupit i malo veći brod, pa koji put bacit tunju ili peškafondo....
Eeeeeee, n'ti maloga miša, evo ti ga na, tija – ne tija, opet sam doša na ono isto šta je Junichiro savjetova Šimi!!!

Hmm...sad se mislim, možda stvarno ne bi bilo loše da kad već ovako sidin bezveze, da uzmem štap u ruke i okušam sriću!?