Samo moru virujen
More sluša, ja mu pričam priče
Samo moru virujen
Ono šumi, pušta me da vičen

Samo moru virujen
More liči, more rane vida
Samo moru kažem sve
More sluša, pa me ispovida

Samo moru virujen
Samo valu, oseki i plimi
Kada svi me ostave
More širi ruke da me primi

Samo moru virujen
More sluša pa me osokoli
Samo moru virujen
Samo more znade da te volim
(Krste Juras)

Ma koji je ono tukac reka da se na blogu ne može saznat ništa posebno? Evo, ja sam jučer, priko naše katride doša do portala grada Kaštela i na moje veliko zadovoljstvo vidija da će se u utorak, u palači Vitturi u Lukšiću, održat promocija knjige Tonke Alujević "Samo moru virujen". A baš tu knjigu sam kupija prije misec-dva dana, i smaza je u roku hića.



Zna sam da će to bit prava poslastica, nešto šta se ne smi nikako propustit. Već godinama pratim ovako iz daleka Tonku i Alena i mogu reć da im se stvarno divim jer su imali hrabrosti i upornosti da ostvare svoje snove, a ovo je idealna prilika da ih se upozna ovako "uživo".

Tonka Alujević i Alen Krstulović su nekonvencionalni životni par i pravi ljudi od mora, u svakoj prilici promotori naših otoka, našega načina života koji na žalost nepovratno nestaje, bilo da plove po Jadranu, Mediteranu ili Atlantiku. Prije desetak godina su kupili brod Issu, i na toj modroj lipotici su upoznavali svoje goste sa našim morem i tradicijom i to ne na onaj suhoparni industrijsko-turistički, već na svoj osobit način. Naravno, to ne može svatko.

Alen je pravi jedriličar, viško dite, pozna more u dušu, izdanak one naše plemenite pomoračke tradicije koja se danas sreće samo u tragovima. Tonka je prava žena od mota, na neki način Cvijeta Zuzorić naših dana, otvorenog duha i pogleda, elokventna i duhovita, da ne nabrajam dalje, jer znam da ni ona sama ne voli da je se previše hvali. Prošle godine su povodom 1700 godina grada Splita, motorom obišli čitavi Mediteran, pratila ih je i snimateljska ekipa, a dijelovi reportaža su već objavljivani na HTV-u. I naravno da su svašta doživili, i lipoga i gruboga, upoznali ljudi i ljudi, i ovakvih i onakvih...

Čuli smo puno lipih stvari. O okusima i mirisima, bonacama i neverama, smiju i suzama...
A još ka šlag na tortu ovih lipih emocija, došla je i pisma klape "Vitturi". Pismo moja hrli tamo...Petorica momaka sa glasovima za čistu peticu!



E ali... Uvik ima neki "ali". Takvi ljudi, bistri, slobodni i sposobni, uvik su nekako malo "sumnjivi", mnogi se pitaju ma šta oni to oće, i tako dalje i tako bliže. I onda će neke mudre glave zamirit Tonki da neumjereno hvali samo ono naše, da zašto stalno inzistira na, za njih nekom nepoznatom načinu govora, da se usuđuje kritizirat neke face koje su nedodirljive...

Takav način govora nije nešto šta je palo s neba, to smo jednostavno mi, tako govorimo, koji put lipo, koji put šporko, ali to smo mi, pa sviđalo se to nekome ili ne. Možete li zamislit Gibu ili Olivera kako pivaju na standardnom književnom jeziku? Ma koji bi to proliv bija...

Tonka više ne piše za Slobodnu. Zahvalili su joj se na suradnji. Nije se vjerojatno uklapala u neke sheme. Iste one sheme koje preferiraju gole fufice na zadnjoj stranici.

Nisu joj dali da piše istinu. Ove godine su kupili jedan stari leut na Murteru, potpuno ga obnovili i s njime namjeravali unosit neke nove vitrove u našu žabokrečinu. I plovili su ovoga lita blizu jednog otočića u kojem se ugnjezdila čitava familija i svita jednog od naših veleštovanih tajkuna. Kad su ih ugledali njegove gorile, na divljački način su im pritili i tirali, jer su vrlo mudro zaključili da su Alen i Tonka paparazzi koji samo čekaju kad će uhvatit njegovo veličanstvo u nezgodnim trenucima. I kad su to mučno iskustvo namjeravali
objavit, onda su ih zaustavili, jer je dotični gospodin čak jedan od suvlasnika novina i svakodnevno im donosi veliki dio marketinškog kolača. Ne valja čačkat mečku...

Samo moru virujen. Isto ka i ona famozna pisma, takva je i ova knjiga. Isto mi je naslov da za mislit. Znate koliko obožavam more. I nisam siguran da mu virujem previše. Ali Tonka zna o moru više od mene. Samo Tonki virujen....