Nemojte nikad s meštrima pričat o njihovome zanatu. S piturima o bezbojnim lakovima, automehaničarima o karburatorima i getribama, električarima o lusterima ili fidovim sklopkama... Ajme, gotovi ste, nemate šanse, nikakve...To su vam unaprid izgubljene bitke. Jer oni samo čekaju trenutak da dođete na njihov teren.



Počela je sezona sajmova voćnih sadnica. Ili sadnica voćaka, kako god oćete. I naravno da i ja kao ekološki osvješten poljoprivrednik-amater, bolje rečeno voćar-diletant, moram bit u trendu. Ove zime moram posadit barem pet-šest novih stabala. Barem dvi trišnje, koju višnju, bajamu, krušku... Krušku posebno, da mogu kad to stabalce naraste, padat s kruške...

Ali lani sam se opeka u razgovoru s jednim "stručnjakom". Razgovor je izgledao otprilike ovako.

- Dobar dan, dobar dan...
- Imate li koju višnju marasku?- pitam vrlog stručnjaka.
- Šta vam je to?
- Kako šta!? Pa višnja...maraska...- učinilo mi se da čovik nije dobro čuja
- Čekajte malo, je li vi oćete višnju ili marasku? – tupi i dalje "stručnjak"
- Pa oli maraska nije višnja? Šta je maraska? Helikopter? Vrtolet?- već sam lagano popizdija
- Eeeee, nije vam to baš tako. Maraska je maraska, a višnja je višnja...- ceri mi se samozadovoljno u facu

Tlak mi je skočija na trista, ma šta me ovi budalaš ovde uvatija u đir, on će sad na meni razvijat skolastičku filozofiju! Malo mi je falilo da ga bombizam u ćivericu, već sam ga vidija kako se valja bespomoćno među onim cvićem, voćem i povrćem. Glava od kupusa! Da maraska nije višnja!? Onda ja cili život živim u zabludi, a da nisam ni bija svjestan. Ali ipak sam se mora suzdržat jer ne bi bilo baš zgodno da osvanem u kronici 92. Poznati bloger pretukao prodavača sadnica... Koji bi to bija lipi naslov...



Zato sam se lipo uljudno zahvalija ovome filozofu šta me prosvitlija, okrenija se na livo krug i odjahao u zalazak sunca. Koliko me iznervira, na kraju nisam ništa ni kupija.

U ovu subotu sam opet doša na to isto potencijalno mjesto zločina, onoga Aristotela nisam vidija i bolje da nisam...Bemu njegovu i višnju i marasku...Na kraju će još ispast da plavac mali nije grožđe, da vašingtonka nije naranča, da viljamovka nije kruška...



Sad mi je još samo preostalo malo rekreacije. Tribam ovih dana iskopat rupe dimenzija otprilike negdi oko cirka približno (ovo beskorisno ponavljanje istih pojmova vam se zove PLEONAZAM!) 50x50 a dubine 45 centimetara. Kako još nije izmišljen software koji bi omogućija da klikom miša napravim tolike rupe, dobro će za ovu priliku poslužit i stara dobra motika. Ali to ću ja uspješno riješit, ne sumnjam, ipak sam ja nekakav stručnjak za..., za... sadnju. Voćaka, naravno...