Zanimljivo je kako se u turizmu brzo mijenjaju trendovi! Još prije pet-šest godina, veliki putnički brodovi za kružna putovanja ili kruzeri kako ih popularno nazivamo, bili su rado viđeni gosti u našim lukama. Ustreptalih srdaca i treptavih okica, sa ushićenjem pučkoškolca kad se po prvi put dočepa erotskog magazina, gledali smo te ploveće ljepotice usidrene pred našim portima.

Možda su neki očekivali da se na takvim kruzerima voze Eden i Cruz, pa čak i Tom Cruise sa tadašnjom curom Penellope isto tako Cruz, ali na žalost ništa od toga. U tim poslijeratnim godinama, mnogim se lokalnim galebovima u prijevremenoj mirovini, dolazak kruzera činio idealna prilika za oživljavanje već zaboravljenih dopunskih djelatnosti. Ali ne lezi vraže, umjesto prpošnih i zamamnih skandinavskih reprezentativki u sunčanju, većinu putnika na kruzerima su ipak sačinjavale sjedokose bakice u pratnji reumatičnih hokejaša iz domova umirovljenika.

Inšoma dela šoma, nije nam tribalo puno vrimena da shvatimo kako svim tim silnim putnicima sa kruzera, ne ispadaju baš tako lako iz džepova šuškavi dolari, euri i ine novčanice. Sad mudro zaključujemo kako nam kruzeri samo zagađuju more, unose nepotrebnu gužvu, strku i zbrku i čini mi se da nije daleko dan kad ćemo ih počet proganjat iz naših teritorijalnih voda ka da su velike bijele psine...

Tunjo, moj prijatelj iz djetinjstva danas plovi na tim kruzerima i to ne kao putnik, već na njima zarađuje svoj kruv sa sedam kora. Tunjo je još od malih nogu ima sve predizpozicije da se jednog dana razvije u vrhunskog jebivjetra i zajebanta ekstra klase. Uvik spreman za neki škerac, učinit dišpet susidima, učiteljici, ćaći, materi, babi, bilo kome. Kroz osnovnu školu se nekako provlačija, a onda je već u prvom srednje zaključija kako nije u librima sve i ukrca se na brod "Jadroslobodne" ka mali od kužine. Nije mu u početku bilo lako, ogulija je tone kumpiri, isplaka hektolitre suza guleći kapulu, mora se dizat iz postelje ujutro prije svih za ispeć kruv, a uvečer zadnji ić leć nakon šta bi izglanca cilu kužinu. Kroz te puste godine plovidbe, vijađe i vijađe, od maloga od kužine posta je pravi i cijenjeni brodski kogo i evo ga, sad već nekoliko godina plovi na kruzerima. Vidija sam ga prije nekoliko miseci, pa smo se našli na rivi uz čašicu-dvi, tri...

Priča je o tome kako liti uglavnom plove po Mediteranu, a kad prođe sezona uragana sele se na Karibe. Već mu je pun kufer i Martiniqua i Jamajke i Bermuda. Plovit će kaže, još dvi-tri godine, pa će onda u penziju. Reka sam mu da se onda odma može pridružit putnicima na svom brodu i nastavit krstarenje.



Ma kakvi – govori Tunjo – nema ti na našim brodovima gerijatrije, ovi iz moje kompanije prodaju aranžmane ciljanim skupinama! Poslovni ljudi, bankari, šoubiznis... Onima sa puno love, e! Koji penzioneri....
- Mora bit da je lipo na tim brodovima.
- Moš mislit...

I tako, prije kojih desetak dana, zvoni meni telefon, gledam ko je, šta je, kad ono – Tunjo!
- E, a šta je, oli je vijađ već završija? – pitam ga
- Nije, nije, nego znaš šta, ovih dana ćemo pristat u Dubrovnik.
- E?
- A sitija sam se tebe, uvik govoriš kako bi volija učinit đir sa velikim brodom...
- E?
- I šta e!? Ako oćeš, ukrcat ćeš se na moj brk, posli Dubrovnika idemo za Veneciju. Pokazat ću ti cili brod, sve šta zanima. Posli toga se spuštamo doli do Ancone, tamo se moreš iskrcat i onda imaš direktno katamaran za Split.
- Uh jebate...to bi bilo dobro!
- Ma normalno...

Čoviče, ovo bi moglo bit zanimljivo, nije baš pravo kružno putovanje, ali isto mi je oduvik bila želja vidit kakvih sve to čuda ima na tim brodovima. Ali isto mi je sumnjivo, nije Tunjo nikad bija nešto posebno darežljiv, kako mu je to sad palo na pamet? Da on mene ne misli šta zahe... A ništa, sad kad sam mu reka da ću doć, onda ću doć...

Eto mene za par dana u gruškoj luci, a tamo je za divno čudo stvarno vezan i Tunjin brod. Taman su uplovili. Čoviče koja grdosija! Ali... šta je gadan!? Pari škatula...velika škatula....Koliko ovo kabina ima, ma ovo nisu kabine, ovo su ćibe za tiće...



Na brodu masa putnika, ima ih gori mali milijun po palubi, po balkonima od kabina, na krmi.
Gledam provu, gledam krmu, gledam detalje, linije broda, ipak sam profesionalno deformiran...
Putnici na balkonima sve nešto mašu jedni drugima, neka je vesela atmosfera....
Gledam putnike, pa još jednom gledam putnike....pa zastave....pa opet gledam putnike......pa mi je sve u trenu postalo jasno!!!
Muški!
Svi su muški!!!
P....ardon!!!



A tuuuuu smoooo, ha ha ha Tunjo, Tunjo, kako si me samo mislija priveslat! Ciljana skupina, ha??? Dobra ti je ova ciljana skupina, ajme šta bi mi lipo bilo tri dana na brodu sa ovom ciljanom skupinom...

Nije prošlo puno vrimena, eto ti njega, zove na mobitel:
- A šta je, di si ti, je li idemo?
- Hmmmm, nisam baš siguran
- Ol si vidija , a merlo?
- Sve sam vidija...
- Ma kako su oni tukci izletili vanka?
- Budi ti sritan šta tebi nije nešto izletilo ili uletilo, kako ti god drago
- Vidiš ti da meni nije lako?
- Stvarno nije, bidan ti, priznajem, čini mi se da ćeš u penziju i prije vrimena

Fala lipa Tunjo, u Veneciju ćemo nekim drugim brodom, ha ha ....
Svaka njima čast, neka svako čini šta mu je drago, ali isto ne bi volija da me netko iz te ciljane skupine uzme na nišan...