Danas je subota, nema prostora za teške teme, previše ih je brate u zadnje vrime...
Iskoristite današnji dan na najbolji mogući način, učinite nešto za svoj gušt, poljubite svoje dite, najdražu osobu koju volite, nazovite prijatelja kojeg dugo niste čuli...Ma vidi mene, opet govorim ka da sam propovjednik..Dosta!

Dobija sam ovih dana nekoliko konstruktivnih kritika. Neke su sasvim opravdane. Recimo bombardiranje slikama. Ne doziram ih baš najbolje. Tribalo bi spremit i zimnicu. Kompoti, džemovi, kiseli kupus, krastavci i nekoliko CD-ova sa slikama. Nešto ostavit za sumorne i hladne zimske dane. Kad će zeko tražit mater...

Neki ljudi su mi preozbiljno shvatili ovaj blog. Daj objavi ovo, piši ono, znaš, kuiš, ne. Ma pišite vi! Ja se samo igram. Zaigrani dječak od četiri banke. Danas vam samo mogu poklonit ovih pet sličica. Pet slika, ocijenite sami kakve su.
Tema je "jesen u mome kraju". Ovo sam namjerno napisa. Jer je to tipična tema koju učiteljice daju školarcima za domaću zadaću. Onda oni lipo taj naslov ukucaju u google i on ih nekim čudom dovede na moj blog.

Smišno mi je gledat po ovoj statistici kako se sve može doć do ove stranice. Nepoznat netko je u Finskoj ukuca "Jasmin Stavros slike". I eto ti ga kod mene. Ali ipak mi je najbolje do sada bilo kad su upisali u tražilicu "stihovi za odlazak u penziju". I došli na "brod u boci". A ja ne pišem stihove, ponajmanje one za odlazak u penziju...

I da više ne trubim bezveze, evo i slika. Agave, more i nebo; more, sunce i litice; stepenice do neba; gustirna,voda i odraz; i na kraju moj lipi mali grad...












Grade moj, sićaš li se...