A1
Dalmatina
Split-Zagreb
Zagreb-Split

Ne znam uopće koji je službeni naziv ovog ostvarenog hrvatskog sna, samo znam da svaki put kad prođem naplatne kućice i ubacim u petu brzinu, iznova i ponovno zahvaljujem svima, baš svima, koji su zaslužni za njezino postojanje.



Jerbo mnoge stvari shvaćamo zdravo za gotovo, ali sam siguran da će se vremenska lenta u Dalmaciji jednom nazivati vremenom do i vremenom nakon izgradnje auto-ceste.
Nećemo sad grintat o tome kako je cestarina skupa i slične monade, volim Dalmatinu zbog toga šta nam je promijenila perspektive, ništa više nije isto, nekad daleki krajevi odjednom su postali puno bliži.

I oni nama i mi njima...
Isto onako kako su i nekada kretali naši snovi prema svijetu.
S Perkovića preko Knina.
Hvala i Arsenu...
I Djevojci iz moga kraja...



Svako naše malo misto je u jednu ruku slično nekom drugom, a u drugu je opet na svoj način posebno. Ali ima jedno malo misto koje je zaista jedinstveno i ne sliči ni na koje drugo. Ono je istovremeno i na moru i na rijeci i na jezeru...
Zelenilo Krke i plavetnilo neba.
Huk slapova i vodopada sa sjevera, miris algi i valova Jadrana sa juga.
Blizu ste, naravno već znate, naše današnje malo misto zove se Skradin...

A sad vam je sigurno već i jasno zašto je na početku današnjeg posta upravo auto cesta. Jer mjesto na kojem se križaju Dalmatina i rijeka Krka je na neki način već postalo kultno, mjesto pored kojega je gotovo nemoguće proći bez zaustavljanja.
Vrag odnija i prišu, triba znat putovat, triba žurit polako.
Festina lente...

Jer, nema se tu puno šta filozofirat, padat u afan od pjesničkog nadahnuća...
Triba se samo zaustavit, učinit par koraka do onog zidića iznad kanjona i ...šutjeti...
Oli mučat, po našu...
I guštat i slušat furešte koji su tu stali iz istoga razloga ka i mi, kako ostaju bez daha.
Amazing...
Magnifico...
Wunderschon (ovde bi tribalo stavit one dvi točkice poviše o samo ne znam kako se to radi)

A doli, uz obalu se ka sramežljivo skućija lipi mali gradić, bonbon od mista.
Ma šta bonbon, bajadera od mista!





Može u Skradinu bit na stotine, na iljade i domaćega i fureštoga svita, ali u njemu uvik osjetim ozračje neobičnog mira.
Rekli bi marketinški stručnjaci - Mediteran kakav je nekad bio....
Za Skradin me ne vežu nikakve ni rodbinske ni prijateljske veze. Samo mi je uvik drago doć. Naravno nisam ni na popisu birača.
Ali kad bi moga birat upravo ovde u Skradinu, ja bi predložija nezavisnu listu maloga mista.
Listu koja neće iznevjeriti.
I to u slijedećem sastavu

1. Ruža teleća
2. Riža domaća (a nu!)
3. Kapula oli crveni luk kako vam drago
4. Ulje
5. Juha od domaće kokoši i junećih kostiju s povrćem
6. Pileća prsa
7. Konšerva od poma
8. Sol
9. Papar
10. Petrsimul oli peršin
11. Ribani ovčji sir
12. Posebna tajna

I šta ćemo sad mi sa ovom listom?
E, učinit ćemo otprilike ovako.

Teletinu ćemo izrizat na komade 3x3cm. U posudi s debelim dnom na zagrijanom ulju popržit ćemo kapulu. Kad dobro zažuti, dodat ćemo teletinu i šufigavat (pirjat) dok teletina ne isuši, neprestano miješajući. Zatim ćemo postepeno dolivat žlicu po žlicu juhe. Nakon 8 do 9 uri, dobit ćemo kašu u koju ćemo dodat male komade pilećih prsiju i konšervu od pomidora. Posolit, popaprit i pirjat još 1 uru.
Mišat bez prestanka. Posli ćemo dodat malo ribanog ovčjeg sira. Tek sad ćemo uvalit rižu i petrsimul. Po potribi ćemo dodavat juhu i kuvat i dalje sve dok ne bude gotovo.
A onda slijedi fešta!

Ali...,uvik ima neki ali...
Možda se nekome neće svidit.
Jer ovo vam je šovinistička delicija.
Muško šovinistička.
Jer samo muški imaju pravo spremat Skradinski rižot.
Ali zato ga mumat mogu svi.

Nakon ove prvoklasne poslastice, možete probat i još jednu, Skradinsku tortu od oraha, bajama i meda.
Navodno je običaj da je obavezno moraju kušati mladenci prije prve bračne noći.
Isto mi je to malo sumnjivo...
Ako im već za prvu bračnu noć tribaju bademi, orasi i med, hmmmm....
Ne znam...
Sad sam opet odluta.
Šta sam ono tija reć?

Ah da!
Onda?
Sviđa li vam se ova lista malog mista?