Izaša sam na naslovnici!
Osjećam se kao golgeter koji je nakon duge krize ponovno zabio gol.
Ali....
Uvik ima neki ali.
Na naslovnici mi je izašao post kojeg ja uopće nisam objavio!
Kako!?
Da ne bi bilo zabune, post je zaista moj, ali nije objavljen na mojem blogu već na Karakter Clubu.
Kako je do toga došlo?
Ah, duga je to priča...

Pregovori su bili dugotrajni i iscrpljujući. Teško je rekonstruirati čitavi tijek razgovora, znalo je tu biti i napetih situacija, ali izgledalo je otprilike ovako.

Jedno jutro nazvala me Wanda i umilno zacvrkutala kako samo ona to zna.
- Sunce moje! Oćeš mi učinit jubav?
- Reci...
- Aj napiši mi jedan lipi post za karakter klub, o tvojim đitama i đirevima, znaš ono ka e, mooving, mrdanje guzom i tako... Oćeš li?
- Oću!

Ma ko to može odbit Wandu, još kad počne rečenicu sa „sunce moje“ ja sam totalno razoružan...Bolje mi je ništa više ne govorit, još bi ljudi mogli svašta i pomislit....Zato lipo pođite na Karakter Klub i vidit će te kako sam ja to lipo, ma šta lipo, maestralno napisa...

Evo sad sam bija do moga lipoga maloga grada, učinit brzinsku foto-reportažu. Puno mi je drago šta ima sve više blogera iz Trogira. Kod Čiovke možete vidit puno ljubavi prema ovome gradu, kod Zuzayok možete pročitat stare trogirske legende, AlterEgo čini čuda za mlade, rock koncerte, druženja, svašta nešto lipoga...



U gradu subotnja gužva, sve je puno živosti. Riva je prepuna brodova. Jarboli, jarboli....
Lito je ljudi, već je lito!!!
Ekipa u debeloj ladovini ispija prve jutarnje kavice. Triba čut, a i ispričat najnovije ćakule, ko, di, šta, s kime i tako dalje...





Na pjaci, sve je puno turista. Triba vidit Radovanov portal, e!
A di su još sva ostala čuda...





Ako vam u životu fali uzbuđenja, uskočite u auto i provozajte se do Trogira. Takve gužve i krkljanca nema nigdi. Možete se besplatno iznervirat i izbeštimat kako već odavno niste. Puzat ćete u koloni veličanstvenom brzinom od 2 kilometra na sat. Ali nas domoroce, više ništa ne uzbuđuje. Vidite kako su i naši organi reda i zakona potpuno cool.



Subotom ujutro se obavezno mora svratit do peškarije to jest ribarnice. Puno friške ribe. Evo taman su došle lipe srdele. Milina ih je vidit. Uzeja sam jedno kilo...





Šta još?
Ma nema više ništa!
Iden ća naložit vatru
Srdele na gradele...
Aj, živili vi meni, ako ste negdi u blizini, svratite...
* * * * *
Ovo sada bi trebao biti jedan, kako se lipo na našem hrvatskom jeziku kaže - apdejt!
Sredili smo srdele...
Mnogi bi rekli - ne'š ti ribe!
Sto ljudi, sto ćudi...
O o(u)kusima se ne raspravlja
Nećemo sad u znanstvene vode, polemizirati o omega tri masnim kiselinama i sličnim stvarima.

Spustija sam se doli do mora.
More je...
More je taman.
Jer ako kažem da je savršeno, bojim se da bi naši dragi na kontinentu mogli past u depresiju.
Zato i ostajem pri tome da je more - taman!
Da, lito je u mome kraju...
Pa sad, probaj ti u ovakvom okruženju, ne bit hedonist!?