Eto ti ga na!
Opet su krenule štafete po Blogu. Natantala me Čiovka da opišem svoj «idealan dan».
Molit ću lijepo, ja sam na tu temu pisao prije otprilike tri miseca. Doduše naslov posta nije bio "Idealan dan" nego "Recept za dobar dan" pa koga interesira neka klikne i ćirne.

Ali, kad te žensko čeljade lipo zamoli da nešto napraviš, onda se to ni u kom slučaju ne smi odbijat. I zato, danas idemo malo pustit mašti na volju pa da vidimo kako bi izgledala barem jedna od bezbrojnih verzija idealnog dana.



Noćni burin lipo je rasfriška ariju vrele litnje noći. Cilu noć nisam ćutija njanci jednog komarca. Konačno sam se naspava lipo i pošteno ka čovik, pa iako je tek šest uri i devet minuti ujutro, osjećam se zdravo, čilo i odmorno, spreman za nove pobjede. Pored mene u postelji moja Draga maznim pokretima privila se skroz uz moje tilo. A meni krivo...
Funcutica jedna, zna ona dobro da joj ne mogu odolit. Ljubim je u rame...
Pa malo u vrat
Gricnem je...
Zamantan mirisima i okusima najdražeg, lipog zamamnog ženskog tila prepuštam se ljubavnim strastima.
Za dobro jutro...
Lipo li je, lipo li je...


Idemo dalje, pa nećemo cili dan provest u postelji (iako bi i to mogla bit jedna od verzija idealnog dana). Danas imamo puno planova. Idemo na more, na đitu.
Najprije moram skočit do grada dignit lovu i obavit spizu. Dolazi cilo društvo, a na moru se otvori apetit, čovik može pojist i vola pečenog.

Na bankomatu dižem pet iljada kuna, bit će to dosta za danas. Na onome papiriću mi piše da na tekućem računu imam još jušto 872 iljade i 342 kune. Dobro je, malo se stanjilo, ali izdržat ću nekako do kraja miseca, a još kad mi legne plaća i regres za godišnji odmor, skupit će se deboto 968 keka kunića. To je onako za tekuće troškove... Ono šta stoji na drugim računima – još ćemo vidit šta ćemo...

Idemo na rivu popit piće. Konobar Vito mi odma donosi "moju" veliku kaffu sa ladnim mlikom. Nisam ni okrenija dva lista "Slobodne", zvoni mi mobitel
Šime sa Maloga Drvenika...

- Alo, je li sve pod kontrolom?
- Apasolutno!
- Kad dolazite?
- Isplovit ćemo u jedanajst uri, tu smo oko podne i po.
- Dobro
- Je si ulovija šta ribe?
- A ima nešto, dva šampjera, tri škrpine, ugori, pici, fratri...
- Oćemo bacit jedan brujetić?
- Nego! A koliko vas dolazi?
- Petnajst-šešnajst
- Opa! Onda imamo problem
- Koji
- Nemam toliku teču
- Nemaš teču!? Šta ćemo sad? Ništa, to ću ja sredit, čujemo se
- Eeee

Triba nam velika teča. Znam šta ću, zvat ću Ivana.
Ivan je u HaDeZe-ju. Ivan je vlast. Ali isto je dobar čovik. Ako mi on ne može ovo riješit, ne znam ko će.

- Ivane, triba nam velika teča za brujet
- Koliko velika?
- Za dvadesetak ljudi – šta je sigurno sigurno je
- Dvadeset!? Hmmm...računaj da je riješeno! Kad idemo?
- U jedanajst
- O Kej, dolazim za po ure

Nisam ni sklopija slušalicu, zove me Stipe biolog.

- Slušaj, ja sam kod babe Mande
- Tako i triba, je li gotovo?
- Evo ga taman mažemo, oćemo uzest jedan ili dva?
- Ma uzmi dva, jedan ćemo nosit na more, drugi kad se vratimo
- Dobro...

Malo prije jedanajst uri, na mojoj jedrilici od dvadeset metara, skupila se prava ekipa. Čitav inicijativni odbor za osnivanje ekološko-hedonističke udruge gradana za promicanje kvalitete življenja - "Brnistra". Imamo puno potencijalnih članova i ambicioznih planova. Čuvat ćemo more i gore, spašavat morske sisavce i ostale stanovnike kako dubokog plavetnila, tako i visokog zelenila. U periodu jesen-zima podignit ćemo vinograde u kojima ćemo obnovit autohtone sorte grožđa. Moramo za početak posadit 219 maslina, 333 bajame, pošumljavat goleti...Uglavnom, imamo puno tema za raspravu, a da bi ona bila kvalitetna i sadržajna idemo malo na more, da nam friška morska arija razbistri misli. Najprije ćemo do Vele Rine na Drveniku Malome. Tamo nas čeka već spomenuti Šime, naš povjerenik na tom otočiću. Ivan je donija teču kako je i obeća, Stipe soparnik iz Gata, a tajni agent Rascho je donija sam sebe.

Tu su još i direktor Frane, poštarica Ćimoza i profesorica Dijana, prpošna Ane, Majda - žena od mota, mala Kate, debeli Jure, lijepi Miro, Neda, Danica, Mare, Ivana mala, Ivana velika, doktor Blaki, tenor Špiro, bariton Tome i još mnogi drugi. Kako smo svi stali u jedan brod – nemam pojma!



Čim smo spustili sidro na pješčano dno, svi smo se pobacali u more. Nakon napornog točanja u kristalnom moru i metafizičkog razmišljanja o smislu svega postojećeg, teleportiramo se do Šimine kućice. Gori vatrica, na kominu se krčka brujetić, opojni mirisi šire se čitavom valom.
Čitavo društvo je za stolom, analiziramo situaciju i dogovaramo o daljnjim aktivnostima udruge.

Nakon delicioznog brujetića i nekoliko kapljica Čarskog Pošipa rasprava se zahuktala. Dok uvažena gospoda raspravljaju o krucijalnim pitanjima za spas čovječanstva, moja Najdraža i ja se iskradamo do jedne skrivene udaljene plažice. Daleko od znatiželjnih pogleda. Ljeto more, sunce, sol u kosi mirise nosi i ...naravno, opet se prepuštamo ljubavnim strastima....Drugi put danas...

Sa prvim popodnevnim satima, dižu se i prvi refuli maeštrala. Vraćamo se na brod, ekipa nas čeka i upitno pogledava di smo se to "zgubili" a mi se pravimo nevješti. Dižemo jedra i plovimo dalje.

Vitar nam puše u krmu, brod se lagano njiše bokovima. Prošli smo puntu Kalafata, plovimo uz južnu obalu Drvenika Velog, otočić Orud nam ostaje sa desne strane, daleko na pučini obrisi Visa, Biševa, isprid moga pramca Maslinica, Šolta... Sa live strane prate nas tri dupina.

Ali, tu blizu je ona moja tirkizna uvala, nema šanse da u njoj danas ne spustimo sidro.
Ostat ćemo u Solinskoj uru-dvi. Program je zahtjevan, moramo odigrat koju partiju na vatropolo i morski basket. Opet mi zvoni mobitel. Siniša Svilan, inače manager za medije, javlja mi da je kompanija MGM odlučila otkupiti moj originalni scenario za film pod radnim naslovom "Kako je zavladao mir na mom potoku".
Ponuda je izdašna, radi se o iznosima od šest nula plus postotak. Nevoljko pristajem, bilo bi mi draže da to radi "Paramount", ali eto šta je tu je...



U dobrom društvu vrime brzo leti, već je šest-sedam uri i vrime nam je za povratak u trogirsku luku. Ostali bi mi na moru još sigurno dva-tri dana, ali u Trogiru nas čeka dio ekipe koji nisu mogli danas s nama na more, jer su bili angažirani na drugom projektu – spašavanju dvaju kitova koji su iz nepoznatih razloga zaglavili u kornatskim labirintima.

Na večeri u dvoru isprid moje kuće, skupilo nas se više od trideset. Šta od jedrenja, šta od kupanja, a šta od spašavanja kitova, svi su puni priča i doživljaja. Ozarenih lica, ali praznih želudaca, željno očekujemo zasluženu okrepu. Na meniju imamo crni rižot od sipe i bili "a la skradinski". Za glavno jelo - pašticada s njokima.

Između dva njoka opet mi zazvoni mobitel. Jidin se sam na sebe ko me to smeta u ovom svetom trenutku. Zove, zove, zove mene - ne Jole, nego Zoka Milanović.
Moja generacija. Šesdeset i šesta..
Pita me bi li ja prihvatija misto ministra mora, turizma, ekologije i još koječega u budućoj vladi.
Reka sam mu samo da mi je zbog njega sad njok zapeja u grlu, ali da ću razmislit i javit mu sutra. Sva srića šta je blizu mene bila botilja Tomićevog "Plavca maloga" pa mi je pogurala oni njok kroz grlo.

Ostatak večeri smo proveli uz pjesmu, smijeh i veselje. Na kraju smo zaključili da moramo inzenzivirati rad "Brnistre" na svim mogućim poljima, poticati osnivanje podmlatka i ogranaka u Montrealu, Zagrebu i Mrduši Donjoj.

Društvo se razišlo mirno i bez incidenata.
Moja najdraža i ja smo se povukli u naše odaje....
Šta je posli bilo?

Hmmmm....ajde, otkrit ću vam još i to
Prepustili smo se ljubavnim strastima
Prepustili smo se ljubavnim strastima
Prepustili smo se ljubavnim strastima

Savršen dan....