Finila je i ova. Učinili smo ulje. Lipo, mirisno, zlatno maslinovo ulje. Od 340 kila maslina dobili smo 65 litara ulja. Preko devetnest posto, odlično! Nikad do sad nije tako «platilo». Prije je uvik bilo oko 15, lani čak manje od 14, a ove godine se opoštenilo.

Ne volim nikako ove kratke dane. Izazivaju mi crnjake. Kad se vratim doma s posla, nisam ni doša k sebi, a već pada mrak. Jučer sam kao mjeru kontra crnjaka poduzeo dozu brzog hodanja kombiniranu sa fotografiranjem. Neke od rezultata vidite u današnjem postu. Ostatak ćemo lagano dozirat za još mračnije dane.



Jučer sam previše vrimena potrošija isprid televizora. Naravno grintajući i beštimajući. Na falše novitade.

Da se razumimo, nisam protiv novitadi, dapače. Ali slijepo prihvaćat neke budalaštine koje nudi "veliki" svit, mi je totalno besmisleno. Na pamet su mi došle neke stvari iz djetinjstva. Početkom sedamdesetih, televizori su ušli u većinu domova. Crno-bijeli naravno...

A veliki bili svit je u to doba već ima televizore u boji. To je kod nas tada bija nezamislivi luksuz. Ali neki su se dosjetili kako se i crno-bijeli televizor može na vrlo jednostavan način pretvorit u "moderni". Ispred ekrana običnog televizora bi se postavilo veliko staklo koje bi bilo obojano u sedam-osam vodoravnih traka raznoraznih boja. I to bi stajalo nekako pričvršćeno za televizor i svi bi buljili u to, oduševljeni šta imaju "televiziju u boji". Kuće koje su imale takvo čudo tehnike su bile hvaljene i pohođene. Čitavo susidstvo bi se skupilo i zajednički komentiralo. A koji put kad bi bija prijenos nogometne utakmice, poklopila bi se ona zelena traka stakla sa travnatim terenom pa bi nastalo opće oduševljenje...

Pred svjetsko nogometno prvenstvo 1978. u Argentini, moj stari je kupija prvi televizor u boji. Nije onda to bilo tako jednostavno. Danas odeš u butigu i kupiš televizor. Biraš između stotine modela, veličina ekrana...A u to vrime, tribalo je imat debelu vezu za kupit tako nešto.

Bila je jedna jedina butiga u Trogiru u kojoj se tada moga kupit televizor u boji. U Stipe Palca. To je u stvari bila "Dalmina" butiga, ali svi su je zvali po njezinome poslovođi Stipi Palcu. I čekali smo taj dan ka ozebli sunce kad će više doć naš TV u boji. Ali naravno, nešto se zakompliciralo... Kamion koji ga je triba donit sa skladišta se pokvarija. Ubila ga velika kvaliteta. I sad je tribalo čekat nekoliko dana da se to sve sredi. A nama škopjalo, dosta smo se načekali, uletili nas dvojica u stojadina i direktno u "Dalmino" skladište. I doveli novog kućnog ljubimca doma. EI Niš Spektra kolor Ambasador. Sa senzorima. Čudo jedno od televizora. Posli se kvarija jedno pet-šest milijuni puta. E, svi se gušti plaćaju...

Sad sam je malo previše odluta u prošlost, a danas ovde pričamo o današnjim falšim novitadama. I to novitadama u kreiranju TV programa. Ma da mi je znat odakle im ona ideja da prekidaju sve emisije, serije i filmove bezbrojnim setovima reklama, najava i pitaj dragog Boga čega još sve ne. Taman se zadubiš u radnju, kad eto ti ih... Onda brzinom munje uzmem daljinski i pribacim na neki drugi program. Ali ne lezi vraže, čekaju me i tamo reklame. Glupe, dosadne, užasne... A ako još imate i satelitski "pijat" onda možete vidit kako izgleda reklama za recimo "Cilit Bang" i na mađarskom, rumunjskom... Mislili smo da je onaj kurbanjski maneken sa četiri reda zuba naš čovik, a on parla u istoj reklami na milijun jezika. Šta ti je globalizacija...

A da su samo reklame u pitanju, još bi bilo i dobro. Di je još "slijedi" pa "upravo", pa "najavljujemo". A još mi je najdraže kad ona mala prsata Mirna najavljuje vremensku prognozu. Gledajte dnevnik Nove TV i vidit će te moje balone. Meteorološke, naravno. Ma koja je to novost! Onda opet dnevnik glavne naše katedrale duha. Prije bi iša onaj sat, pa špica, pa najava urednika. E, a sad više ne može tako. Sad opet ide sat, onda se pojavi Šprajc, Danko ili oni treći, reče "dobra večer" i tek onda ide špica. Koja revolucionarna promjena!

A mogli bi se i mi blogeri tako modernizirat. Recimo objaviš post di najavljuješ kako ćeš uskoro napisat pravi post. Onda nakon pola ure objaviš još jedan novi post di ćeš samo napisat "SLIJEDI NOVI POST". A desetak minuti prije konačne objave ovog pravog posta objaviš još jedan i napišeš "UPRAVO". I onda ubaciš još pedeset i šest reklama...

Šta bi se dogodilo!? Ma poslali bi nas čitatelji u neku lipu stvar i ne bi nikad više došli na naš blog. A mi ove imbečile na televiziji moramo gledat. I trpit. I šutit. Jer je to netko pametan u Americi, ili ne znam već di, izmislija i to mi moramo prihvatit... Svašta!

Dosta je bilo grintanja za danas, evo vam još za kraj dvi najfriškije slike sa našeg plavog Jadrana. Barem u njemu još možemo uživat dok i njega nisu skroz prekrile falše novitade poput Caulerpe Taxifolie i Caulerpe Racemose....