Nerado to priznajem sam sebi, ali mi se ponekad učini kako idem stariji, da sam sve grintaviji i da je sve manje stvari koje me mogu oduševit. Postajem polako ali sigurno, staro mrzovoljno gunđalo.

Nemam naviku radit u tišini. Još od školskih dana, dok sam pokušava učit i spremat ispite, uvik mi je bilo drago da mi onako nenametljivo, u kantunu svira radio. Nekad tiše, nekad glasnije, ali glavno da nešto šušketa, da nije gluva tišina. I danas dok radim u uredu, radio je zadužen za zvučnu kulisu. Samo je problem kad više ljudi radi u istoj prostoriji, svako od njih ima neke svoje mušice i teško je svima udovoljit. Neki bi tiše, neki glasnije, neki bi jednu stanicu a drugi ne bi i onda moramo "usaglašavat stavove". Nekada davno mi je bija drag Radio-Split, ali sad mi je daleko najodvratniji. Dosadni voditelji, uglavnom nagnuti desno, još dosadniji gosti, puste govorancije, milijarde reklama i to uvik istih.

Ali na sriću, danas imamo demo(n)kraciju i u medijskom smislu pa tako imamo i puno različitih radio stanica, pa ko voli, neka bira one koje su mu uhu i srcu ugodne. Meni je drago slušat Radio KL Eurodom, stanicu zvučnog imena ali na žalost malog domašaja signala, otprilike u radijusu dvadesetak kilometara od Splita. Ekipa na radiju njeguje jedan lipi urbani đir. Tamo ni u ludilu nećete slušat pisme koje vrijeđaju slušne organe. ZNA SE kakve su to pisme...

E, di smo ono stali!? Na tom malom, ali dobrom Radio KL-u, svake srijede od 18-20 i u reprizi četvrtkom od 9-11 ide emisija za mentalnu relaksaciju. Izgubljena generacija – emisija s "greškom". Koncept emisije je jednostavan ali genijalan. Voditelj Damir Duplančić- Dupli iskopa neke vijesti i članke iz novina od prije kojih dvadeset, trideset, pedeset godina i onda ih jednostavno prospe u eter. Koja uživancija! Koliko se toga prominilo, a opet je sve nekako isto... Naravno da smo svi slabi kad se počnemo prisjećat nekih davno prohujalih godina. Ah ta nostalgija....

Dupli nije tipičan radio-voditelj. Na samom početku mi je bija smišan jer nema savršenu dikciju i često mu se zna dogodit da mu glas "s" pobigne u neki "pf", ali faca je samo takva, odličan je. Kako samo nađe prave stvari! A i izbor muzike je uvik u stilu i vrimenu onih vijesti šta ih pročita. Često tu budu i gosti, danas već neki zaboravljeni aševi pa i oni dodaju malo šuga. Na kraju emisije, voditelj obično zna lipo začinit sa svojim stihovima. Obično su posvećeni Splitu gradu, ditinjstvu, vrimenima koja su napovratno otišla...

Mnoge naše generacije pronalaze sebe u toj našoj "Izgubljenoj generaciji". Sitimo se onda nekih ljudi s kojima smo igrali balun na male branke, vozili karete po ulicama, išli u školu, naših prvih simpatija i ljubavi... Di su danas, šta rade, sjete li se oni ponekad i nas...

I zato mi je ova emisija puno draga, jer slušajući nju, osjećam se lipo i zadovoljno. A tako nam malo triba. Samo nam s vrimena na vrime neko triba otvorit oči i pokazat kako lipote ima svuda oko nas. I u nama. A mi se stalno vrtimo poput hrčka u onom njegovom kolu.
Trčimo sve brže i brže, i kolo se okreće ka blesavo, a nigdi ne stižemo. Uvik u istom krugu, na istome mistu..
U istom kavezu...