Ovih dana sam u offsajdu.
Debelom.
Pari mi se da igram isturenog centarfora u protivničkom šesnaestercu.
Njihovi bekovi i bek-vokali, palatali i sibilari stalno trče naprid ka maniti
A onaj k(o)rumpirani pokrajnji sudac maše li ga maše.
Ma, ko to more pratit…





Opet me boli desno stopalo, sićate li se kad sam ono bija opandrčija nogom u stinu, ima od toga dabi dva miseca.
Ali…ovaj put nisam nigdi opandrčija!
Stvarno! Bija sam dobar.
A opet me boli.
Na isto misto…
Opet cotam.
Cot cot, šep šep…

Ništa ne stižem napravit.
Vrtal sam zapustija.
I masline sam zapustija.
Siguran sam da bi i vinograd zapustija.
Sva srića šta nemam vinograd.
Pa ga ne mogu zapustit.

Šporko suđe mi se gomila u sudoperu
Paučina po kantunima…
Gomiletina knjiga, magazina, letaka, prospekata, CeDe-ja DeVeDe-ja razbacana svugdi naokolo
Prašina all around the world…
A jebate…





Komarci me i dalje grizu nemilice
Ništa ne pomaže.
Pitroid, Raid, Vape, Spira…isto stanje, greben vam malter, ništa vam to ne vridi. Ništa!
Samo nas trujete.
A krvopije idalje grizu. I zuje…
Da barem ne zuje…
Prekjučer me, ka za žuntu, još i osa ubola.
I to ispod pazuha.
Koja glupa rič! Pazuh…da pazuh!?
Diga ja ruku u zrak…
Štajaznam zašto sam diga ruku!
Bit će da sam mava nekome.
Ili nekoj.
Uletila osa ispod pa(u)zuha, nisam je ni vidija
Spustija ruku
Mas pater!
1:1
Mene ubolo, osu speštalo…
Sva srića da mi se naša jedan pomidor pri ruci.
Kad vas ubode osa, najbolje je utrljat nešto crveno.
Crvenu krpu, pomidoru, voće, povrće, živo, neživo bilo šta samo da je crveno
Ne znam u čemu je baza, ali djeluje
Provjereno!






Ali…da ne biste krivo shvatili i bez razloga me sažaljevali, jučerašnji dan mi uopće nije bio loš. Bio je dobar.
Pače i vrlo dobar. U mnogim segmentima stremio je prema idealnom danu, he he…
Jedino šta objektivno imam velikih poteškoća da sastavim dvi-tri suvisle rečenice. Pa vam evo danas nudim samo ove zbrčkane. Izmišali su mi se subjekti i predikati , imenice, glagoli i pridjevi, atributi, epiteti i apozicije.



Lito nam se vratilo. Zna sam ja da u svići još uvik ima ulja, i da ovo lito još nije reklo sve ča je imalo. Istina je da smo se prije dvi šetemane napatili i nasmrzavali, već smo bili izvukli i zimske jakete i postole, a poneki zimogrozniji čak i duge mudante…





Tužno je kad lito nestane s prvom kišom, kad ode tako odjednom, naglo, bez pozdrava.
Iako vjerojatno nismo baš zaslužili, ovo lito nam se ipak smilovalo pa nam poklonilo još nekoliko dana punih sunca, topline, okusa i mirisa Med(a) i Terana
Prekrašno je bilo ovih dana na moru, ni prevruće ni hladno, konačno smo dočekali i one famozne rujanske utihe. I opet se kupamo, doduše u more se ulazi na pecibokune, onako penzionerski…

Jučerašnja đita bila je kratka ali slatka, po malenim škojima srca moga.
Ne moram vam ništa više objašnjavat, slike govore ijadu riči, tako barem kažu...
Je da ima malo sumaglice, ali to je više od sfumata u mojoj glavi...

Kako ću nazvat ovaj post?
Znam! Utiha…
Baš mi je lipa ta rič. Utiha. Ma lipa je ka i bonaca. Šta vam u stvari dođe isto ka i utiha…
Zaključeno – ide Utiha!